Прибинић је насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.441 становника.

Прибинић
Pribinic ambulanta.jpg
Амбуланта и матични уред у Прибинићу
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Пад 1.441
Географске карактеристике
Координате44°36′38″ СГШ; 17°41′26″ ИГД / 44.610556° СГШ; 17.690556° ИГД / 44.610556; 17.690556Координате: 44°36′38″ СГШ; 17°41′26″ ИГД / 44.610556° СГШ; 17.690556° ИГД / 44.610556; 17.690556
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина367 м
Прибинић на мапи Босне и Херцеговине
Прибинић
Прибинић
Прибинић на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74276
Позивни број053

ГеографијаУреди

Налази се у подножју планина Борја и Јаворова, на ријеци Малој Усори. Удаљен је 15 км од Теслића, на путу који повезује Теслић са Бањом Луком. Средишњи дио мјеста је на 280 до 460 мнв. Неки значајнији врхови ових планина налазе се на подручју села Прибинић: Тајан (1.008), Брестовац (605) и Липова Глава (520). Прибинић се налази у појасу умјерене континенталне климе, без великих температурних осцилација. Просјечне годишње температуре се крећу од 9,7 °C, а просјечне годишње падавине од 992 мм.

Подручје је било насељено од давнина, али процват доживљава са развојем аустроугарске мреже жељезница намијењене искориштавању локалног дрвног богатства. Подручје је богато четинарском и листопадном шумом. Осим као битна тачка на жељезници, у то вријеме Прибинић је био познат и као „ваздушна бања“.

СтановништвоУреди

Прибинић[1]
Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961. 1921. 1910. 1895. 1885.
Срби 1.662 1.812 1.954 2.049 1.047 1.028 808 663
Муслимани 275 238 212 164 80 82 67 66
Југословени 37 149 35
Хрвати 7 11 11 3 41 46 335
Црногорци 9 12 2
Мађари 1
остали и непознато 15 4 4 1 8 21
Укупно 1.441 1.996 2.219 2.194 2.257 1.169 1.164 1.235 729
Демографија[1]
Година Становника
1961. 2.257
1971. 2.194
1981. 2.219
1991. 1.982

Православне породице које данас насељавају Прибинић су Арсенићи, Бабићи, Бијелци, Благојевићи, Богданићи, Божићи, Боштрунићи, Бубићи, Василићи, Вуковићи, Грабовци, Делићи, Димитрићи, Душанићи, Илинчићи, Јосиповићи, Јотићи, Каламанде, Костићи, Крунићи, Лазићи, Липовчићи, Малићи, Маринковићи, Марковићи, Миладићи, Миљановићи, Митровићи, Мишићи, Момчиловићи, Николићи, Остојићи, Петровићи, Пеште, Попадићи, Поповићи, Радоњићи, Стевићи, Стојановићи, Стољаци, Сувајци, Филиповићи, Цвијетићи, Цвијићи и Шкиљићи.

Муслиманске породице које су живјеле у Прибинићу су Барићи, Бешићи, Кертићи, Машићи, Садиковићи и Хускићи. Већина муслиманских породица су старосједиоци у Прибинићу, настали од локалних православних породица које су примиле ислам. Они углавном знају од које православне породице су потекли, и до распада Југославије и рата у БиХ имали су добре међусобне односе.

Скоро сви Душанићи из Републике Српске воде поријекло од прибинских Душанића.

Истакнути ПрибинциУреди

Име насељаУреди

До пред крај 20. вијека мјештани су насеље називали Прибињић. Не зна се засигурно како је Прибинић добио име, али најчвршћа претпоставка је да име долази од неког истакнутог сеоског кнеза Прибина. Једна анегдотска верзија каже да су Прибинићу име дали словеначки радници који су радили на увођењу пруге. „Прибинић“, према тој верзији, долази од словеначког „Pri bi nič“, што би требало да значи да прије пруге ту није било насеља.

 
Православна црква у Прибинићу

ИнфраструктураУреди

 
Основна школа »Стеван Душанић«

Прибинић има деветогодишњу основну школу „Стеван Душанић“. Школа има подручна одјељења у Липљу, Шњеготини, Парлозима и Г. Булетићу. Прота Стеван Душанић је својевремено много чинио на напредовању насеља и просветљавању становништва.

Црква Св. Цара Константина и Царице Јелене изграђена је 1899-1900. године, а султанов ферман за цркву обезбијеђен је још 1857. године. Иконостас у храму осликао је око 1900. године академски сликар Спиридон Шпиро Боцарић из Сарајева.[2]

Прибинић има зграду поште (74276).

У згради некадашње жељезничке станице данас се налазе амбуланта и матични уред.

Период развојаУреди

 
Пруга и католичка црква у Прибинићу

Ускотрачна пруга Усора-Прибинић подигнута је 1881. године, а 1884. године је изграђен и пут ДобојБања Лука (преко Прибинића). За фабрику „Дестилација“ која је деценијама била носилац привреде у Теслићу првобитно је планирано да се подигне у Прибинићу, али је накнадно одлучено да се измјести 15 km ближе Добоју, гдје је тиме настао град Теслић. У Прибинићу је успостављена Шумска управа, а подигнуте су пилана и сушара шишарки. За досељене раднике подигнуте су двије католичке цркве, по једна у Теслићу и Прибинићу. Црква у Прибинићу је подигнута 1900. године, била је дрвена, па је након Другог свјетског рата уклоњена. Тек када је одлучено да се подигне католичка црква и старосједјелачко становништво је добило дозволу да се подигне православна црква. Православна црква и данас постоји у Прибинићу.

ЗанимљивостиУреди

 
Спомен табла код Принциповог врела

Код локалног становништва је популарна непотврђена прича да је Гаврило Принцип имао дјевојку Прибинку. Са својом дјевојком се углавном налазио на локалном излетишту код једног извора. Данас мјештани тај извор зову Принципово врело. Почетком 21. вијека, уз финансијску подршку Владе Републике Српске[3] и СО Теслић извршено је уређење врела и прилазног пута. Код самог врела је подигнута онижа структура у облику иницијала ГП (Гаврило Принцип) и постављена је спомен-табла.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1902. године
  3. ^ http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MTT/Documents/списак[мртва веза] финансираних пројеката у 2012. г. по основу јавног конкурса из области туризма.docx

ЛитератураУреди

  • Проф. Јован Б. Душанић-Липљански, Прибинић — место у Републици Српској, 2006.

Спољашње везеУреди