Скелани
Скелани су насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 807 становника.[1]
Скелани | |
|---|---|
 Гранични прелаз са Србијом | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Сребреница |
| Становништво | |
| — 2013. |  807 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 58′ 15″ С; 19° 31′ 55″ И / 43.9708818° С; 19.5320112° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 242 m |
  Скелани Скелани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75436 |
| Позивни број | 056 |
Географија
уредиСкелани се налазе на самој обали ријеке, а мостом су повезани са Бајином Баштом у Србији.
Историја
уредиСкелани на Дрини се сматрају једним од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу. Овде су научници на прилично великом пространству открили неколико римских објеката из 2. и 3. вијека. Пронађена је римска базилика, храмови, циглана, грађевине и разни споменици римске културе. Владимир Ђурић, професор историје из Бајине Баште је шездесетих година 20. вијека на простору Скелана открио римске мозаике.[2] Године 2008. су откопани остаци римског насеља које је у периоду од од 1. до 4 вијека било центар регије.[2]
Други свјетски рат
уредиОвај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У месту Скеланима, срез Сребреница, покољем је убијено 48 Срба.[3]
СФРЈ и распад Југославије
уредиДо 1950-их година, били су и сједиште општине која је тада укинута, а ово подручје припојено Сребреници. Слично се догодило и 1990-их година када је живот изгубило укупно 305 лица српске националности током трајања грађанског рата. У ратним збивањима 1992–1995. Скелани су поново проглашени за општину, а онда су недуго послије рата поново припојени општини Сребреница, крајем 1999. године одлуком високог представника за БиХ Волфганга Петрича.
Археолошки музеј „Римски муниципијум”
уредиУ Скеланима се налази Археолошки музеј „Римски муниципијум“.[2] Директор музеја је Драгић Глишић.[2] Овде постоји Археолошко налазиште Скелани.
Становништво
уредиДанас већинско становништво представљају Срби, а дио Муслимана се вратио у скелански крај.
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 604 | 160 | 155 | 115 | |
| Муслимани [н. 1] | 203 | 950 | 761 | 576 | |
| Југословени | 7 | 8 | 1 | ||
| Црногорци | 5 | ||||
| Словенци | 4 | ||||
| Хрвати | 1 | ||||
| остали и непознато | 6 | 1 | 2 | ||
| Укупно | 807 | 1.123 | 935 | 694 | ' |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 511 | |
| 1971. | 694 | |
| 1981. | 935 | |
| 1991. | 1.123 | |
| 2013. | 807 | |
Види још
уредиНапомене
уредиРеференце
уреди- ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста” (на језику: српски). Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 25. 9. 2019.
- ^ а б в г „Градитељи из Витлејема радили и у Скеланима”. Политика. 14. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.
- ^ Николај Ерић, свештеник, остатак среза Сребреница 1947. год.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди- Радио-телевизија Републике Српске: Скелани: Парастос убијеним Србима, 16. 1. 2012. (језик: српски)
- Градитељи из Витлејема градили и у Скеланима, 9. 12. 2011.[мртва веза] (језик: српски)
- Municipium Malvesiatium, Скелани Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2011) (језик: српски)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Римски град на обали Дрине („Вечерње новости“, 19. октобар 2014)
- Колевка српског градитељства говори тајним језиком („Вечерње новости“, 30. април 2015)
