Санад (мађ. Szanád) је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1151 становника.

Санад
Sanad, Orthodox church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2011.Пад 1151
 — густина26/км2
Географске карактеристике
Координате45°58′20″ СГШ; 20°06′17″ ИГД / 45.972333° СГШ; 20.104666° ИГД / 45.972333; 20.104666Координате: 45°58′20″ СГШ; 20°06′17″ ИГД / 45.972333° СГШ; 20.104666° ИГД / 45.972333; 20.104666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 м
Површина50,4 км2
Санад на мапи Србије
Санад
Санад
Санад на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23331
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

ИсторијаУреди

Први записи о Санаду датирају још из 1247. године, али насеље је постојало и много раније. По предању село је сачињавало седам земуница, а први становници били су рибари. Према легенди Санад је добио име по лепој рибаревој ћерци Санди, која се због несрећне љубави удавила у Тиси. У спомен на несрећну девојку, рибари своје насеље назваше Санад.

Санад је 1764. године православна парохија Чанадског протопрезвирата.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Санад припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника Илијевића. Пароси, поп Михаил (рукоп. 1782) и поп Теодор (1794) били су Срби.[3]

Санад је половином 19. века просперирао захваљујући житарској трговини на Тиси. Посао је узео маха наводно баш од 1840. године, када су на левој обали Тисе почели да се привезују бродови. Био је Санад тим трговачким послом добро котиран, готово у рангу са трговачким центрима - Бечејом, Панчевом, Темишваром, Острогоном, Мошоњом и Бечом. Поред старих великих спахијских житних магацина, шпекуланти трговци су подигли још 13 нових, од тврдог материјала. Од првог јула сваке године крене промет, а у месту бораве и коначе бројни предузетници, разних нација, међу којима доминирају Јевреји. Пшеница се извози на 20-25 великих трговачких лађи као и 4-5 шлепова - сваке недеље. Промет банатске пшенице достиже 700-800.000 пожунских мерова.[4]

У месту је око 1857. године живело 1400 православаца и 400 католика. Раде две школе; једна са 70 а друга са 60 ђака.

Овде се налази Српска православна црква у Санаду. На цркви је у лето 1860. године постављен крст са јабуком на торњу. Највеће заслуге имају: председник општине Мила Нафтан, главни тутор Дина Надрљански и мештани Ђорђе Михаљев, Рада Цвејић и Коста Надрљански.[5] У околини се налази Дванаест санадских хумки.

Знаменити људиУреди

У Санаду је живео и радио Тимотеј Илић (Санад, 28. март 1795 − Санад, 24. новембар 1851.) истакнути и уважени српски свештеник, писац и преводилац.[6] Био је намесник и парох санадски. Постао је коресподентни члан Друштва српске словесности 8. јануара 1850. године.[7] У Санаду је рођен Ђорђе Бирдић (Санад, ? − Нови Сад, 22. фебруар 1930.) , новосадски велетрговац и индустријалац[8].

ДемографијаУреди

У насељу Санад живи 1039 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,8 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 467 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 1.989
1953. 1.917
1961. 1.892
1971. 1.770
1981. 1.584
1991. 1.384 1.367
2002. 1.314 1.327
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
1.011 76,94 %
Мађари
  
157 11,94 %
Роми
  
62 4,71 %
Румуни
  
16 1,21 %
Југословени
  
10 0,76 %
Хрвати
  
9 0,68 %
Црногорци
  
8 0,60 %
Словаци
  
2 0,15 %
Муслимани
  
2 0,15 %
Украјинци
  
1 0,07 %
Словенци
  
1 0,07 %
Русини
  
1 0,07 %
Немци
  
1 0,07 %
Македонци
  
1 0,07 %
непознато
  
3 0,22 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  5. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  6. ^ Ур. Ч. Попов: Српски биографски речник 4 (И-Ка), Нови Сад, 2009.
  7. ^ Љ. Никић: Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА, Београд 2008.
  8. ^ "Правда", Београд 22. фебруар 1930. године
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди