Руси у Француској

Руси у Француској су грађани Француске руског порекла.

Руси у Француској
Застава Русије
Алберт Николајевич
Марина Влади
Хенри Тројат
Браћа Богданов
Укупна популација
53.000.[1]
Региони са значајном популацијом
Париз, Ил де Франс, Ница, Марсеј, Бордо, Лион, Корзика
Језици
француски, руски, јидишки, хербејски
Религија
Православље, Јудаизам
Сродне етничке групе
Руска дијаспора

Историја

уреди

Азурна обала било омиљено место за боравак европске аристократије, између осталог и руске. Руска царица Александра Фјодоровна, супруга Николаја I Павловича, заволела је ово место након смрти њеног мужа и често се одмарала овде. 1856. године донирала је новац за изградњу цркве за жупу. Црква Светог Николе и Александра освећена 31. децембар 1859. године у граду Ници, који је у то време имао више од 45.000 људи и био део жупаније из Нице, Краљевине Сардиније. Неколико месеци касније, у априлу 1860. године, одржан је референдум и град је ушао у Друго француско царство. У децембру 1912. године, пола века касније, руска православна катедрала биће посвећена у знак сећања на царевића Николаја Александровича, који је умро у Ници. Сама зграда и земља на којој се налази катедрала је до данас власништво руске државе.[2][3]

За време Руског грађанског рата, око 1.5 милион људи имигрирало је из Русије, а чак 400.000 њих се населило у Француској. Политичке избеглице, створили су добротворне организације, као што су Земгор, руски Црвени крст, Свети Сергије православни институт (основан 1924. године) и руски студентски хришћански покрет (основан 1926. године). Све ове организације пружале су помоћ руском народу у Француској.[4] Као симбол масовне имиграције, 10.000 Руса је сахрањено на руском гробљу у француском граду Сент Женевјев де Боа.[5].

Већина руских емиграната се настањивала у већим градовима и њиховом предграђу, пре свега у Паризу и околини. Према мемоарима Јован Мајендорфа: "Руски Париз" 30-их година, Париз је био град препун Руса. Францускоа престоница је била дом за многе десетине хиљада Руса, укључујући и водеће интелектуалаце, уметнике, научнике, велике кнежеве и бивших царске министре. Креативни и културни живот руске колоније била изузетно активан, објављен је широк спектар часописа и неколико дневних листова. Руска деца била су образована у руским школама, а уопштено сав народ из Русије у том добру, био је доста изолован и неприхваћен од стране Француза.[6]

Галерија

уреди

Референце

уреди