Станислав Сремчевић
Станислав Сремчевић Црни (Гунцати, код Кнића, 1910 — Београд, 16. фебруар 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| станислав сремчевић | |||
|---|---|---|---|
 Станислав Сремчевић Црни | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1910. | ||
| Место рођења | Гунцати, код Кнића, Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 16. фебруар 1943. (32/33 год.) | ||
| Место смрти | Београд, Србија | ||
| Професија | металски радник | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | 1934. | ||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
| Херој | |||
| Народни херој од | 5. јула 1951. | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија уреди
Рођен је 1910. у селу Гунцатима, код Кнића. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице. Након завршене основне школе, отишао је на изучавање заната. Као млади радник прикључио се током 1920-их револуциоанрном радничком покрету. Посебно се истицао активношћу у синдикалном покрету, па је 1934. примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). На Покрајинској конференцији КПЈ за Србију, одржаној маја 1940, изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Србију.[1]
Након окупације Југославије, 1941. одлуком Покрајинског комитета КПЈ за Србију одређен је за секретара Окружног повереништва КПЈ за Аранђеловац, које је потом прерасло у Окружни комитет. На овој дужности, заједно са другим члановима Окружног комитета, радио је на организовању устанка у овом делу Шумадије и потом формирања Првог шумадијског партизанског одреда. Посебно је био ангажован на формирању Колубарске партизанске чете, која се налазила у саставу одреда.[1]
Након Прве непријатељске офанзиве и слома устанка у Србији, у јесен и зиму 1941, остао је на терену Аранђеловца и покушавао да обнови партијске организације на територији Окружног комитета. У пролеће 1942. успео је да обнови партизански одред, формирањем Шумадијског партизанског одреда.[1]
Одлуком ПК КПЈ за Србију септембра 1942. упућен је на партијски рад у Београд, где је требало да преузме дужност секретара Месног комитета. Како до тада није партијски деловао у Београду, био је непознат агентима Специјалне полиције, па се очекивало да ће му то помоћи у илегалном раду. По доласку у Београд, сачекалага је Ђука Динић и сместила, заједно с Ђуром Гајићем, у илегални стан у улици кнеза Павла (данас Младена Стојановића) на Дедињу, где је повремено долазио Мирко Томић, такође члан Покрајинског комитета. Како су сви дошли са терена, стално су носили оражје и с поносом истицали да ће, ако наиђе полиција, пуцати и да се неће крити по склоништима.[1][2]
У полицијској провали у београдску партијску организацију, агенти Специјалне полиције успели су најпре да 16. јануара 1943. ухапсе Јанка Лисјака, секретара Месног комитета, а сутрадан је у сукобу са полицијом погинуо Мирко Томић. Хапшењем Милице Дачић, која је заједно са Гајићем и Сремчевићем, живела у истом стану, они су морали да напусте стан и пређу на Пашино брдо. Специјална полиција је средином фебруара 1943. ухапсила Мирка Стојановића, који је на салушању открио да 16. фебруара у Неготинској улици треба да се састане са Гајићем. Агенти Специјалне полиције су потом блокирали улицу и направили заседу.[3]
На састанак са Стојановићем, Гајић је дошао у пратњи Сремчевића. Полицијски агенти су покушали да их ухапсе, али су они успели да их на време уоче и пруже отпор. У пуцњави која је трајала неколико минута стадали су Гајић и Сремчевић, а теже је рањен полицијски агент Радослав Понорац. Иако су имали лажне исправе, Сремчевић на име Љубомира Стојановића, а Гајић на Милорада Здравковића, полиција је брзо успела да их идентификује.[4]
Указом Председништва АВНОЈ-а постхумно је 6. јула 1945. одликован Орденом заслуга за народ првог реда.[5] Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 5. јула 1951. проглашен је за народног хероја.[1]
Неготинска улица на Звездари, у којој је погинуо у сукобу са полицијом, од 1946. носи његово име.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д Narodni heroji 2 1982, стр. 626.
- ^ Београд 1984, стр. 427.
- ^ Београд 1984, стр. 428.
- ^ Београд 1984, стр. 429.
- ^ „Службени лист ДФЈ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. стр. 974.
Литература уреди
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Београд у рату и револуцији 1941—1945. Београд: Историјски архив Београда. 1984. COBISS.SR 37352711
