Наивност
Наивност (франц. naiveté)[1] јесте стање лаковерности или лакомислености — у крајњем случају (при)глупости, односно углавном (али не нужно) одражавање или показивање недостатка искуства, разумевања или софистикације, углавном у контексту где појединац негира прагматизам у корист моралног идеализма.
Етимологија уреди
Када се почела употребљавати, реч наиван је значила „природан” или „невин”; није имала конотацију невичности (неспособности), а данас означава природност, безазленост, простодушност, искреност, неискусност, детињастост — често и приглупост тј. ограниченост.[1] Може се користити и краћем облику, наива.
Као придев у француском, пише се naïve или naïf. Француски придеви имају граматички род; naïf се користи са именицама мушког а naïve женског рода. Француска именица је naïveté.
Тачке изнад i су дијереза (в. ткђ. Ï). У енглеском језику, неискошено „naive” (без дијарезе) чешћи је начин писања,[2] с тим да је „naïve” односно naïve неидиомско а не нетачно; француско „naïf” је углавном за мушки род, али има и секундардно значење (уметнички стил); како год, изговара се као два слога — са нагласком на другом (у енглеском).
Именичка форма се може пронаћи написана у разним облицима, као naivety, naïvety, naïveté, naïvete или naiveté.
Култура уреди
Наива се као култирни тип јавља у две главне форме.
С једне стране, постоји „сатиричка наива, као што је Кандид”.[3] Нортроп Фрај је сугерисао да би иста могло да се назове ingénu формом, по Волтеровом дијалогу тог имена: „Овде аутсајдер... не одобрава ниједну од претпоставки које чине апсурде друштва логичнима онима који су навикнути на исте.”[4] Есенцијално служи као призма за преношење сатиричке поруке. И Жан Бодријар је доиста, на основу својих ситуационистичких корена, настојао да се позиционира као ingénu у свакодневном животу: „Играм улогу дунавског сељака: некога ко не зна ништа али сумња да је нешто погрешно... Волим када сам у позицији примитивца... ’изигравајући наивност’.”[5]
С друге стране, постоји уметничка „наива — реакција на све и наизгледна доступност”.[6] Овде се „онај наивни нуди као у процесу формације, у потрази за вредностима и моделима... увек тежећи ка усвајању одређеног традиционалног ’одраслог’ темперамента”[7] (у мораторијуму вечитог адолесцента). Такви случајеви „наивности као културне слике... нудили су се као есенцијално респонсивни за друге и отворени сваком позиву... успоставили су свој идентитет у неодређености”.[8]
Током 1960-их, „наивци су се окренули према мистицизму и источњачким религијама”,[9] кретајући се према хипи покрету. „Хипи култура, мешанац бит генерације из попа, била је прилично налик фолк култури — орална, наивна, комунална, вођена својим афоризмима (нпр. ’Водимо љубав, не рат’ или енгл. turn on, tune in, drop out), не рационализована.”[10] Њени ’наркићки’ протагонисти „имали су детињасто чуђење да можемо произвести толико необичности из нас самих... заједно са одобравањем младих да се врате и кажу шта су видели”.[11]
Наука уреди
У биологији, нарочито у имунологији, наивност се користи за описивање индивидуе (или ћелије) која се није сусрела са антигеном — на пример, патогеном.
У другим научним пољима, наивност описује особу или животињу која није имала одређено искуство или није била предмет неког експеримента.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б наивност (фр. naiveté), латиницом: naivnost, vokabular.org
- ^ Oxford English Dictionary, „naïve” и „naïf” те цитати
- ^ Perrino, Mark (1995). The Poetics of Mockery. стр. 54. »the satirical naïf, such as Candide«
- ^ Frye, Northrop (1973). Anatomy of Criticism. Princeton. стр. 232. »Here an outsider... grants none of the premises which make the absurdities of society look logical to those accustomed to them.«
- ^ Baudrillard, Jean (2005). The Conspiracy of Art. стр. 66—67. »I play the role of the Danube peasant: someone who knows nothing but suspects something is wrong... I like being in the position of the primitive... playing naïve.«
- ^ Green 1977, стр. 238 »naïf – all responsiveness and seeming availability«
- ^ Green 1977, стр. 35 »naïf offers himself as being in process of formation, in search of values and models...always about to adopt some traditional "mature" temperament«
- ^ Green 1977, стр. 35 »the naïf as a cultural image... offered themselves as essentially responsive to others and open to every invitation... established their identity in indeterminacy«
- ^ Lev, Leora (2006). Enter at Your Own Risk. стр. 50. »the naifs turned toward mysticism and Eastern religions«
- ^ Willis, Ellen. Dylan. у: McGregor, Craig; ур. (1975). Bob Dylan: A Retrospective. стр. 148.
- ^ Diski, Jenni (2009). The Sixties. London. стр. 40—42. »had a childlike wonder that we could produce such weirdness from ourselves... assumed with the bravado of youth that we'd make it back to tell of what we saw«
Цитирана библиографија уреди
- Green, Martin (1977). Children of the Sun. London.
