Отворите главни мени

Радуч је насељено мјесто у Лици. Припада општини Ловинац, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Радуч
Православни храм Радуч.JPG
Српска православна црква у Радучу
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЛика
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаОпштина Ловинац
Становништво
 — (2011)12
Географске карактеристике
Координате44°23′49″ СГШ; 15°34′38″ ИГД / 44.39687° СГШ; 15.57736° ИГД / 44.39687; 15.57736Координате: 44°23′49″ СГШ; 15°34′38″ ИГД / 44.39687° СГШ; 15.57736° ИГД / 44.39687; 15.57736
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина624 м
Радуч на мапи Хрватске
Радуч
Радуч
Радуч на мапи Хрватске
Радуч на мапи Личко-сењске жупаније
Радуч
Радуч
Радуч на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53244 Ловинац
Позивни број+385 053

ГеографијаУреди

Радуч је удаљен од Ловинца 11 км, а од Грачаца и Госпића око 25 км.

ИсторијаУреди

Теслин сестрић, политичар Сава Косановић је 1934. године тврдио да се око Радуча у римско време налазило племе Теслеум. Занимљиво је да породица Тесла, из које потиче велики научник, потиче баш из Радуча, где им је било старо средиште.[1] Православни свештеник Милутин Тесла (1819-1879), отац Николин, родом је из Радуча.

Радуч је као и многа друга личка места освојен од стране Турака крајем 1527. године.[2]

у манастиру Рмању је 1786. године пострижен за калуђера, Неофит Хајдуковић (1766-1840) родом из Радуча. Рукоположен је 1797. године у Пакрацу за јеромонаха, а истакао се као четовођа 1809. године.[3]

У месту је 1847. године пописано 1517 православних Срба. Две деценије касније 1867. године број им се значајно смањио на 1332 душе.[4]

У месној комуналној основној школи од 1885. године ради привремени учитељ Димитрије Вукојевић.[5] Његова плата је износила 350 ф. уз бесплатан стан и огрев.

За Фонд "Св. Саве" приложили су 1896. године из Радуча: православна Црквена општина, поп Исо Калинић парох (1893-1899) и капетаница Марија Вулетић.[6] Поп Исак је био хуман човек који се више пута таквим показао, помажући када је требало. До своје смрти 1899. године био је члан Матице српске у Новом Саду.[7] Године 1902. Радучка парохија I платежног разреда у Личком протопрезвирату је била упражњена. Померена је порохија из другог у први разред 1898. године.[8]

Радуч се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Госпић.

КултураУреди

У Радучу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Радуч припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке, а чине је Радуч, Липаћ, Вашица, Дреновац, Крушковац.[9] У Радучу постоји храм Српске православне цркве Св. пророка Илије саграђен 1725. године. Црква је рушена неколико пута.[9] Почетком Другог свјетског рата Италијани су је оштетили минобацачком гранатом. Послије рата, 1949. године, су је минирали комунисти. 1974. године почела је прва обнова, да би 1988. године био коначно обновљен. Послије операције Олуја, скинут је кров и црква је дуже вријеме пропадала, касније су и звона украдена.[10] Тренутно се ради на обнови храма.

Слава села је Свети Илија, а слави се 2. августа.

СтановништвоУреди

Према попису из 1991. године, насеље Радуч је имало 336 становника, међу којима је било 300 Срба и 36 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Радуч је имао 11 становника.[11] Према попису из 2011. године, Радуч је имао 12 становника.[12]

Националност[13] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 300 373 512 713
Југословени 29 2
Хрвати 2 4 11
остали и непознато 36 3 5
Укупно 336 407 523 724
Демографија[13]
Година Становника
1961. 724
1971. 523
1981. 407
1991. 336
2001. 11
2011. 12

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Радуч је имало 336 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
300 89,28 %
непознато
  
36 10,71 %
укупно: 336

ПрезименаУреди

Презимена у Радучу су:[14]

  • Ајдуковић
  • Бјелобаба
  • Вучковић
  • Гајић
  • Глумац
  • Грубишић
  • Дејановић
  • Добрић
  • Драгичевић
  • Драшковић
  • Ђаковић
  • Жегарац
  • Зевуљ
  • Јелача
  • Калинић
  • Коњевић
  • Кораћ
  • Купрешанин
  • Личина
  • Љевнаић
  • Милекић
  • Мишчевић
  • Мркаило
  • Оклобџија
  • Пањак
  • Пањковић
  • Пејновић
  • Покрајац
  • Рутаљ
  • Тесла
  • Ћелић
  • Црнобрња
  • Чубрило
  • Шобат

Познате личностиУреди

ИзвориУреди

  1. ^ "Правда", Београд 1934. године
  2. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1894. године
  3. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1896. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  5. ^ "Школски лист", Сомбор 1885. године
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
  7. ^ "Српски сион", Карловци 1899. године
  8. ^ "Српски сион", Карловци 1902. године
  9. 9,0 9,1 „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Радуч”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 28. 8. 2012. 
  10. ^ Вести: Обнова светиње у Радучу[мртва веза], Приступљено 14. 4. 2013.
  11. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 14. 4. 2013.
  12. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 14. 4. 2013. 
  13. 13,0 13,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  14. ^ Личка презимена, надимци и историја Крајине, Приступљено 14. 4. 2013.

Спољашње везеУреди