34. хрватска дивизија НОВЈ

Тридесетчетврта хрватска ударна дивизија НОВЈ формирана је наређењем Главног штаба НОВ и ПО за Хрватску од 30. јануара 1944. године на подручју Жумберка, Покупља и Туропоља од омладинске бригаде „Јожа Влаховић“, бригаде „Фрањо Огулинац Сељо“, Жумберачког и Туропољско-посавског НОП одреда, јачине 3363 борца наоружаних са 2378 пушака, 77 аутомата, 105 пушкомитраљеза, 49 митраљеза, 22 минобацача, 3 противтенковска топа и 1 топом. Била је у саставу Четвртог корпуса НОВЈ и дејствовала на подручју Жумберка, Покупља, Туропоља и у северним деловима Кордуна и Баније.[3]

Тридесеттрећа хрватска дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање30. јануар 1944мај 1945.
Место оснивања:
Жумберак
Формација16. омладинска бригада
Бригада „Фрањо Огулинац Сељо“
Жумберачки одред
Туропољско-посавски одред
Јачинајануар 1944: 3363 војника и официра[1]
април 1945: 6544 војника и официра[2]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања31. децембра 1944. проглашена ударном
Команданти
КомандантМартин Дасовић
Политички комесарФрањо Кнебл[3]

Борбени пут дивизијеУреди

Одмах после формирања, бранећи слободну територију Жумберка и Покупља, дивизија је водила оштре борбе против јединица немачке Прва козачка коњичка дивизијаПрве козачке коњичке дивизије, усташа и домобрана, а у фебруару и марту разбила непри¬јатеља у Одри (3. фебруара), у Брезовици, Голом Брегу и Хорватима (5. марта), Драганићу (19/20. марта) код Горње Купчине, Худовског Брега, Свете Маргарете (23. марта), Хрженика, Стрмца, Доњег Прибића и Горње Купчине (28. марта). У априлу је тежиште дејства дивизије било у Покупљу. Јединице дивизије су 6. априла одбиле напад делове немачке Прве козачке коњичке дивизије и Загребачког посадног здруга код Краварског, Чаканеца и Горњег Хрушевца, 9. априла порушиле пругу између Туропоља и Лекеника, 12. априла пругу ЗагребСисак и после осмочасовне борбе одбиле напад усташа код Плешивице, а 20. априла у рејону Прибића, Соржева и Хутина. Из састава дивизије изашла је 1. маја 1944. омладинска бригада „Јожа Влаховић“, а ушла Карловачка бригада.[1]

Од 26. до 28. априла, јединице дивизије водиле су жестоке борбе против усташко-домобранских и немачких снага на Жумберку, па су биле принуђене да се повуку у Словенију. После повратка на Жумберак, 14/15. маја напале су Горње и Доње Изимје и Станчаке, а 31. маја заузеле су Поникве. Са преласком Осме дивизије НОВЈ на оперативно подручје 34. дивизије 15. јуна ослобођен је Бушевец, 17/18. јуна Блатница, 21/22. и 24/25. јуна порушили су железничку пругу Загреб—Карловац и одбијали 22. јуна у рејону Свете Јане а од 27. јуна до 2. јула и од 10. до 16. јула нападе нерначких, усташких и домобранских снага на слободну територију Жумберка. После повратка Осме дивизије на Кордун, 34. дивизија била је ангажована у мобилизацији, извођењу диверзија на комуникацијама Загреб–Карловац и Загреб—Сисак, и у пребацивању хране из Посавине за Покупље. У јулу је у састав дивизије ушао Карловачки партизански одред, 27. августа од Жумберацког НОП одреда формирана је Жумберачка бригада, а средином септембра 1944. формиран је и Самоборско-јаскански партизански одред.[2]

Јединице 34. дивизије су од 1. до 8. септембра порушиле пругу Загреб—Карловац. Делови дивизије учествовали су од 26. до 29. септембра у неуспелом нападу четвртог корпуса на Суњу; почетком октобра заједно с јединицама осме дивизије водила је оштре борбе против немачких и усташко-домобранских снага; 2. октобра заузеле су усташка упоришта у селима Живаја, Горњим и Доњим Церовљанима, 3/4. октобра Маврачиће, 13/14. октобра напале су усташка и домобранска упоришта Мала Млака, Св. Клара и Жажина, наневши непријатељу губитке од 77 погинулих, 79 рањених и 59 заробљених. До краја 1944, дивизија је дејствовала одвојено по бригадама и партизанским одредима дуж комуникација Загреб—Карловац, Карловац—Метлика и Загреб—Сисак. Учествовала је у ослобођењу Пешчанице и Лекеника 22/23. новембра, у борбама код села Бабица (близу Подсуседа) 10. децембра где је заробљено 206 непријатељевих војника и заплењено 12 минобацача, са 1956 мина, 7 митраљеза, 15 пушкомитраљеза, 218 пушака, 10 пиштоља, 8 аутомата, 55 000 метака, 400 бомби и осталог материјала; 20. децембра поновно су заузеле Драганиће, 24. децембра Домаговић и Лазину где је био заплењен један топ са 71 гранатом, 4 минобацача са 707 мина, 7 митраљеза, 3 пушкомитраљеза и 53 пушке. Наређењем Главног штаба НОВ и ПО за Хрватску од 31. децембра 1944. године, дивизија је проглашена ударном. У њен састав ушао је 22. фебруара 1945. и Посавски партизански одред Десетог корпуса НОВЈ.[2]

Од јануара до средине маја 1945. дивизија је дејствовала на свом оперативном подручју. Учествовала је у завршним борбама за ослобођење Покупља и Жумберка; 15/16. јануара ослободила је Луку и Речицу, 28. јануара Зажину, 1. фебруара код села Јамничке Киселице њени делови претрпели су знатне губитке против јединица немачког Првог резервног ловачког пука, 5. фебруара одбила нападе усташа код Петровца и Јазвеника, 25/26. фебруара ослободила Одру и порушила пругу Загреб—Сисак на 32 места, 2. марта напала из заседе у рејону МраковоСтарјак немачку колону и нанела јој знатне губитке, 18. марта код Хасан-Брега, Жеравице, Велике и Братине одбила напад Немаца и усташа, 23. марта ослободила Будровце, а 26/27. марта Зденчину. Од 25. марта до 2. априла њени делови одбили су напад усташа и домобрана код Петриње и Глине. У априлу је учествовала у борбама на Кордуну при ослобођењу Каменице и Скрадника и садејствовала Тринаестој дивизији при ослобођењу Тоуња и Зденца, а од 1. до 7. маја 1945. у саставу Карловачке оперативне групе дивизија у ослобођењу Карловца.[2]

Крајем априла 1945. расформирани су Посавски, Карловачки и Туропољско-посавски НОП одред, па је дивизија у свом саставу имала Жумберачку, Карловачку и бригаду „Фрањо Огулинац Сељо“, са укупно 6544 борца.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година, 116. стр.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Војна енциклопедија117. стр.
  3. 3,0 3,1 34. hrvatska udarna divizija NOVJ (језик: хрватски)

Спољашње везеУреди