Силбаш (слч. Silbaš) је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2467 становника.

Силбаш
Центар Силбаша
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачка Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 2.467
 — густина57/km2
Географске карактеристике
Координате45° 23′ 37″ С; 19° 27′ 42″ И / 45.393516° С; 19.461717° И / 45.393516; 19.461717
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина85 m
Површина42,6 km2
Силбаш на карти Србије
Силбаш
Силбаш
Силбаш на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21433
Позивни број021
Регистарска ознакаBP
Поглед са Евангелистичке цркве на Масарикову улицу

Овде се налази Српска православна црква Светог Јована Златоустог у Силбашу.

Историја уреди

Силбаш спада у најстарија насеља Бачке. Szilbach (данашњи Силбаш) помиње се 1263. године као сусед земљишта по имену Кеси. Верује се да име Силбаш води порекло мађарске речи szilva — шљива. У почетку је село чинило 10-20 домова чији је главни капитал била стока.

Почетком 18. века Силбаш је имао и свој печат који се неколико пута мењао. Према неким подацима, печати су очувани из 1728. и други од 1775. до 1783. Први је имао раоник и сабљу са натписом »Сиг Паги Силбаш 1714«. На другом је изнад унатрашке положеног раоника међу звездама писало С. С. Трећи печат је употребљаван 1828, имао је неког светитеља у орнату православног епископа са златним ореолом и словима »С. С.«

У Силбашу се данас поред српског становништва налази и словачко, а и ромско. Процењује се да су први Словаци у Силбаш дошли око 1770. године. Временом их је било све више, а почетком 1900. било је 180 домова или укупно око 720 лица.

Прва црква у Силбашу подигнута је око 1690. године поред данашњег гробља. Није имала звоно и звоника настрадала је, највероватније, због подземних вода. Године 1733. у православној парохији Силбаш има 109 српских домова а ту су и три православна свештеника: Илија Живковић, Ћирил Максимовић и Игњатије Николић.[1] Нова црква изграђена је 1759. године на месту данашње цркве и била је врло мала. Није имала торањ и имала је само седам икона. Године 1839. изграђен је иконостас који служи и данас и под заштитом је као споменик културе.

Словачка евангелистичка црква изграђена је 1838. Данашњи изглед добила је 1886. а саграђена је углавном доприносима верника. Словачка црква веома је водила рачуна о деци. Обезбеђивала је место за наставу и иако сиромашна, успевала је да плаћа учитеља. Први свештеник био је Самуел Бабилон.

Силбаш је уско повезан са Новим Садом, Бачком Паланком, Врбасом и Сомбором.

Демографија уреди

У насељу Силбаш живи 2263 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,1 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 964 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.308
1953. 3.295
1961. 3.267
1971. 3.144
1981. 3.025
1991. 2.806 2.741
2002. 2.849 2.939
2011. 2.467
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.601 56,19%
Словаци
  
1.018 35,73%
Роми
  
44 1,54%
Југословени
  
34 1,19%
Хрвати
  
19 0,66%
Мађари
  
10 0,35%
Словенци
  
2 0,07%
Русини
  
2 0,07%
Црногорци
  
1 0,03%
Украјинци
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Македонци
  
1 0,03%
непознато
  
15 0,52%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди