Прва влада Ивана Шубашића

Прва влада Ивана Шубашића је била влада Краљевине Југославије у егзилу од 1. јуна 1944. до 29. јануара 1945.[1]

Министарски савет
Датум оснивања1. јун 1944.
Претходне администрације
Расформирано29. јануар 1945.
Замењена са администрацијом
Председник Министарског савета

Историјат

уреди
 
Иван Шубашић разговара са краљем Петром II након првог састанка са Титом у јуну 1944. године

Иван Шубашић је постављен 1. јуна 1944. године, за Председника Владе и министра свих ресора. По повратку са Малте 12. јуна, председник владе Шубашић је свратио у штаб генерала Вилсона који се налазио у Казерти код Напуља и ту се сусрео са краљем Петром II. Наредног дана у друштву с амбасадора Ралфа Стивенсона, отпловио је британским разарачем за острво Вис, где се сусрео са Јосипом Брозом Титом и осталим комунистичким лидерима. Разговори су трајали три дана. Постигнути споразум потписан је 16. јуна, а Шубашић се потом вратио у Казерту, где се поново 20. јуна састао с краљем и известио га је о резултату своје мисије.

Шубашић је попунио Владу 7. јула и у њу је поред Јураја Шутеја, Саве Косановића и Изидора Цанкара, увео Драга Марушића и Сретена Вукосављевића, које је Тито послао из земље, иако их није признавао као своје званичне представнике у Влади.[2]

11. септембра постављен је дивизијски генерал Борисав Ристић за Министра војног, да би један војник поднео формалну одговорност за познати Краљев говор од сутрадан.

Са састанка Черчил-Стаљин у Москви 9-18. октобра 1944, упућен је позив Титу и Шубашићу да се даље договоре у вези са проблемима о уређењу земље. Тако је дошло до другог споразума Тито-Шубашић од 1. новембра, допуњеног са два податка од 7. децембра.

Краљ Петар учинио је 11. јануара 1945. два приговора Споразуму од 1. новембра и додацима од 7. децембра. Један се односио на Намесништво, а други на Авној. Краљ се противио да Авној „врши неограничену закониту власт“ и тражио је „образовање једне свестраначке владе, која би обухватила све политичке покрете," налазећи у томе „једино стварно јемство за нову бољу будућност земље“.

Краљ је Шубашићу јавно одрекао поверење 22. јануара. Тај покушај смене није успео. Краљ је 29. јануара Влади обновио поверење и издао Свечану деклерацију о преносу краљевске власти на Намесништво.[3]

Чланови владе

уреди
Министарски савет, 1.6 − до реконструкције владе 7.7.1944
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова, Министар унутрашњих послова, Министар војске, ваздухопловства и морнарице, Министар просвете, Министар саобраћаја, Министар финансија, Министар трговине и индустрије, Министар социјалне политике и народног здравља, Министар правде, Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране, Министар пошта, телеграфа и телефона, Министар шума и рудника и Министар грађевина   Иван Шубашић Министар свих министарства до 7. јула
Министарски савет, од реконструкције владе 7.7.1944 − 29.1.1945
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова   Иван Шубашић
Министар унутрашњих послова, Министар социјалне политике и народног здравља и Министар грађевина   Сава Косановић
Министар саобраћаја и Министар правде   Драго Марушич
Министар финансија и Министар трговине и индустрије   Јурај Шутеј
Министар просвете   Изидор Цанкар до 6.10.1944.
  Драго Марушич од 6.10.1944.
Министар пошта, телеграфа и телефона   Изидор Цанкар до 6.10.1944.
  Јурај Шутеј од 6.10.1944.
Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране и Министар шума и рудника Сретен Вукосављевић
Министар војске, ваздухопловства и морнарице   Иван Шубашић до 11.9.1944.
  Борисав Ристић од 11.9.1944.

[4][5]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Кнежевић & Кнежевић 1981, стр. 917–918. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFКнежевићКнежевић1981 (help)
  2. ^ Кнежевић 1956, стр. 128.
  3. ^ Кнежевић, Радоје; Кнежевић, Живан (1981). Слобода или смрт. стр. 899—900. 
  4. ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 25. октобар 1944, Број 20, Лондон (Краљеви Укази 1.6.1944, 7.7.1944, 11.9.1944. и 6.10.1944)
  5. ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 31. јануар 1945, Број 21, Лондон (Краљев Указ 29.1.1945)

Литература

уреди