Никола Стојановић (књижевник)

Никола Стојановић (Мостар, 1880Београд, 1964) био је српски књижевник, политичар и српски интелектуалац. Рођен је у Мостару 1880. године, а умро у Београду 1964. године. Био је истакнути противник Аустро-Угарске монархије и залагао се за стварање Краљевине Југославије. Као члан Централног националног комитета Краљевине Југославије, оснивач је Југословенског одбора у Паризу. Образовање је завршио у Београду. Прво је докторирао у Бечу. Након просвједа у Загребу 1902. године био је приморан вратити се из Аустрије и посветити се новинарском послу. Објавио је књигу на њемачком језику под насловом Аутономија Босне и Херцеговине. Од 1910. године био је заступник у Босанско-херцеговачком сабору, а пред почетак Првога свјетског рата напустио је земљу и отишао у Париз гдје је био један од оснивача Југословенског одбора. Радио је на уређивању листа за Слободу и Демократију[1], а био је уредник једног броја листова које је у илегали тискала омладина Равногорског покрета (ЈУРАО). Током окупације два пута је ухваћен и затваран у логору на Бањици.

Никола Стојановић
Датум рођења(1880-00-00)1880.
Место рођењаМостар, Босна и Херцеговина
Датум смрти1964.(1964-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (83/84 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Види јошУреди

РеференцеУреди