Првић Лука
Првић Лука је село на острву Првићу у Хрватској. У саставу је града Водица у Шибенско-книнској жупанији.
Првић Лука | |
|---|---|
 Првић Лука, 2005. | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Водице (Хрватска) |
| Становништво | |
| — 2011. | 164 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 43′ 31″ С; 15° 47′ 51″ И / 43.72525745610724° С; 15.79737476371091° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0 m |
  Првић Лука Првић Лука на карти Хрватске | |
 Првић Лука Првић Лука на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22233 Првић Лука |
| Позивни број | +385 22 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Географија
уредиПрвић Лука се налази на југоисточној обали Првића, у природној ували која је заштићена од свих ветрова, осим од југа. Осим тога, већи део луке заштићен је лукобраном дугачким око 110 m. Североисточно од села налази се највиши врх острва – Витковић, висок 75 m. Изворно насељено на самом крају увале, село се данас простире издужено целом њеном северном страном, све до најисточнијег рта острва.
Историја
уредиПрви насељеници места су вероватно били пустињаци. Касније, од 15. века, место постаје одмаралиште племића, а насељавају га и свештеници бенедиктанског и фрањевачког реда, који подижу самостан, а касније и две цркве. Временом, село се ширило на исток и број становника се повећавао, да би врхунац био достигнут почетком 20. века, када их је било око 1300.
Месна школа је установљена 1877. године, али је престала с радом половином прошлог века. У село је телеграф уведен 1912, а водовод 1978. године.
Село се до распада СФРЈ налазило у некадашњој великој општини Шибеник, потом у склопу Града Шибеника, а у састав Града Водице ушло је 1997. године.
Демографија
уредиЖитељи Првић Луке називају се Лучани или Првићани, а житељке – Лучанке или Првинке.
Значајан пораст становништва Првић Луке забележен је и у време епидемије куге половином 17. века (од које је страдало пет шестина Шибенчана) као и у временима најезде Турака.
Током 20. века, број становника је константно опадао, а почетком овог века дошао је на око две стотине[1], већином Хрвата.
Године 2021, у селу је живело 148 становника.[2] Упркос томе, острво Првић је и даље једно од најгушће насељених острва у Јадранском мору.
Током лета, доласком туриста, популација села се вишеструко увећа.[3]
Познате особе
уредиИз Првић Луке је пореклом песникиња Весна Парун (1922–2010), најзначајнија хрватска песникиња 20. века.[4][5]
У месној цркви Госпе од анђела, по сопственој жељи, сахрањен је проналазач, лингвиста и полихистор Фауст Вранчић (1551–1617) који је саставио први речник хрватског језика и за којег се тврди да је, између осталог, изумео правоугаони падобран.
Из села је и Жељко Мареља, некадашњи капитен кошаркашког клуба Шибенка, из времена када је тај клуб постизао своје најбоље резултате с Драженом Петровићем на челу, тј. контроверзни пораз од КК Босна у финалу Првенства Југославије у сезони 1982/83. и два финала Купа Радивоја Кораћа (1981/82 и 1982/83).
Његов син, Јуре Мареља је ватерполо тренер. Са сплитским клубом Јадран освојио је првенство Хрватске у сезони 2022/23,[6] а тренутно је помоћни тренер хрватске ватерполо репрезентације са којом је освојио Светско првенство 2024. године[7] и сребрну медаљу на Олимпијским играма исте године.[8]
Економија
уредиСтановништво се раније бавило рибарством, виноградарством и прекоморском пловидбом. На кратко време, у селу је постојала фабрика сардина. Данас је главно сеоско занимање туризам.
У селу постоји један хотел, као и низ приватних апартмана, уз неколико ресторана и кафића. Због природне заштићености увале, Првић Лука је и популарно одредиште једриличара и јахташа.
Током првих девет месеци 2017. године, у селу је боравило укупно око 1.800 домаћих и страних посетилаца.[3]
Култура
уредиКао месна заштитница слави се Госпа од анђела, сваког 2. августа. У селу се током лета приређују изложбе, а у селу делује и једна клапа.
Септембра 2012. године отворен је годинама грађени меморијални центар Фауста Вранчића у средишту села.[9] За ову намену је, само у 2012. години, било одвојено више од половине средстава буџета за културу Града Водица.[10] Музеј је био номинован за Европски музеј 2015. године у организацији Европског музејског форума.[11]
Августа 2010, фотограф Шиме Стрикоман снимио је у Првић Луци фотографију серијала „Миленијумска фотографија“, уз учешће више стотина људи, а мотив фотографије био је нацрт падобрана из Вранчићеве књиге „Нове машине“.[12]
Почев од 2010. године, сваког 5. августа из Првић Луке креће „Ђир око Првића” током којег острвљани чамцима оплове читаво острво.
Архитектура
уредиАрхитектура Првић Луке је типична медитеранска. У селу преовлађују камене једноспратне и двоспратне куће покривене црепом и, осим главне улице, све остале улице су уске. Многе куће су напуштене, па је 2011. године пописано готово 400 стамбених јединица, од којих је тек мање од 100 било стално насељено.[13]
Селом доминира камени звоник подигнут крајем 19. века, а на средишњем тргу налази се мермерни споменик жртвама антифашистичке борбе подигнут 1986. године.
Религија
уредиФрањевачки самостан, основан 1463. године у садашњем средишту села, сматра се најважнијом грађевином на острву. У њему је и средиште локалне жупе основане 1602. године.[14] Осим жупне цркве Госпе од анђела из 15. века, у селу постоји још једна, старија црквица, као и две капелице, на ртовима северне и јужне стране увале. Становништво је махом римокатоличке вероиповести, уз одређени број атеиста.
Спорт
уредиУ селу постоји један терен за мали фудбал и кошарку, као и терен за боћање и један приватни тениски терен. У селу делује и један спортско-рекреативни клуб, а 2022. године основан је и ватерполо клуб Првић[15] који се од 2023. године такмичи у 3. хрватској лиги.[16]
Првић Лука је редовно учествовала у Бодулским припетавањима – надметањима становника острва шибенског архипелага у традиционалним спортовима. У првој сезони Припетавања, 2006. године, Првић Лука је била укупни победник.
Године 2009, на Првенству Далмације у боћању у организацији „Слободне Далмације“, Првић Лука је победила међу 13 екипа шибенског подручја и пласирала се у финално такмичење у Сплиту.[17]
Саобраћај
уредиНа целом острву није дозвољен саобраћај друмским возилима, осим бициклима и малим тракторима.
Редовна бродска линија повезује Првић Луку с Водицама и Шибеником неколико пута дневно, а број полазака се током лета повећава.
Референце
уреди- ^ Државни завод за статистику – Насеља и становништво Републике Хрватске 1857—2001., Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Државни завод за статистику – Резултати пописа 2021. године, приступљено 26.8.2024.
- ^ а б Туристичка заједница града Водица – Број посетилаца и ноћења у првих девет месеци 2017.
- ^ Индекс – „Преминула Весна Парун, највећа хрватска пјесникиња 20. стољећа“, 25.10.2010.
- ^ Вечерњи лист – „Весна Парун до краја живота остала вјерна просјачком слободарству“, 25.10.2010.
- ^ Шибенски лист – „Јуре Мареља — Шибенчанин који је Сплићане одвео до историјске титуле”, 21.5.2023.
- ^ Шибенски лист – „Величанствен дочек златним ватерполистима”, 20.2.2024.
- ^ Шибенски лист – „И Шибеник дочекао сребрне олимпијце”, 14.8.2024.
- ^ Слободна Далмација – „На Првићу отворен Меморијални центар Фауст Вранчић“, 14.9.2012.
- ^ Слободна Далмација – „Водице: највише новца за Меморијални центар 'Фауст Вранчић'“, 2.1.2012.
- ^ Европски музејски форум — Номинације за Европски музеј 2015. године Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2015), добављено 9.2.2015.
- ^ Стрикоман – „Миленијска фотографија“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2016), приступљено 17.8.2016.
- ^ Државни завод за статистику – Први резултати пописа 2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Шибеник ИН - „Насеља на Првићу нису старија од 15. столећа”, 13.7.2024.
- ^ Основан ватерполски клуб Првић: 'Дица су одушевљена, желе тренинге сваки дан!', ШибеникИн, 18.7.2022. (приступљено 2.9.2022)
- ^ Шибеник ИН - Историјска утакмица за Првић Луку, 20.7.2023.
- ^ Слободна Далмација – „Првић Лука славила на Првенству СД у балотама“, 4.5.2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013)
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
уреди
- Првић Лука онлајн – незванична страница
