Википедија

Нацрт:Zmaj (časopis, 1954)

Dečji književni časopis Zmaj
Zmaj
TipČasopis
OsnivačMira Alečković
Glavni urednikMihajlo Žilović
Osnivanje1954
JezikSrpski
SedišteBeograd
ZemljaSrbija
ISSN0351-3637
Veb-sajthttps://casopiszmaj.com/

Dečji književni časopis Zmaj se prvenstveno obraća mladim čitaocima u Srbiji. Međutim, namera časopisa je da književno obrazuje decu uključujući  srpsko kulturno nasleđe kao i ideologiju jugoslovenstva. Osnivači i prvi urednici časopisa su 1954. godine bili Mira Alečković, Aleksandar Vučo, Arsen Diklić i Branko Ćopić, koji su i sami redovno nastupali kao autori u Zmaju. Imena urednika reprezentiraju na neki način i program časopisa.

Danas, sajt izlazi u elektronskom izdanju na portaluː www.casopiszmaj.com Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2023)

Koncept Zmaja уреди

Imena urednika ukazuju na široki spektar književnih tekstova. Urednici su osim toga imali i zajednički koncept. Prema rečima urednika u prvom broju, Zmaj „leti po svetu mašte i lovi lepe priče i pesme“ i Zmaj „ima mnogo glava: iz nekih sipaju vatrene pesme, iz druge žubore priče, iz trećih zrače lepe slike kao na bioskopskom platnu“.

Zmaj je prvenstveno namenjen deci iz Srbije, koncept se, s jedne strane, pojavljuje u tipičnim temama iz kulturne istorije Srba kao što je Prvi srpski ustanak (npr. „Boj na Mišaru“: odlomak iz knjige Hajduk Stanko Janka Veselinovića) ili srpska srednjovekovna književnost, oslanjajući se time na književno iskustvo mladih čitalaca iz Srbije kao i na srpskokulturno nasleđe koje se pojavljuje u svakodnevnom životu dece. Uglavnom su zastupljene srpske autorke i autori, među njima poznata imena kao Dragan Lukić, Grigor Vitez, Milovan Danojlić, kasnije Vesna Aleksić i drugi, koji su se u svojim tekstovima posvetili dečjem svakodnevnom životu u jugoslovenskoj Srbiji. Zmaj pre svega čitaju đaci iz Srbije, što se dobro vidi u poslatim dečjim radovima[1] u kojima se navode imena dece i gradovi u kojima ona žive; a najvažnija i konstantna rubrika je „Neven: Čika Jovin List. Dečji radovi“. Važan je, bez sumnje, i naslov časopisa koji aludira na srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, koji je od značaja i u Hrvatskoj, jer je dugo živeo u Zagrebu i tamo uređivao svoj dečji list Neven.

Kao objašnjenje za naslov časopisa urednici navode kao četvrti razlog: „mi volimo decu i rado pišemo za njih, kao i naš slavni dečji pesnik ’Zmaj’“[2] (Zmaj, 1/1954: 1).

Koncept časopisa se naglašeno identifikuje sa jugoslovenskim vrednostima, u koje svakako spadaju jednakost i ravnopravnost jugoslovenskih naroda. S time u skladu se redovno pojavljuju rubrike u kojima su se u časopis uključivali slovenački i makedonski tekstovi, pre svega u prevodima, a u slučaju lirike i u originalu. Ova strategija urednika, koja se promoviše do 1991. godine, pokazuje da postoji poverenje u decu da su u stanju i da osećaju želju da čitaju na slovenačkom i makedonskom jeziku. Svrha je sigurno bila pokazati da je normalno živeti zajedno bez obzira na razlike kao što je npr. jezik. Nisu, međutim, slovenački i makedonski tekstovi bili prisutniji od drugih tekstova na stranim jezicima. Postojala je i stalna rubrika u Zmaju koja se zvala „Strana priča“, i tu je bilo prevoda sa raznih jezika: ruskog, engleskog, nemačkog itd.

Pisali su u Zmaju i hrvatski autori, starije i mlađe generacije. Danas veoma poznata hrvatska autorka Dubravka Ugrešić je, na primer, 1971. godine u Zmaju objavila dva od svojih najranijih književnih tekstova, priče „Zaljubljeni semafor“ i „Prijatelji“, u kojima se na veoma duhovit i deci prihvatljiv način priča o ljudskim osećanjima.

Godine 1971. dogodila se i važna promena u pogledu pisma u časopisu. Naslovna strana je do tada bila samo na ćirilici, a od januara 1971. godine naizmenično i na ćirilici i na latinici, mada je većina tekstova unutar časopisa i dalje bila štampana ćirilicom. Mada tekstovi iz drugih jugoslovenskih književnosti nisu predstavljali osnovni tekstualni korpus časopisa, ipak su doprinosili konceptu časopisa i samom činjenicom jugoslovenske raznovrsnosti. Objašnjavati integrisanje hrvatskih, slovenačkih i makedonskih autorki i autora isključivo motivom političke podobnosti sigurno je samo jedan deo istine. Moglo bi se reći da je ovo integrisanje rezultat vere urednika u jugoslovenski projekat kao i samorazumljivosti takvog postupka. Časopis je imao, dakle, svoj obrazovni zadatak: trebalo je mlade čitaoce upoznati sa književnostima jugoslovenskih naroda i sa kulturnim i književnim nasleđem tih naroda.

Kultura sećanja u Zmaju уреди

Godina 1971. bila je paradigmatična u Zmaju i u pogledu srpske i jugoslovenske kulture sećanja. U aprilskom broju je, naime, bilo mnogo tekstova povodom tridesetogodišnjice bombardovanja Beograda, koje se ovde naziva „Tridesetogodišnjica narodnog ustanka 1941. godine“.[3] Pod naslovom „Putevima slobode“ (priredio Dragoslav Ognjanović) štampani su različiti tekstovi u kojima prevladava autobiografski pristup istorijskom događaju – ljudi se sećaju kako su kao deca doživeli bombardovanje ili ustaške zločine.

Zanimljivo je da su sećanja iz ondašnje dečje perspektive i da čak na kraju teksta stoji u kom su razredu bili autori. Na taj način su mladi čitaoci 1971. godine lakše mogli da se identifikuju sa svedočanstvima. U jugoslovenskom kolektivnom sećanju na Drugi svetski rat dominira svakako partizanska borba; toga ima dosta i u Zmaju. Velika tema u Zmaju bilo je uručenje nagrade AVNOJ-a Desanki Maksimović i Branku Ćopiću1970. godine. Ova nagrada se dodeljivala zaslužnim naučnicima i umetnicima počev od 1966. godine. U prvom broju 1971. godine objavljeni su članci Mire Alečković „Pesnik slobode i ljubavi“ (o Desanki Maksimović) i „Ratnik nežnog srca“ (o Branku Ćopiću), kao i Ćopićeva pripovetka „Slijepi konj“ i raznovrsne pesme Desanke Maksimović o prvom srpskom ustanku, o detinjstvu u ratu, o ljubavi, zimi i prirodi.

Preporuka filmova u Zmaju уреди

Mladim čitaocima redovno se ukazuje na nešto zanimljivo i privlačno, npr. priče u slikama sredinom pedesetih godina – ali i reklame na samom početku objavljivanja časopisa. Početkom sedamdesetih godina to je rubrika „Filmovi za vas“. Tu se preporučuju domaći i strani uglavnom najnoviji filmovi – i to ne samo filmovi za decu! Naslovi kao Družina Pere Kvržice (1970 po romanu Mate Lovraka) i Vuk Samotnjak znak su širine jugoslovenskog dečjeg filma, drugi kao Desant na Drvar i Konjuh planinom ukazuju na veliku popularnost partizanskog filma među decom, a treći opet, kao Čudnovati doktor Dulitl, Krstaši, Banda huligana i Buratinovi doživljaji na to da su se i strani filmovi (sa Zapada kao i sa Istoka) normalno prikazivali u Jugoslaviji. U svim kategorijama je bilo i filmova za odraslu publiku, npr. Prekobrojna i vestern Kat Balu, što je možda najpouzdaniji znak da se jugoslovensko dete smatralo ravnopravnim učesnikom kulture kao i konzumentom,i van jednog, mada dobro razvijenog, kulturnog polja za decu, čije granice su očigledno bile prilično propusne. Ta raznovrsnost filmova – u stvari preporuke koje je deci nudio časopis – ukazuje i na široku otvorenost pre svega na polju popularne kulture u Jugoslaviji. Krajem osamdesetih je poslednja strana postala mesto za jugoslovenske kulturne spomenike, o čemu će kasnije biti više reči.

Zmaj u tranziciji уреди

Povodom tridesetpetogodišnjice Zmaja Mira Alečković je u uvodnom tekstu prvog broja 1989. godine napisala:

„I kad nas ne bude ’Zmaj’ će živeti i biće voljen kao i pesnik čije ime nosi. A vama, našim najmilijim, u ovoj 36. godini našeg postojanja, želimo srećnu Novu godinu, mirno detinjstvo Vašim drugovima sa Kosova, na koje svi mnogo mislimo“.[4].

List govori o temama iz srpske istorije, književnosti i kulture – kako je i ranije bilo moguće. U majskom broju 1989. godine se ipak može videti određena razlika. Tema je šeststogodišnji jubilej bitke na Kosovom polju. Ilustracija naslovne strane odmah ukazuje na ovu temu: kosovski božur, poznati spomenik na Gazimestanu i godine 1389–1989. U tom broju se nalaze različite vrste tekstova o Kosovskoj bici. Iz knjige Kosovska bitka: Mit, legenda i stvarnost (1988), u kojoj su skupljeni naučni članci o temi kao i istorijski izvori, prenose se razni odlomci, među njima i odlomak „Iz janičarskih uspomena“, dakle iz poznatog istorijskog izvora koji je preveden sa poljskog jezika.[5]

Mnogo obimniji je izbor narodnih pesama iz Kosovskog ciklusa. Osim toga, deci se predstavlja poezija 19. i 20. veka na tu temu: Milan Rakić, Sima Milutinović Sarajlija, Jovan Sterija Popović, Laza Kostić, Jovan Dučić, Branko Radičević, Ljuba Popović, Rajko Petrov Nogo, Desanka Maksimović, Vasko Popa. Odštampan odlomak iz drame Boj na Kosovu Ljubomira Simovića je scena u kojoj Miloš Obilić ubija sultana Murata.10 Konačno je iz romana za decu Mire Alečković Zbogom, velika tajno (1960) izabran odlomak u kojem su deca smislila komad o poslednjoj večeri kneza Lazara i njegovih vitezova.


U kontekstu kosovske problematike veoma je zanimljiv članak „Legenda o Kosovskom boju“ Đorđine Radivojević ,koji, zajedno sa člankom Vladimira Ćorovića „Boj na Kosovu“ (preuzet iz gore pomenute knjige Bitka na Kosovu), povezuje deci na razumljiv način odštampana istorijska i književna svedočanstva različitih epoha srpske književnosti. Autorka ukazuje na to da postoje legende obeju strana, da postoji slovenski mit o knezu Lazaru, a isto tako i turski mit o sultanu Muratu. A još kaže sledeće: „Zanimljivo je zaviriti u te stare spise i hronike i pogledati šta su to zapisali naši neprijatelji i naši prijatelji“ (5/1989: 12). Jasno se kaže, dakle, deci, ko smo mi i da postoje – u odnosu na nas – prijatelji i neprijatelji, koji se i imenuju.[6]

Ekskurs na poslednju stranu: jugoslovenska kulturna baština u Zmaju уреди

Umesto filmova predstavlja se graditeljska baština. Godine 1989. prikazani su npr. Kopar, Perast i Novi Sad; 1990. godine – Priština, Prizren, Titograd, Sarajevo i Počitelj; 1991. godine – Mostar, Zagreb i Varaždin, a među njima ravnopravno i pravoslavni spomenici srednjeg veka kao Lazarica, manastirski kompleks u Makedoniji, Krušedol i Sopoćani. Ta raznovrsnost je bila zamenjena isključivošću pravoslavnih manastira na poslednjoj strani Zmaja, tako da je deci zbog eksponirane vidljivosti na koricama odmah bilo jasno sa kojim ključnim kulturno-istorijskim spomenicima treba da se identifikuju: Žiča, Gornjak, Gračanica i Nerezi u Makedoniji.

Saradnici Zmaja уреди

U priređivanju „Zmaja” okupljen je veliki broj saradnika, pisaca i slikara. Saradnici su bili: Desanka Maksimović, Gvido Tartalja, Božidar Kovačević, Branko Ćopić, Mira Alečković, Arsen Diklić, Voja Carić, Slobaodan Galogaža, Nikola Drenovac, Neven Cerović, Mato Lovrak, Veljko Petrović, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Aleksandar Vučo i Dušan Kostić.

Među ilustratorima isticali su se: Ljubica Sokić, Bosa Kićevac, Anton Huter, Ivan Lučev, Dušan Ristić, Sava Nikolić, Zuko Džumhur, Dragan Savić, Marko Krsmanović i drugi poznati slikari.

Sadržaj časopisa уреди

Časopis čine pripovetke, mali pozorišni komadi, poeme, pesme, notni zapisi, prevodi sa različitih jezika: slovenačkog, makedonskog, bugarskog, ruskog, engleskog, francuskog, turskog, norveškog itd. Tu su i najuspešniji dečji poetski, prozni i likovni radovi sa redovnih konkursa. Prati ih i zabavni deo sa zagonetkama, ukrštenim rečima, rebusima, skrivalicama, kao i Zmajev album sa školom crtanja (na zadnjoj korici) Ivana Lučeva, profesora Akademije likovnih umetnosti.

Reference: уреди

[7]

[8]

[9]

  1. ^ Dečiji, časopis Zmaj (01. 01. 1954). „Dečiji književni časopis Zmaj”. Dečiji književni časopis "Zmaj": 16—17 str. 
  2. ^ Alečković, Mira (01. 01. 1954). „Poruka urednika čitaocima "Zmaja"”. Dečiji književni časopis "Zmaj": 1 str. 
  3. ^ Gupa, Autora (01. 04. 1971). „Trideset godina rata”. Dečiji književni časopis "Zmaj": 1—32 str. 
  4. ^ Alečković, Mira (01. 01. 1989). „Poruka povodom 35 godina postojanja časopisa”. Časopis Zmaj: 1 strana. 
  5. ^ Ratko Peković, Nikola Kusovac, Velimir Vesović (01. 06. 1899). „Izbor Zage Jončić iz knjige "Kosovska bitka"”. Dečiji književni časopis "Zmaj": 1—32 str. OCLC 1169900459. 
  6. ^ Radivojević, Đorđina (01. 05. 1989). „Legenda o Kosovskom boju”. Dečiji književni časopis "Zmaj": 12—13 str. 
  7. ^ „Историја српске књижевне периодике”. 2019. Приступљено 16. 01. 2023. 
  8. ^ INSTITUT ZA KNJIŽEVNOST I UMETNOST (01. 01. 2017). „Časopisi za decuː JUGOSLOVENSKO NASLEĐE 1918–1991” (PDF). Приступљено 16. 01. 2023. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Змај : дечји књижевни часопис / одговорни уредник Мира Алечковић :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-01-16. 

Literatura: уреди

[1][2][3][4][5][6][7][8][9]

  1. ^ Chowanetz, Rudi (1983). Die Kinderzeitschriften in der DDR von 1946 bis 1960. Kinderbuchverlag. OCLC 12148149. 
  2. ^ Ćirić, Saša (2006). Ubiti mitsku rugalicu. ISBN 9789533510026. 
  3. ^ Derk, Denis (19. 02. 2011). „Što je Jovan Jovanović Zmaj hrvatskom puku?”. Što je Jovan Jovanović Zmaj hrvatskom puku?. 
  4. ^ Christoph, Lüth (2007). Kinderzeitschriften in der DDR. Bad Heilbrunn. ISBN 9783781515031. 
  5. ^ Marković, Predrag J. (2003). Vom sozialistischen Realismus bis zum sozialistischen Ästhetizismus. Geschichte (ge-)brauchen. 
  6. ^ Richter, Angela (2006). Jugoslavien und Bulgarien. Frank & Timme. ISBN 9783865965806. 
  7. ^ Petrović, Tihomir (1999). Mira Alečković, pesnik mladosti. Detinjstvo 1. 
  8. ^ Holger, Siegel (1992). In unseren Seelen flattern schwarze Fahnen. Serbische Avantgarde 1918–1939. Reclam. ISBN 9783379014304. 
  9. ^ Speicher, Claudia (2016). Die Vorschulzeitschrift BUMMI zwischen Wandel und Beständigkeit. Otto-von-Guericke-Universität Magdeburg. ISBN 9783832540074. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Zmaj_(časopis,_1954)&oldid=26440416”