Отворите главни мени

Петар (106420. јун 1094, Бар) је био први од барских надбискупа. Устоличен је 1089. године. Његово се име нашло и у повељи дукљанског краља Бодина локрумским бенидиктинцима, гдје је написано „in praesentia domini Petri archiepiscopi“ (у присуству надбискупа Петра). Био је посредник у спору између краља Бодина и његових рођака. Каплан Буровић наводи податак да је Петар био Србин. [1] [2]

Петар
Датум рођења1064.
Датум смрти20. јун 1094.(1094-06-20) (29/30 год.)

Садржај

Разлог оснивања Барске надбискупијеУреди

По писању загребачких новина Обзор, што су пренеле цетињске новине Цетињски вјесник, Барска надбискупија је основана са циљем укидања глагољице (Барска надбискупија била је у старо доба основана да истријеби и на југоистоку глагољицу...), како је раније већ укидана на Сплитским саборима. [3] 1248. именује Папа Иноћентије IV надбискупа барског. Он је претеча новога система римске курије, по којем Албанија постаје операционом базом против православља на Балкану, а Бар главним упориштем против продирања српске цркве на море. Наслов надбискупа барског је од почетка 15. вијека је примас Србије. [4]

Папино писмо првом барском надбиксупу ПетруУреди

Папа Александар II, године 1067. барском надбиксупу Петру пише: "За самостане колико латинске, толико грчке или славенске брини се, јер знај да је све то једна црква, и да си постављен бискупском влашћу над свим црквами." [5].

Епитаф првом барском надбискупуУреди

Епитаф, у леонинском стиху, који је био на десној фасади катедрале Св. Ђорђа, могуће је да се односи на овог првог надбискупа, који је преминуо у својој тридесетој години. Гласи: „У овом гробу леже кости и животна снага Петрова. Био је учитељ учитељима, овај барски пастор. Познавањем вере превазишао је некадашња искуства. Презирач лакомаца, обилато је давао сиротињи. Управљао је црквом, истичући се потпомагањем народа. Кажу да не бјеше навршио ни добрих тридесет година, када снађе га смрт, двадесетог, у шестом мјесецу“.


ЛитератураУреди

Претходник:
-
Први надбискуп Бара
10891094

Наследник:
Сергеј

РеференцеУреди

  1. ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 35. Ниш: Штампарија Викторија. 
  2. ^ Фарлати, Данијеле (1817). Illyrici sacri, свезак VII стр. 17. - 20. Млеци. 
  3. ^ Цетињски вјесник, бр.22. 17.3.1910., чланак: Одзив штампе, укуцати бр.стр.1. Цетиње. 1910. 
  4. ^ Šufflay, Milan (1925). Srbi i Arbanasi (njihova simbioza u srednjem vijeku), str. 10., 23., 24., 25., 40., 41., 49., 52., 63., 69., 78., 80., 90., 95., 107., 108. Beograd. 
  5. ^ Милиновић, Шимун (2004). Хрватске успомене из Далмације, стр. 288. Загреб: Школска књига.