Плочник (Прокупље)
Плочник је насељено место града Прокупља у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 182 становника (према попису из 1991. било је 236 становника). Смештено је крај реке Топлице, на магистралном друмско-железничком правцу који повезује Ниш (Моравску долину) и Приштину преко Прокупља и Куршумлије. У њему се налази истоимени локалитет Винчанске културе, а на улазу у село (из смера Прокупља) су пронађени остаци римских терми (у атару суседног села Баце). Плочник је 1386. године био поприште једне од српских победа над Османлијама, које су претходиле Косовском боју 1389. године.
Плочник | |
---|---|
![]() Железничка станица у Плочнику | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Топлички |
Општина | Прокупље |
Становништво | |
— 2011. | 182 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 12′ 07″ С; 21° 21′ 20″ И / 43.202° С; 21.3555° ИКоординате: 43° 12′ 07″ С; 21° 21′ 20″ И / 43.202° С; 21.3555° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 420 м |
Остали подаци | |
Позивни број | 027 |
Регистарска ознака | PK |
У Плочнику је на имању монаха Прокопија подигнут манастир.[1]
Археолошки локалитет ПлочникУреди
Археолошки локалитет Плочник припада Винчанској култури представља насељени комплекс из млађег каменог доба (постојао је од 5500. до 4700. године п. н. е), који се простире на површини од око 110 хектара, а открића из прве деценије XXI века указују да је реч о најстаријем металуршком центру на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике. Почетком септембра 2009. године је започела изградња реконструкције неолитског села, а у постоје идеје да се локалитет туристичким возом повеже са Прокупљем, Куршумлијом и Ђавољом Вароши.
ДемографијаУреди
У насељу Плочник живи 155 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (48,5 код мушкараца и 53,4 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 1 | ||
80+ | 0 | 5 | ||
75—79 | 10 | 8 | ||
70—74 | 10 | 16 | ||
65—69 | 11 | 9 | ||
60—64 | 5 | 11 | ||
55—59 | 9 | 7 | ||
50—54 | 6 | 2 | ||
45—49 | 5 | 4 | ||
40—44 | 3 | 2 | ||
35—39 | 2 | 3 | ||
30—34 | 9 | 3 | ||
25—29 | 3 | 6 | ||
20—24 | 1 | 1 | ||
15—19 | 5 | 4 | ||
10—14 | 1 | 2 | ||
5—9 | 6 | 3 | ||
0—4 | 4 | 4 | ||
Просек : | 48,5 | 53,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 80 | 20 | 53 | 7 | 0 | 0 |
Женски | 82 | 6 | 51 | 25 | 0 | 0 |
УКУПНО | 162 | 26 | 104 | 32 | 0 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 27 | 4 | 0 | 0 | 10 |
Женски | 13 | 1 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 40 | 5 | 0 | 0 | 15 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 2 | 1 | 6 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 4 | 0 |
УКУПНО | 0 | 2 | 2 | 10 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 1 | 0 | 2 | 2 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
РеференцеУреди
- ^ Плочник: Испунили завет оца Прокопија („Вечерње новости“, 18. август 2013)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.