Радивоје Живановић Баја

Радивоје Живановић Баја (Сиколе, 1920Неготин, 2008), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије.

РАДИВОЈЕ ЖИВАНОВИЋ БАЈА
Датум рођења1920.
Место рођењаСиколе
 Краљевина СХС
Датум смрти2008
Место смртиНеготин
 Србија

БиографијаУреди

Рођен је 1920. године у Салашу, где је завршио основну школу. Касније је завршио и нижу пољопривредну школу.

Јуна 1941. одржан је састанак у Воденичкој реци код Салаша на којем је формиран СКОЈу Салашу. Међу шесторо примљених је и Радивоје Живановић. [1]

Један је од организатора Крајинског партизанског одреда, у чијим је припремама пред оснивање учествовао на свим састанцима, којима је руководио Љуба Нешић. Од првог дана формирања одреда је у његовом строју и учествује у свим његовим акцијама.

Од свих састанака, два се издвајају по значају и садржају. Први је одржан крајем јула 1941. на тору Милена Ђуричића, недалеко од Метриша, којим је руководио Љуба Нешић, а поред Баје присуствовали су, између осталих, Миомир Радосављевић Пики, Станоје Гачић, Бора Милић Ркман, Мика Ђуричић и други. На том састанку је разматрано питање организовања оружане борбе и прикупљање војног и санитетског материјала. Разматрана је и могућност спровођења усвојеног плана на састанку Окружног комитета на Белом Брегу 5. и 6. јула 1941. о рушењу мостова на прузи ПраховоЗајечар.[2]

Други састанак одржан је 1. августа у Шуљевцу код Метриша. И на том састанку је међу присутнима био Радивоје Живановић Баја. Тада је договорено да присутни обавесте остале на терену да се одазову позиву КПЈ на оружану борбу и дођу 16. августа на место звано Бандера на Алији, у шуму између села: Речка, Мокрање, Рогљево, Смедовац и Тамнич.

 
Појата Радивоја Живановића Баје на месту Лотови код Салаша где су се након трагедије на Стеванским ливадама крили борци Крајинског партизанског одреда

Након страдања бораца Крајинског партизанског одреда, 29. септембра када су погинули Љуба Нешић, Стефанија Михајловић, Раде Недељковић и други, преостали борци Крајинског партизанског одреда, окупили су се 30. септембра на појати Радивоја Живановића код Салаша и дискутовали о даљем раду и борбама. Тог дана су партизани сахранили пале борце на Стеванским ливадама. [3]

Живановић са Бранком Перићем се пробија потом кроз четничке заседе и долази преко Мајданпека до Осме чете „Сењанин Тадија”. Ту су срели Сретена Вучковића, члана Штаба Крајинског партизанског одреда.[4]

Четнички командант Воја Триброђанин са којим је постојао потписан споразум о заједничкој борби против окупатора крајем 1941. и почетком 1942. године на превару заробљава Бранка Перића, Радивоја Живановића и групу бораца и предаје их четничком одреду Анђелка Адамовића. Почетком 1942. спровели су их у Неготин, одакле су 7. јануара предати Немцима у Логор Црвени крст у Нишу. Живановић, међутим, захваљујући блиском рођаку у нишкој полицији, раздвојен је од осталих и послат на принудни рад у Немачку. [5]

После ослобођења Живановић је обављао бројне руководеће послове. Био је први командант ослобођеног Салаша, председник Општине Салаш, потпредседник Општине Неготин, директор Циглоцрепане и секретар секције за занатство и домаћу радиност у Привредној комори Зајечар, где је и пензионисан.

Преминуо је 2008. и сахрањен је на неготинском гробљу.

РеференцеУреди

  1. ^ Перић, Милан (1969). Хронологија радничког и народноослободилачког покрета у Крајини, Поречу и Кључу 1871-1945. Неготин: Историјски архив Неготин, Кладово, Мајданпек и Новинска установа "Тимок" Зајечар. стр. 50. 
  2. ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 57. 
  3. ^ Перић, Милан (1969). Хронологија радничког и народноослободилачког покрета у Крајини, Поречу и Кључу 1871-1945. Неготин: Историјски архив Неготин, Кладово, Мајданпек и Новинска установа "Тимок" Зајечар. стр. 57. 
  4. ^ Станковић, Момчило (1997). Никад побеђени. Неготин: Музеј Крајине Неготин. стр. 37. 
  5. ^ Жикић Јован, Ђуричић Михајло, Стојановић Божидар и Брзуловић Слободан (2011). Па се памти - Неготинска крајина 1940-1945. Неготин: Савез бораца Народноослободилачког рата Неготин. стр. 155. ISBN 978-86-87041-06-6.