Нађа Регин (Ниш, 2. децембар 1931Лондон, 6. април 2019) била је југословенска и српска глумица, најпознатија по улогама у британским филмовима и ТВ програмима шездесетих година 20. века. Дипломирала је на Академији драмских уметности у Београду и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Филмску каријеру је започела у СФРЈ под именом Нађа Подерегин, након чега је глумила у неколико филмова у Западној Немачкој, пре него што се трајно настанила у Великој Британији. Најпознатије улоге су у два филма из серијала о Џејмсу Бонду: Из Русије с љубављу, као љубавница Керима Беја, и по малој улози у филму Голдфингер. Глумила је у телевизијским серијама: Светац (The Saint), Осветници (The Avengers) и Опасан човек (The Danger Man).

Нађа Регин
Nadja-Regin-nishka-glumica-James-Bond.jpg
Пуно имеНадежда - Нађа Подерегин
Друга именаНађа Подерегин, Нађа Регин
Датум рођења(1931-12-02)2. децембар 1931.
Место рођењаНиш
 Краљевина Југославија
Датум смрти6. април 2019.(2019-04-06) (87 год.)
Место смртиЛондон
 Велика Британија
Битна улогаБонд девојка
IMDb веза

БиографијаУреди

Рођена је као Надежда - Нађа Подерегин у Нишу, 1931. године. Мајка јој је била Милка Бајић Подерегин, професор српског језика и књижевности, родом из Пљеваља. Њен отац, Игњатије Подерегин, такође инжењер агрономије,[1] био је пореклом Рус. Милка и Игњатије упознали су се у пљеваљској гимназији, где су обоје радили као професори. Венчали су се 1928. године. У браку су имали две ђерке, Нађу и њену сестру Јелену - Љољу. Из пљеваљске гимназије брачни пар Подерегин одлази на службовање у Прокупље, па у Краљево, где их 1941. године затиче избијање Другог светског рата у Југославији. Нађин отац страдао је током Стрељања у Краљеву, када није хтео да напусти своје ученике и заједно са њима је отишао на стрелиште. После ове трагедије Нађа се са мајком и сестром сели у Пожаревац. Нађина мајка одбила је да ради под окупатурским властима и активно је помагала Народноослободилачки покрет. После завршетка рата добила је посао професора српског језика и књижевности у Београду, па се породица сели у главни град.[2] Средином педесетих година сестре Подерегин, Нађа и Љоља, важиле су за београдске лепотице.[1]

Љубав према глуми Нађа је исказивала још као мала девојчица. Своје прве глумачке кораке направила је већ са седам година, када је у Краљеву, где је провела детињство, наступала на приредбама за децу. Преселивши се у Београд, похађала је часове балета.

У Београду је Нађа Регин завршила Седму женску гимназију, а затим и два факултета:[3] Глумачку академију и Филозофски факултет. На академији је била у класи професора Јоже Рутића и асистента Бранка Плеше, заједно са Павлом Минчићем, Дејаном Чавићем, Цигом Јеринићем, Јелена Јовановић-Жигон, Петром Банићевићем и још тридесетак студената. Дипломирала је 20. маја 1954. године улогом Анке, у представи Љубавници непознатог аутора из 16. века, у Београдском драмском позоришту.[1]

Глумачку каријеру започела је још на студијама, да би почетком 60-их дебитовала и у иностранству, где је наставила да игра у многим филмовима и серијама. До завршетка каријере снимила је чак 40 наслова у Енглеској и Немачкој.[4] У Србији је била позната под именом Нађа Подерегин.[3]

У Кану је срела свог будућег супруга Мајкла Шрајбера, лондонског индустријалца, са којим је добила кћерку Тању. Њена сестра Љоља је удала се за Холанђанина са којим је добила сина Андреја. Касније су се обе развеле и наставиле да живе у Лондону.[1]

Нађа се опробала и као издавач, а пред крај живота и као писац. Са сестром Љољом, која је била професор славистике, 1980. године основала је издавачку кућу Ханиглен паблишинг (Honeyglen Publishing). Ова издавачка кућа објављивала је углавном биографије и лепу књижевност. Међу њиховим издањима је и енглески превод романа Свитање, који је написала њихова мајка Милка Бајић Подерегин.[5] Почетком деведесетих година 20. века издавачка кућа Ханиглен паблишинг учествовала је и на Сајму књига у Београду.[1] Године 2016. објавила је роман Жртве и будале (The Victims and The Fools).[6]

Нађа Регин умрла је 6. априла 2019. године у Лондону.[7] Од ње се на Твитеру опростио и чувени Шон Конери, речима: „Веома нам је жао што сазнајемо да је, у 87. години живота, преминула Нађа Регин. Нађа се појавила у два филма о Бонду, ИЗ РУСИЈЕ СА ЉУБАВЉУ и ГОЛДФИНГЕР. Наше мисли су у овом тужном тренутку са њеном породицом и пријатељима.”[4]

Глумачка каријераУреди

Глумачку каријеру Нађа је започела још као студент, 1949. године. Дебитовала је у домаћем остварењу Прича о фабрици, режисера Владимира Погачића. Током студија Нађа је снимила још два филма: Чудотворни мач и Фросина, оба у режији Војислава Нановића. По дипломирању снима Ешалон доктора М. у режији Жике Митровића и копродукцијски филм Кућа на обали, режисера Бошка Косановића.

Своју каријеру у иностранству Нађа је започела 1963. године, улогом у другом наставку авантура Џејмса Бонда - Из Русије с љубављу, улогом девојке негативца Карима, док је наредне године, у трећем наставку - Голдфингер, улогом Боните постала и једна од Бондових девојака. Сарадња са глумцем Шоном Конеријем отворила јој је широм врата у свету глуме. Глумила је и у телевизијским серијама Светац, са Роџером Муром, Осветници и Опасан човек.[4]

Књижевни радУреди

Крајем шездесетих Нађа регин се повукла са сцене. Пензију је стекла радећи као сценариста на Би-Би-Си-ју.[4] Писање је било важно за Нађу. Довршила је роман „Свитање”, који је њена мајка Милка оставила незавршен у рукопису. Писала је према белешкама које су остале за Милком после њене смрти, 1971. године је иза ње оставила непотпун рукопис за први роман кад је умрла 1971. Рад на завршетку овог романа сматрала је „најважнијим делом које је икад урадила”.[5]

Године 2016. објавила је и сопствени роман Жртве и будале, под именом Нађа Регин. Реч је о бурној, ратом разореној романси између идеалистичког песника Марка Боздана и лепе плесачице Марије Марић.[8] Радња романа одвија се током кратког поновног сусрета главних јунака у Лондону. Прича се заснива на контрастима живота у Енглеској и Југославији седамдесетих година 20. века, произашлих из политичких околности насталих после Другог светског рата.[6]

ЗанимљивостиУреди

Нађа Подерегин је као гимназијалка била хапшена „по питању Резолуције ИБ-а”. У притвору је провела неколико месеци, јер је растурала летке „антиреволуционарне садржине”. На летку је писало да је „Тито издао циљеве комунизма, јер је почео да скупља аутомобиле као играчке”. Причало се да је групу коју су чинили Нађа, Лепосава Милошевић, касније удата за писца Антонија Исаковића, и Милана Илић неко пријавио Удби, али се никада није сазнало ко.

У време НАТО агресије на СР Југославију, 1999. године, Нађа и Љоља организовале су протесте у Лондону.[1]

ФилмографијаУреди

ФилмовиУреди

Година Наслов Оригинални наслов улога Режија
1949 Прича о фабрици - текстилна радница Владимир Погачић
1950 Чудотворни мач - - Војислав Нановић
1952 Фросина - - Војислав Нановић
1954 Кућа на обали Das Haus an der Küste Марина Бошко Косановић
1954 Прича о гинекологу Roman eines Frauenarztes Нина бертенс Фалк Харнак (Falk Harnack)
1955 Ешалон доктора М. - Хатиџа Жика Митровић
1955 Моја тиха долина Du mein stilles Tal Рита Леонарт Стекел (Leonard Steckel)
1955 Der Frontgockel Клодет, француска девојка Фердинанд Дорфлер (Ferdinand Dörfler)
1957 Човек без тела The Man Without a Body Одет Верне Чарлс Саундерс и В. Ли Вајлдер (Charles Saunders, W. Lee Wilder)
1957 Сеоска супруга Die Unschuld vom Lande Лоло Рудолф Шиндлер (Rudolf Schündler)
1957 Довиђења, Франциска Auf Wiedersehen, Franziska Хелен Филипс Волфганг Либенанер (Wolfgang Liebeneiner)
1957 Све ће бити у реду Es wird alles wieder gut Лусила Колети, уметница Геза вон Болвари (Géza von Bolváry)
1959 Немојте паничити! Don't Panic Chaps! Елза Џорџ Полок (George Pollock)
1960 Никада се нећемо делити Wir wollen niemals auseinandergehn Ливија Харалд Рајнл (Harald Reinl)
1961 На Каприју мораш бити плавуша Blond muß man sein auf Capri Хелга вагнер Волфганг Шлајф Wolfgang Schleif)
1962 Број шест Number Six Надиа Лајвен Роберт Тронсон (Robert Tronson)
1962 Соло за Спароа Solo for Sparrow госпођа Рејнолдс Гордон Флеминг (Gordon Flemyng)
1962 Крзнени оковратник The Fur Collar Мари Лежун Лоренс Хантингтон (Lawrence Huntington)
1963 Стренглхолд Stranglehold Лили Лоренс Хантингтон
1963 Из Русије с љубављу From Russia with Love Каримова девојка Теренс Јанг (Terence Young)
1964 Голдфингер Goldfinger Бонита Гај Хамилтон (Guy Hamilton)
1964 Пад Downfall Сузан Кросли Џон луелин Мокси (John Llewellyn Moxey)
1964 Бегунац Runaway Лаура Косович Џон О'Шеј (John O'Shea)

ТелевизијаУреди

Година Наслов Улога Напомене
1958 Авантуре Виљема Тела (The Adventures of William Tell) Мадлена епизода The Bride
1959 Невидљиви човек (The Invisible Man) принцеза Таима епизода Man in Power
1959 Rendezvous) Мери Дарвин епизода Murder in Berkeley Square
1960 ИТВ ТВ позориште (ITV Television Playhouse) Естел епизода Once a Crook
1961 Међународни детектив (International Detective) Нора галовеј епизода The Anthony Case
1961 Опасан човек (Danger Man) Мелина епизода Find and Destroy
1961 Мегре (Maigret) Марија епизода The Winning Ticket
1962 Parbottle Speaking Зухра Главна улога
1962 Браћа по закону (Brothers in Law) Нина Зофани епизода Special Examiner
1962 Ричард Лавље срце (Richard the Lionheart) Ширин епизода The Lord of Kerak
1962 Још шест Џимових лица (Six More Faces of Jim) - епизода The Face of Wisdom
1963 Шоу Бенија Хила (The Benny Hill Show) Рускиња епизода The Vanishing man
1963 Нула један (Zero One) Диди Друсон епизода The Creators
1963 Човек света (Man of the World) Марија епизода In the Picture
1963 Крејн (Crane) Марија Кортез епизода The Golden Attraction
1964 Опасан човек (Danger Man) Ира епизода The Professionals
1965 Летећи лабуд (The Flying Swan) Тања Сајкс епизода Company Property
1965 Riviera Police Лиса епизода The Lucky One Was the Snake
1965 Трећи човек (The Third Man) Алдрина епизода Members Only 1. и 2. део
1966 Лажљивци (The Liars) Мадам Моралди епизода 1.1
1966 Приче са Дунава (Donaugeschichten) - епизода W. M. und die Diplomatie
1966 Човек у соби 17 (The Man in Room 17) Роксана Полинеску епизода The Catacombs
1967 Светац (The Saint) Лусил Легранд епизода The Art Collectors
1967 Armchair Theatre Илена Давос епизода Reason for Sale
1967 Смрт се дешава другим људима (Death happens to other people) Бетина ТВ филм
1967-1968 Смешно позориште (Comedy Playhouse) служавка Смирна / Фредерика Дувал епизода The Old Campaigner and Stiff Upped Lip
1968 Свет чистача плаже (The World of Beachcomber) - епизода 1.4 и 1.6
1968 Dixon of Dock Green госпођа Грин епизода Ania

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Мујезиновић, Ферид (15. 9. 2006). „Бунтовница с разлогом”. Политика. Приступљено 2. 11. 2019. 
  2. ^ Бојовић, Војкан (8. 3. 2014). „08.03. 1971. godine umrla Milka Bajić Poderegin”. PVportal.me. Приступљено 1. 11. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Smiljković, Marko (10. 12. 2013). „Nišlijka iz "Džejmsa Bonda" u gradu nema ni sokak”. Niške vesti. Приступљено 1. 11. 2019. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Preminula lepotica iz Niša: Glumila u drugom nastavku Bonda i prešla po "trnju" do zvezda”. b92. 8. 4. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 
  5. 5,0 5,1 Manby, Christine (22. 4. 2019). „Nadja Regin: Serbian actor who found fame alongside Sean Connery in From Russia With Love and Goldfinger”. The Independent. Приступљено 2. 11. 2019. 
  6. 6,0 6,1 Poderegin, Nadja (2016). The Victims and The Fools (на језику: енглески). BearManor Media. Приступљено 2. 11. 2019. 
  7. ^ „Преминула Нађа Регин, Бондова глумица из Србије”. Политика. 8. 4. 2019. Приступљено 2. 11. 2019. 
  8. ^ „Ko je bila srpska zavodnica iz Bonda?”. MONDO. MONDO, Inc. Приступљено 2. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди