8. кордунашка дивизија НОВЈ

Осма кордунашка ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 22. новембра 1942. наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Четврте и Пете кордунашке бригаде и Шесте приморско горанске бригаде. Први командант дивизије био је Владо Ћетковић, а политички комесар Артур Туркулин.[1]

Осма кордунашка ударна дивизија
Prihod 8. divizije v Črnomelj.jpg
Борци Осме дивизије у Чрномљу 18. августа 1944.
Постојањеод 22. новембра 1942. до краја рата
ФормацијаЧетврта кордунашка бригада
Пета кордунашка бригада
Петнаеста кордунашка бригада
Јачина4.200 бораца[а]
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања16. јуна 1944. проглашена „ударном“
Команданти
КомандантВладо Ћетковић[а]
Политички комесарАртур Туркулин[а]

Пошто је Шеста приморско-горанска бригада била удаљена и оперисала самостално, уместо ње у састав дивизије je 5. децембра 1942. ушла Петнаеста кордунашка бригада. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ. Јуна 1944. за изванредне успехе добила је назив „ударна”.

Борбени пут Осме дивизијеУреди

На почетку операције „Вајс I“ некомплетна дивизија (Четврта кордунашка бригада водила је са Тринаестом пролетерском бригадом операције на Жумберку) била је наступањем 7. СС дивизије „Принц Еуген“ са основице Карловац-Петриња према Слуњу и Великој Кладуши приморана на одбрану. Немци су успели да маневром продру у бок и позадину положаја дивизије, па је она била принуђена на извлачење према Лици. Током зиме и пролећа Осма кордунашка дивизија је у садејству са Шестом личком дивизијом изводила успешна офанзивна дејства и учествовала у нападу на Оточац априла и нападу на Госпић маја 1943. године.

Током 1943. године дивизија је била ангажована у бројним одбрамбеним и нападним дејствима против немачких, италијанских, усташко-домобранских и четничких формација у области између Купе и Уне. У новембру 1943. учествовала је у нападу на Глину, а у децембру се нашла под ударом јединица 15. и 69. немачког корпуса током Операције „Пантер“. У марту 1944. године дивизија је с великим успехом одбила осовинску офанзиву у Плашћанској долини. Учествовала је у нападу на Цазин априла 1944. и маневарским одбрамбеним борбама током Операције „Шах“ у мају.

Током јуна и јула 1944. године дивизија је у садејству с 34. хрватском дивизијом и словеначким јединицама дејствовала је по осовинско-квислиншким гарнизонима и комуникацијама у Покупљу, Туропољу, Жумберку и Белој Крајини у Словенији, а током августа и септембра водила је борбе поново на територији Кордуна, Лике и Баније.

Крајем октобра 1944. дивизија се пребацила у Цазинску Крајину где је у новембру била ангажована у интензивним борбеним дејствима током напада на Цазин новембра 1944. године. Зиму 1944/45. године провела је у оштрим борбама са јединицама немачког 15. корпуса око виталних комуникација и одбрамбених тачака у Лици и на Кордуну.

Наком расформирања Унске оперативне групе у састав дивизије ушла је њена Муслиманска бригада и Крајишки партизански одред.

Током завршних операција за ослобођење Југославије, била је потчињена Четвртој армији ЈА и под њеном командом је учествовала у ослобађању Бихаћа, Личко-приморској и Тршћанској операцији.

Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ 16. јуна 1944. године Осма кордунашка дивизија проглашена је ударном у знак признања за постигнуте успехе.

НапоменеУреди

  1. ^ а б в Приликом формирања дивизије

РеференцеУреди

  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 200.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди