Првић Лука
Prvic Luka.jpg
Првић Лука, 2005.
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаВодице (Хрватска)
Становништво
 — 2011.164
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 31″ СГШ; 15° 47′ 51″ ИГД / 43.72525745610724° СГШ; 15.79737476371091° ИГД / 43.72525745610724; 15.79737476371091
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 м
Првић Лука на мапи Хрватске
Првић Лука
Првић Лука
Првић Лука на мапи Хрватске
Првић Лука на мапи Шибенско-книнске жупаније
Првић Лука
Првић Лука
Првић Лука на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22233 Првић Лука
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Првић Лука је село на острву Првићу у Хрватској. У саставу је града Водица у Шибенско-книнској жупанији.

ГеографијаУреди

Првић Лука се налази на југоисточној обали Првића, у природној ували која је заштићена од свих ветрова, осим од југа. Осим тога, већи део луке заштићен је лукобраном дугачким око 110 m. Североисточно од села налази се највиши врх острва – Витковић, висок 75 m. Изворно насељено на самом крају увале, село се данас простире издужено целом њеном северном страном, све до најисточнијег рта острва.

ИсторијаУреди

Први насељеници места су вероватно били пустињаци. Касније, од 15. века, место постаје одмаралиште племића, а насељавају га и свештеници бенедиктанског и фрањевачког реда, који подижу самостан, а касније и две цркве. Временом, село се ширило на исток и број становника се повећавао, да би врхунац био достигнут почетком 20. века, када их је било око 1300.

Месна школа је установљена 1877. године, али је престала с радом половином прошлог века. У село је телеграф уведен 1912, а водовод 1978. године.

Село се до распада СФРЈ налазило у некадашњој великој општини Шибеник, потом у склопу Града Шибеника, а у састав Града Водице ушло је 1997. године.

ДемографијаУреди

Житељи Првић Луке називају се Лучани или Првићани, а житељке – Лучанке или Првинке.

Значајан пораст становништва Првић Луке забележен је и у време епидемије куге половином 17. века (од које је страдало пет шестина Шибенчана) као и у временима најезде Турака.

Током 20. века, број становника је константно опадао, а почетком овог века дошао је на око две стотине[1], већином Хрвата.

Године 2011, у селу је живело 164 становника[2], у нешто мање од 100 домаћинстава.[3] Упркос томе, острво Првић је и даље једно од најгушће насељених острва у Јадранском мору.

Током лета, доласком туриста, популација села се вишеструко увећа.[4]

Познате особеУреди

Из Првић Луке је пореклом песникиња Весна Парун (1922–2010), најзначајнија хрватска песникиња 20. века.[5][6]

У месној цркви Госпе од анђела, по сопственој жељи, сахрањен је проналазач, лингвиста и полихистор Фауст Вранчић (1551–1617) који је саставио први речник хрватског језика и за којег се тврди да је, између осталог, изумео правоугаони падобран.

Из села је и Жељко Мареља, некадашњи првотимац кошаркашког клуба Шибенка, из времена када је тај клуб постизао своје најбоље резултате с Драженом Петровићем на челу, тј. контроверзни пораз од КК Босна у финалу Првенства Југославије у сезони 1982/83. и два финала Купа Радивоја Кораћа (1981/82 и 1982/83).

ЕкономијаУреди

Становништво се раније бавило рибарством, виноградарством и прекоморском пловидбом. На кратко време, у селу је постојала фабрика сардина. Данас је главно сеоско занимање туризам.

У селу постоји један хотел, као и низ приватних апартмана, уз неколико ресторана и кафића. Због природне заштићености увале, Првић Лука је и популарно одредиште једриличара и јахташа.

Током првих девет месеци 2017. године, у селу је боравило укупно око 1.800 домаћих и страних посетилаца.[4]

КултураУреди

Као месна заштитница слави се Госпа од анђела, сваког 2. августа. У селу се током лета приређују изложбе, а у селу делује и једна клапа.

Септембра 2012. године отворен је годинама грађени меморијални центар Фауста Вранчића у средишту села.[7] За ову намену је, само у 2012. години, било одвојено више од половине средстава буџета за културу Града Водица.[8] Музеј је био номинован за Европски музеј 2015. године у организацији Европског музејског форума.[9]

Августа 2010, фотограф Шиме Стрикоман снимио је у Првић Луци фотографију серијала „Миленијумска фотографија“, уз учешће више стотина људи, а мотив фотографије био је нацрт падобрана из Вранчићеве књиге „Нове машине“.[10]

Почев од 2010. године, сваког 5. августа из Првић Луке креће „Ђир око Првића” током којег острвљани чамцима оплове читаво острво.

АрхитектураУреди

Архитектура Првић Луке је типична медитеранска. У селу преовлађују камене једноспратне и двоспратне куће покривене црепом и, осим главне улице, све остале улице су уске. Многе куће су напуштене, па је 2011. године пописано готово 400 стамбених јединица, од којих је тек мање од 100 било стално насељено.[3]

Селом доминира камени звоник подигнут крајем 19. века, а на средишњем тргу налази се мермерни споменик жртвама антифашистичке борбе подигнут 1986. године.

РелигијаУреди

Осим жупне цркве Госпе од анђела из 15. века, у селу постоји још једна, старија црквица, као и две капелице, на ртовима северне и јужне стране увале. Становништво је махом римокатоличке вероиповести, уз одређени број атеиста.

СпортУреди

У селу постоји један бетонски терен за мали фудбал и кошарку, као и терен за боћање и један приватни тениски терен. У селу делује и један спортско-рекреативни клуб.

Првић Лука је редовно учествовала у Бодулским припетавањима – надметањима становника острва шибенског архипелага у традиционалним спортовима. У првој сезони Припетавања, 2006. године, Првић Лука је била укупни победник.

Године 2009, на Првенству Далмације у боћању у организацији „Слободне Далмације“, Првић Лука је победила међу 13 екипа шибенског подручја и пласирала се у финално такмичење у Сплиту.[11]

СаобраћајУреди

На целом острву није дозвољен саобраћај друмским возилима, осим бициклима и малим тракторима.

Редовна бродска линија повезује Првић Луку с Водицама и Шибеником неколико пута дневно, а број полазака се током лета повећава.

Панорама Првић Луке

РеференцеУреди

  1. ^ Државни завод за статистику – Насеља и становништво Републике Хрватске 1857—2001., Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Државни завод за статистику – Резултати пописа 2011. године, 17.12.2012.
  3. ^ а б Државни завод за статистику – Први резултати пописа 2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ а б Туристичка заједница града Водица – Број посетилаца и ноћења у првих девет месеци 2017.
  5. ^ Индекс – „Преминула Весна Парун, највећа хрватска пјесникиња 20. стољећа“, 25.10.2010.
  6. ^ Вечерњи лист – „Весна Парун до краја живота остала вјерна просјачком слободарству“, 25.10.2010.
  7. ^ Слободна Далмација – „На Првићу отворен Меморијални центар Фауст Вранчић“, 14.9.2012.
  8. ^ Слободна Далмација„Водице: највише новца за Меморијални центар 'Фауст Вранчић'“, 2.1.2012.
  9. ^ Европски музејски форум — Номинације за Европски музеј 2015. године Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2015), добављено 9.2.2015.
  10. ^ Стрикоман – „Миленијска фотографија“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2016), приступљено 17.8.2016.
  11. ^ Слободна Далмација – „Првић Лука славила на Првенству СД у балотама“, 4.5.2009.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди