Прва влада Ивана Шубашића

Министарски савет
Датум оснивања	1. јун 1944.
Претходне администрације	Влада Божидара Пурића;
Расформирано	29. јануар 1945.
Замењена са администрацијом	Друга влада Ивана Шубашића;
Председник Министарског савета	Иван Шубашић;

Прва влада Ивана Шубашића је била влада Краљевине Југославије у егзилу од 1. јуна 1944. до 29. јануара 1945.^[1]

Историјат

Иван Шубашић разговара са краљем Петром II након првог састанка са Титом у јуну 1944. године

Иван Шубашић је постављен 1. јуна 1944. године, за Председника Владе и министра свих ресора. По повратку са Малте 12. јуна, председник владе Шубашић је свратио у штаб генерала Вилсона који се налазио у Казерти код Напуља и ту се сусрео са краљем Петром II. Наредног дана у друштву с амбасадора Ралфа Стивенсона, отпловио је британским разарачем за острво Вис, где се сусрео са Јосипом Брозом Титом и осталим комунистичким лидерима. Разговори су трајали три дана. Постигнути споразум потписан је 16. јуна, а Шубашић се потом вратио у Казерту, где се поново 20. јуна састао с краљем и известио га је о резултату своје мисије.

Шубашић је попунио Владу 7. јула и у њу је поред Јураја Шутеја, Саве Косановића и Изидора Цанкара, увео Драга Марушића и Сретена Вукосављевића, које је Тито послао из земље, иако их није признавао као своје званичне представнике у Влади.^[2]

11. септембра постављен је дивизијски генерал Борисав Ристић за Министра војног, да би један војник поднео формалну одговорност за познати Краљев говор од сутрадан.

Са састанка Черчил-Стаљин у Москви 9-18. октобра 1944, упућен је позив Титу и Шубашићу да се даље договоре у вези са проблемима о уређењу земље. Тако је дошло до другог споразума Тито-Шубашић од 1. новембра, допуњеног са два податка од 7. децембра.

Краљ Петар учинио је 11. јануара 1945. два приговора Споразуму од 1. новембра и додацима од 7. децембра. Један се односио на Намесништво, а други на Авној. Краљ се противио да Авној „врши неограничену закониту власт“ и тражио је „образовање једне свестраначке владе, која би обухватила све политичке покрете," налазећи у томе „једино стварно јемство за нову бољу будућност земље“.

Краљ је Шубашићу јавно одрекао поверење 22. јануара. Тај покушај смене није успео. Краљ је 29. јануара Влади обновио поверење и издао Свечану деклерацију о преносу краљевске власти на Намесништво.^[3]

Чланови владе

**Министарски савет, 1.6 − до реконструкције владе 7.7.1944**
Функција	Слика	Име и презиме	Детаљи
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова, Министар унутрашњих послова, Министар војске, ваздухопловства и морнарице, Министар просвете, Министар саобраћаја, Министар финансија, Министар трговине и индустрије, Министар социјалне политике и народног здравља, Министар правде, Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране, Министар пошта, телеграфа и телефона, Министар шума и рудника и Министар грађевина		Иван Шубашић	Министар свих министарства до 7. јула

**Министарски савет, од реконструкције владе 7.7.1944 − 29.1.1945**
Функција	Име и презиме	Детаљи
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова	Иван Шубашић
Министар унутрашњих послова, Министар социјалне политике и народног здравља и Министар грађевина	Сава Косановић
Министар саобраћаја и Министар правде	Драго Марушич
Министар финансија и Министар трговине и индустрије	Јурај Шутеј
Министар просвете	Изидор Цанкар	до 6.10.1944.
Министар просвете	Драго Марушич	од 6.10.1944.
Министар пошта, телеграфа и телефона	Изидор Цанкар	до 6.10.1944.
Министар пошта, телеграфа и телефона	Јурај Шутеј	од 6.10.1944.
Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране и Министар шума и рудника	Сретен Вукосављевић
Министар војске, ваздухопловства и морнарице	Иван Шубашић	до 11.9.1944.
Министар војске, ваздухопловства и морнарице	Борисав Ристић	од 11.9.1944.