Милан Благојевић Шпанац

милан благојевић
милан благојевић
	Милан Благојевић
Лични подаци
Датум рођења	14. октобар 1905.
Место рођења	Наталинци, код Тополе, Краљевина Србија
Датум смрти	30. октобар 1941. (36 год.)
Место смрти	Глумач, код Ужичке Пожеге, Србија
Професија	металски радник
Деловање
Члан КПЈ од	1928.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат ; Народноослободилачка борба
Служба	Интернационалне бригаде; НОВ и ПО Југославије; 1937 — 1939. ; 1941.
У току НОБ	командант Првог ; шумадијског НОП одреда
Херој
Народни херој од	9. маја 1945.

Милан Благојевић Шпанац (Наталинци, код Тополе, 14. октобар 1905 — Глумач, код Ужичке Пожеге, 30. октобар 1941) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија уреди

Рођен је 14. октобра 1905. године у селу Наталинци код Тополе. После завршетка основне школе изучио је металски занат. Између два светска рата истицао се у борби за интересе радничке класе, учествујући у организовању радничких штрајкова, против Шестојануарске диктатуре и експлоатације радника. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1928. године.

По одлуци КПЈ 1935. године, био је упућен у Совјетски Савез, а 1937. године нашао се међу првима у Интернационалним бригадама на бојиштима Шпаније. У овом рату неколико пута је рањаван, а стекао је и чин поручника Шпанске републиканске армије.

После пораза Шпанске републике, прешао је у Француску, а затим се пребацио у Краљевину Југославију, где је илегално живео у Београду до окупације 1941. године.

Дан после напада Немачке на Совјетски Савез, напустио је свој илегални стан у Београду и отишао у Шумадију, где се активно укључује у припреме за устанак. Благојевић је био један од најактивнијих организатора партизанских јединица у Шумадији.

При формирању Првог шумадијског партизанског одреда, 1. јула 1941. године, постао је његов први командант. Овај одред је под његовом командом врло брзо ослободио већи део Шумадије, изузев Крагујевца, Тополе и Аранђеловца.

Одред је водио борбе с Немцима и њиховим квислинзима код Тополе, на Руднику, на прилазима Крагујевцу, у селима Јанковцу и Баничини. Први шумадијски одред је, за око три месеца борбе под његовом командом, разбио окупаторско-квислиншку власт у Шумадији и избацио из строја око пет стотина непријатељских војника.

Ноћу 27. октобра 1941. враћао се партизанским возом из Ужица, а на путу за Шумадију, ухватили су га четници Драгољуба Михаиловића и силом извукли из воза у Ужичкој Пожеги и после три дана мучења убили у селу Глумач.^[1]

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 9. маја 1945, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.^[2]^[1]

У родним Наталинцима постоји његова кућа, која је проглашена за непокретно културно добро, као и спомен-парк са бистом и гробом Милана Благојевића и спомен плочама погинулим борцима НОВ-а и Црвене армије.