Небојша Крстић

Небојша Крстић (Београд, 9. јул 1957) је српски лекар, члан Управног одбора Радио телевизије Србије и некадашњи музичар популарне рок групе ВИС Идоли.

Небојша Крстић
Биографија
Датум рођења(1957-07-09)9. јул 1957.
Место рођењаБеоград
 ФНР Југославија
Држављанство Србија
СупружникНевена
Деца1
ОбразовањеПрва београдска гимназија
УниверзитетМедицински факултет Универзитета у Београду
Занимањелекар
Политичка
партија
Демократска странка (1992-2014)
новембар 2004. — мај 2012.
ПредседникБорис Тадић
Члан Управног одбора Радио телевизије Србије
1. новембар 2017.

Од 2004. до 2012. године је био саветник председника Републике Србије Бориса Тадића за питање медија. Тренутно подржава политику Српске напредне странке.

Образовање и медицинска каријераУреди

Након завршене Прве београдске гимназије, студирао је и дипломирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду. По завршетку студија, запослио се као лекар у Комижи на острву Вис. Касније је радио као лекар у хотелу Хајат у Београду.

Војни рок у Југословенској народној армији је служио у граду Чрномељ у Словенији, 1977. године. У време НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, Крстић је био лекар при Првом оклопном батаљону Војске Југославије, од 2. априла до 21. јуна 1999. године.[1]

Музичка каријераУреди

Писао је књижевне и музичке критике за Омладинске новине и лист Џубокс, а своју поезију је објављивао у часопису Полет.

ВИС ДечациУреди

Крајем 1979. године, Крстић је заједно са колегом са факултета Срђаном Шапером и његовим пријатељем из средње школе Владом Дивљаном, основао музичку групу Дечаци. Шапер је свирао гитару, а Крстић и Дивљан бубњеве. Њихове фотографије су се тада појавиле у омладинском часопису "Видици".

Од фебруара 1980. године, имали су пробе у Дивљановој згради. Ту је становао и његов друг из основне школе Зденко Колар, који се убрзо придружио групи. Касније је дошао и Божа Јовановић. Због већег броја бубњара, Крстић и Шапер су се посветили само писању текстова.

Маргита је дечакУреди

У овом периоду, између 1979. и почетка 1980. године, на зиду дворишта зграде у којој је одрастала и живела Маргита Маги Стефановић у Смиљанићевој улици бр. 4 код Славије, Крстић је аутолаком написао "Маргита је дечак". Ово је био један од првих београдских графита, који је Крстић посветио својој пријатељици, тада перспективној младој клавијатуристкињи и студенткињи Архитектонског факултета Универзитета у Београду, а касније чланици рок групе Екатарина Велика.

ВИС ИдолиУреди

Детаљније: ВИС Идоли
 
ВИС Идоли: Крстић стоји у средини

ВИС Дечаци је 1. марта 1980. године, променио име у Вокално-инструментални састав (ВИС) Идоли. Њихова прва песма коју су увежбали на тој проби, била је „Ретко те виђам са девојкама“. Други сингл „Маљчики“ се појавио 1981. године у издању Југотона, најстарије и највеће дискографске куће у Југославији. На омладинском фестивалу су наступили са чувеном песмом „Зашто су девојке љуте“.

 
Крстић на плакату за филм "Шест дана јуна"

Због текстова који су били инспирисани критиком социјалистичког реализма, имали су проблема. На интервенцију амбасаде Совјетског савеза у Београду, забрањено је емитовање спота за песму „Маљчики“ на националним телевизијама у Југославији.

Одбрана и последњи дани, први студијски албум Идола из 1982. године, назван по мотивима романа академика Борислава Пекића, критичари су прогласили за најбољи албум југословенског рока у 20. веку.

Након ИдолаУреди

Идоли су престали да постоје у марту 1984. године, након наступа у Љубљани. Последњи албум "Шест дана јуна" је објављен 1985. године, иако група тада није постојала.

Крстић је 1985. године играо главну улогу у филму Динка Туцаковића "Шест дана јуна", по сценарију Небојше Пајкића, а остале улоге су тумачили Младен Нелевић, Душан Јанићијевић, Оливера Марковић, Горица Поповић, Данило Лазовић, Ирфан Менсур, Столе Аранђеловић, Велимир Бата Живојиновић...[2]

Шапер и Крстић су након Идола, писали музику за Биљану Биљу Крстић. Њих двојица су 1987. године, снимили и албум Последња младост у Југославији у издању Југотона.

Добровољно певачко друштвоУреди

Детаљније: Dobrovoljno pevačko društvo

Шапер, Крстић и Зоран Кики Лесендрић, фронтмен групе Пилоти, основали су 1995. године супергрупу Добровољно певачко друштво. Крстић је био вокал и свирао је бубњеве. Пратећи вокали првог албума биле су Александра и Кристина Ковач.

Током 1996. године, требало је да изађе други албум, али се то није догодило. Шапер и Крстић су се посветили медијима и односима са јавношћу.

Крстић је основао две медијске фирме: "Nova Communications" и "Nova PR".

Политичка каријераУреди

Саветник председника Републике СрбијеУреди

У Демократску странку се учланио 1992. године. Уочи председничких избора 2004. године, био је креативни директор кампање ДС-а задужен за медијску презентацију Бориса Тадића, њеног лидера и кандидата за председника Републике.

Након Тадићеве победе, Крстић је у новембру 2004. године постао саветник председника Републике Србије за медије. На том положају је остао до краја другог Тадићевог председничког мандата, односно до маја 2012. године.

Управни одбор РТС-аУреди

Центар за друштвена истраживања га је 27. септембра 2016. године, предложио за члана Управног одбора Радио телевизије Србије.[3] У новембру 2017. године, изабран је за члана Управног одбора РТС-а.[4]

СтавовиУреди

Крстић тренутно подржава политику Српске напредне странке и Александра Вучића.

Подржава легализацију истополних бракова у Србији[5], а учествује и на Парадама поноса.

Приватан животУреди

Ожењен је Невеном Крстић, замеником директора Клинике за физикалну медицину и рехабилитацију Клиничког центра Србије.[3] Имају сина Димитрија који је крштен у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б „NEBOJŠA KRSTIĆ JE BIO U RATU S NATO PAKTOM! A ima i FOTOGRAFIJE koje to dokazuju!”. 25. 03. 2019. 
  2. ^ „Šest dana juna”. IMDb. 
  3. ^ а б „Предлог за избор Небојше Крстића за члана Управног одбора РТС-а” (PDF). 27. септембар 2016. 
  4. ^ „Извештај имовине: Небојша Крстић”. Агенција за борбу против корупције. 23. октобар 2017. 
  5. ^ „Небојша Крстић: Неколико савета организаторима Параде поноса”. Блог Б92. 4. октобар 2011.