Петар Барски

Петар Барски (ум. 20. јуна, око 1100. године, Бар) је био бискуп барски, од око 1070. до око 1100. године. Каао један од истакнутих првака у држави Војислављевића, деловао је за време владавине краљева Михаила и Бодина. Поред поузданих извора, као што су писмо римског папе Гргура VII из 1078. године и епитаф из старог барског катедралног храма, Петар Барски се помиње и у разним непоузданим изворима и фалсификатима, у којима му се приписује и наслов надбискупа, што представља посебан историографски проблем, који је део ширег питања о тачном времену и начину оснивања Барске надбискупије.

Петар Барски
Лични подаци
Датум смрти	20. јун (око 1100. године)
Место смрти	Дукља
Гроб	Бар
бискуп барски
Године	око 1070 - око 1100

Ктиторски портрет краља Михаила, за чије је владавине Петар служио као бискуп барски

Поуздани извори

Српске земље крајем 11. века, за време владавине краља Бодина (око 1080-1100)

Најпознатији извор о барском бискупу Петру из 11. века је писмо римског папе Гргура VII из 1078. године, које је било упућено дукљанском краљу Михаилу поводом извесних црквених спорова који су у то време вођени између Дубровника и Сплита. Петар се у том писму изричито помиње као барски бискуп, а предлаже се и могућност његовог доласка у Рим ради непосредног учешћа у решавању поменутих спорова, што сведочи о угледу који је Петар уживао не само у домаћој средини, већ и у самом средишту Римокатоличке цркве.

Други поуздани извор о животу барског бискупа Петра представља епитаф који се налазио у старом барском катедралном храму. Епитаф садржи латински натпис у леонинском стиху, који гласи: "Hoc tumulo Petri recubant ossaque nervi, doctorum doctor fuit, hic Antivari pastor, prudentum ritus olim superavit peritus, spretor avarorum, dator largus egenorum, ecclesiam rexit, populum remonitum fulsit, non bene peractis ter decem dicitur annis, mors vicesima sexti mensis extitit illi" што у преводу значи: "У овом гробу леже Петрове кости и снага, био је доктор докторима тај барски пастор. Знањем вере превазилазио је некадашња искуства. Презиратељ лакомаца, обилно је даривао сиромахе. Владао је црквом, истичући се као помагач народа. Кажу да не наврши сасвим тридесет година када га снађе смрт двадесетог у шестом месецу.".

У овом надгробном натпису, који је настао у самом Бару и који садржи разне похвале, нема ни помена о наводном надбискупском звању, што би свакако било назначено да је Петар био стварни носилац тог високог достојанства и први надбискуп у том граду.

Спорни извори

Поред поузданих извора, Петар Барски се помиње и у неким непоузданим изворима и фалсификатима, у којима му се по правилу приписује и наслов надбискупа, што представља посебно историографско питање, који је део ширег проблема о тачном времену и начину уздизања римокатоличке бискупије у Бару на степен надбискупије. Разлике међу истраживачима проистичу првенствено из неслагања поводом питања о аутентичности извесних спорних исправа, које су датиране (стварно или фиктивно) у 11. или 12. век, а на то се надовезује и питање о веродостојности локалних традиција и претензија, које су обликоване у позном Летопису попа Дукљанина.

Петар се као наводни "надбискуп" барски помиње у две спорне повеље, које су наводно настале у 11. веку. Већина савремених истраживача је на основу темељитих дипломатичких анализа прихватила став да наводна повеља која се приписује папи Александру II, а која је датирана 18. мартом 1067. године, представља позни фалсификат из 13. века. Насупрот томе, слична сагласност не постоји поводом друге спорне повеље, која се приписује противпапи Клименту III, а која је датирана 8. јануаром 1089. године. Иако поједини истраживачи сматрају да је реч о аутентичном документу, новије анализе су показале да се вероватно ради о фалсификату, који је такође могао настати током 13. века, а сачуван је у веома позном препису, који потиче тек из 16. века.

Петар се као наводни "надбискуп" помиње и у једној од исправа која припада познатој групи локрумских фалсификата, а реч је о акту који је обликован у виду повеље краља Бодина из наводне 1100. године, уз напомену да је акт настао "in praesentia domini Petri archiepiscopi" (у присуству господина Петра надбискупа). Тај фалсификат је настао уз ослонац на позни Летопис попа Дукљанина, у коме је настанак Барске надбискупије измештен у веома древна времена, тако да је и Петар приказан као "надбискуп" уз додатно наглашавање његове улоге у политичком и друштвеном животу.

Види још

• Барска бискупија
• Историја Барске бискупије
• Списак барских бискупа
• Католичка црква у Црној Гори
• Срби католици
• Дукља

Литература

• Antoljak, Stjepan (1968). „Miscellanea mediaevalia jugoslavica” (PDF). Годишен зборник на Филозофскиот факултет. Скопје. 20: 113—195. 
• Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт; Службени гласник. 
• Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Калић, Јованка (1979). „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 27—53. 
• Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт. 
• Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Митровић, Катарина (2017). „Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља”. Српска краљевства у средњем веку. Краљево: Град Краљево. стр. 47—83. 
• Митровић, Катарина (2019). „Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника”. Црквене студије. 16 (2): 477—499. 
• Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska. 
• Станковић, Владан Д. (2014). „Од Дукље до Бара: Стварање Барске архиепископије”. Црквене студије. 11: 275—283. 
• Фарчић, Антоније (1970). „Три барска епитафа” (PDF). Бока. 2: 171—190. 
• Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.