Југословенска национална странка
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Југословенска национална странка је била политичка странка у Краљевини Југославији између 1931. и 1941.
Југословенска национална странка Jugoslovenska nacionalna stranka | |
|---|---|
| Лидери | Петар Живковић, Никола Узуновић, Богољуб Јевтић. |
| Основана | 1931. |
| Распуштена | 1941. (10 год.) |
| Претходник | Југословенска радикална сељачка демократија |
| Седиште |  Краљевина Југославија |
| Идеологија | Ауторитаризам Ројализам Централизација Анти-федерализам Конзервативизам Југословенски национализам |
Дана 6. јануара 1929. краљ Александар I Карађорђевић је распустио Народну скупштину, укинуо Устав и забранио све политичке партије. Године 1931. краљ уводи нови Устав и формално враћа политичку слободу, иако је de facto, велики део политичке моћи остајао њему и влади.
Под вођством премијера Петра Живковића 1931. године формирана је Југословенска радикална сељачка демократија, као режимска странка у земљи. Саставни делови ЈРСД су били прорежимски кадрови Народне радикалне странке, Демократске странке и десно католичко крило Словеначке народне странке.
У јуну 1933, ЈРСД мења име у Југословенска национална странка и постаје заступник централизације и југословенског национализма. Од 1932. до 1935, генерал Петар Живковић, Милан Сршкић и Никола Узуновић су били премијери док је ЈНС била на власти.
Смрт краља Александра и расписивање нових избора су били озбиљан ударац ЈНС-у и њеном лидеру Богољубу Јевтићу. После избора (које је ипак победила ЈНС) Милан Стојадиновић (бивши члан ЈНС) је формирао нову странку, под називом Југословенска радикална заједница, заједно са Словеначком народном странком и Југословенском муслиманском организацијом и постао премијер, избачивши ЈНС са политичке сцене.[1]
ЈНС је прешла у опозицију. На чело странке је дошао Петар Живковић. Живковић се ослањао на намеснике Раденка Станковића и Ива Перовића, који су као масони били противници Корошецове клерикалне политике.[2] Југословенска национална странка није учествовала на изборима 1938, иако добар део чланова ЈНС био на листи опозиционог Блока народне слоге.
После Априлског рата 1941. ЈНС је распуштена.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Petranović 1988, стр. 264.
- ^ Petranović 1988, стр. 284.
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.