Списак тренера који су освојили Куп европских шампиона и УЕФА Лигу шампиона

списак на Викимедији

Куп европских шампиона било је фудбалско клупско такмичење које се одржавало сваке године од 1956. до 1992. године. Шпанац Хосе Виљалонга водио је Реал Мадрид до титуле у првом одржаном финалу 1956. и поновио је успех следеће сезоне. Енглески клубови и тренери су доминирали крајем 1970-их и почетком 1980-их година када су освојили свако такмичење одржано од 1977. до 1982. Упркос томе, тренери из Италије су били најуспешнији пошто су били победници такмичења дванаест пута.

Трофеј Лиге шампиона.

Шампионат је преименован у УЕФА Лигу шампиона 1992. године.[1] Први освајач реформисаног такмичења био је Марсељ под вођством Рајмонда Гуталса.

Карло Анчелоти је једини тренер који је успео да четири пута буде првак такмичења са својим клубовима, Миланом и Реал Мадридом. Боб Пејзли, Зинедин Зидан и Пеп Гвардиола освојили су титулу првака Европе по три пута; Пејзли је с Ливерпулом освојио три титуле у пет сезона, Зидан је постао европски првак с Реалом три пута заредом а Гвардиола је освојио две титуле с Барселоном и једну с Манчестер Ситијем. Шеснаест тренера је два пута подигла „ушати пехар”. Само су шесторица тренера успели постати прваци Европе с два различита клуба: Анчелоти док је водио Реал и Милан, Ернст Хапел док је водио Фајенорд и Хамбургер, Отмар Хицфелд док је био на челу Борусије Дортмунд и Бајерн Минхена, Жозе Морињо док је био на челу Порта и Интера, Јуп Хајнкес с Реалом и Бајерном и Пеп Гвардиола са Барселоном и Ситијем. Седам особа је освојило турнир и док су били играчи и као тренери а оне су: Мигел Муњос, Ђовани Трапатони, Јохан Кројф, Карло Анчелоти, Франк Рајкард, Пеп Гвардиола и Зинедин Зидан.[2][3]

Победници по годинама уреди

 
Карло Анчелоти је постао први тренер који је био четвороструки шампион Европе када је одвео Реал Мадрид до своје четрнаесте титуле 2022. године. Укупно је учествовао у пет финала ЛШ.
 
Зинедин Зидан је једини тренер коме је пошло за руком да освоји титулу шампиона Европе трипут заредом, све с Реал Мадридом.
 
Боб Пејзли је први тренер који је био првак купа три пута. Подухват је остварио са Ливерпулом.
 
Ернст Хапел је први тренер који је био европски шампион с два различита клуба.
 
Отмар Хицфелд, освојио трофеј 1997. и 2001.
 
Јуп Хајнкес, освојио трофеј 1998. и 2013.
 
Алекс Фергусон, освојио трофеј 1999. и 2008.
 
Висенте дел Боске, освојио трофеј 2000. и 2002.
Финале Тренер Клуб Референца
1956.   Хосе Виљалонга   Реал Мадрид [4]
1957.   Хосе Виљалонга   Реал Мадрид [4]
1958.   Луис Карниглија   Реал Мадрид [4]
1959.   Луис Карниглија   Реал Мадрид [4]
1960   Мигел Муњоз   Реал Мадрид [4]
1961.   Бела Гутман   Бенфика [4]
1962.   Бела Гутман   Бенфика [4]
1963.   Нерео Роко   Милан [4]
1964.   Еленио Ерера   Интер Милан [4]
1965.   Еленио Ерера   Интер Милан [4]
1966.   Мигел Муњоз   Реал Мадрид [4]
1967.   Џок Стајн   Селтик [5]
1968.   Мет Базби   Манчестер јунајтед [6]
1969.   Нерео Роко   Милан [4]
1970.   Ернст Хапел   Фајенорд [7]
1971.   Ринус Михелс   Ајакс [8]
1972.   Штефан Ковач   Ајакс [4]
1973   Штефан Ковач   Ајакс [4]
1974.   Удо Латек   Бајерн Минхен [9]
1975.   Детмар Крамер   Бајерн Минхен [4]
1976.   Детмар Крамер   Бајерн Минхен [4]
1977.   Боб Пејзли   Ливерпул [4]
1978.   Боб Пејзли   Ливерпул [4]
1979.   Брајан Клаф   Нотингем форест [4]
1980.   Брајан Клаф   Нотингем форест [4]
1981.   Боб Пејзли   Ливерпул [4]
1982.   Ентони Бартон   Астон Вила [10]
1983.   Ернст Хапел   Хамбургер [11]
1984.   Џо Фејган   Ливерпул [12]
1985.   Ђовани Трапатони   Јувентус [13]
1986.   Емерик Јенеј   Стеауа [14]
1987.   Артур Жорже   Порто [15]
1988.   Гус Хидинк   ПСВ Ајндховен [16]
1989.   Ариго Саки   Милан [4]
1990.   Ариго Саки   Милан [4]
1991.   Љупко Петровић   Црвена звезда [17]
1992.   Јохан Кројф   Барселона [18]
1993   Рајмонд Гуталс   Олимпик Марсељ [19]
1994.   Фабио Капело   Милан [20]
1995.   Луј ван Гал   Ајакс [21]
1996.   Марчело Липи   Јувентус [22]
1997.   Отмар Хицфелд   Борусија Дортмунд [4]
1998.   Јуп Хајнкес   Реал Мадрид [23]
1999.   Алекс Фергусон   Манчестер јунајтед [24]
2000.   Висенте дел Боске   Реал Мадрид [4]
2001.   Отмар Хицфелд   Бајерн Минхен [4]
2002.   Висенте дел Боске   Реал Мадрид [4]
2003.   Карло Анчелоти   Милан [25]
2004.   Жозе Морињо   Порто [26]
2005.   Рафаел Бенитез   Ливерпул [27]
2006.   Франк Рајкард   Барселона [28]
2007.   Карло Анчелоти   Милан [29]
2008.   Алекс Фергусон   Манчестер јунајтед [30]
2009.   Пеп Гвардиола   Барселона [31]
2010.   Жозе Морињо   Интер Милан [32]
2011.   Пеп Гвардиола   Барселона [33]
2012.   Роберто ди Матео   Челси [34]
2013.   Јуп Хајнкес   Бајерн Минхен [35]
2014.   Карло Анчелоти   Реал Мадрид [36]
2015.   Луис Енрике   Барселона [37]
2016.   Зинедин Зидан   Реал Мадрид [38]
2017.   Зинедин Зидан   Реал Мадрид [39]
2018.   Зинедин Зидан   Реал Мадрид [40]
2019.   Јирген Клоп   Ливерпул [41]
2020.   Ханс-Дитер Флик   Бајерн Минхен [42]
2021.   Томас Тухел   Челси [43]
2022.   Карло Анчелоти   Реал Мадрид [44]
2023.   Пеп Гвардиола   Манчестер Сити [45]

Тренери с више титула Купа европских шампиона и УЕФА Лиге шампиона уреди

Четири титуле уреди

Тренер Године Клуб(ови)
  Карло Анчелоти 2003, 2007, 2014. 2022. Милан, Реал Мадрид

Три титуле уреди

Тренер Године Клуб(ови)
  Боб Пејзли 1977, 1978, 1981. Ливерпул
  Зинедин Зидан 2016, 2017, 2018. Реал Мадрид
  Пеп Гвардиола 2009, 2011, 2023. Барселона, Манчестер Сити

Две титуле уреди

Тренер Године Клуб(ови)
  Хосе Виљалонга 1956, 1957. Реал Мадрид
  Луис Карниглија 1958, 1959. Реал Мадрид
  Бела Гутман 1961, 1962. Бенфика
  Еленио Ерера 1964, 1965. Интер Милан
  Мигел Муњоз 1960, 1966. Реал Мадрид
  Нерео Роко 1963, 1969. Милан
  Штефан Ковач 1972, 1973. Ајакс
  Детмар Крамер 1975, 1976. Бајерн Минхен
  Брајан Клаф 1979, 1980. Нотингем форест
  Ернст Хапел 1970, 1983. Фајенорд, Хамбургер
  Ариго Саки 1989, 1990. Милан
  Отмар Хицфелд 1997, 2001. Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен
  Висенте дел Боске 2000, 2002. Реал Мадрид
  Алекс Фергусон 1999, 2008. Манчестер јунајтед
  Жозе Морињо 2004, 2010. Порто, Интер Милан
  Јуп Хајнкес 1998, 2013. Реал Мадрид, Бајерн Минхен

Победници по државама уреди

Држава Бр. титула
  Италија 12
  Шпанија 11
  Немачка[а] 10
  Енглеска 7
  Француска[б] 5
  Холандија 5
  Аргентина[в] 4
  Шкотска 4
  Португалија 3
  Румунија 3
  Аустрија 2
  Мађарска 2
  Белгија 1
  Србија[г] 1
  1. ^ Урачунате титуле тренера из Западне Немачке.
  2. ^ Урачунате титуле Еленија Ерере који је имао и аргентинско држављанство.
  3. ^ Урачунате титуле Еленија Ерере који је имао и француско држављанство.
  4. ^ Урачуната титула тренера из СФР Југославије.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „History”. UEFA. 2. 7. 2007. Приступљено 24. 8. 2020. 
  2. ^ „Frank Rijkaard”. UEFA. Архивирано из оригинала 2008-02-05. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  3. ^ „Josep Guardiola”. UEFA. Приступљено 24. 8. 2020. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „Final facts and figures”. Union of European Football Associations. Приступљено 24. 8. 2020. 
  5. ^ „Celtic adventure reaps reward”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  6. ^ „Charlton leads United charge”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  7. ^ „Feyernoord establish new order”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  8. ^ „Cruyff pulls the strings”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  9. ^ „Müller ends Bayern wait”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  10. ^ „Withe brings Villa glory”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  11. ^ „Magath thunderbolt downs Juve”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  12. ^ „Kennedy spot on for Liverpool”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  13. ^ „Football mourns Heysel victims”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  14. ^ „Steaua stun Barcelona”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  15. ^ „Madjer inspires Porto triumph”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 25. 8. 2020. 
  16. ^ „PSV prosper from Oranje boom”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 25. 8. 2020. }
  17. ^ „Crvena Zvezda spot on”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  18. ^ „Koeman ends Barcelona's wait”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  19. ^ „Ex-Marseille coach Goethals dies”. BBC Sport. 6. 12. 2004. Приступљено 24. 8. 2020. 
  20. ^ „Massaro leads Milan rout”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  21. ^ „Kluivert strikes late for Ajax”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  22. ^ „Juve hold their nerve”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  23. ^ „Seventh heaven for Madrid”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  24. ^ „Solskjær answers United's prayers”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  25. ^ „Shevchenko spot on for Milan”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  26. ^ „Porto pull off biggest surprise”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  27. ^ „Liverpool belief defies Milan”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  28. ^ „Ronaldinho delivers for Barça”. Union of European Football Associations. 1. 6. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  29. ^ „Milan avenge Liverpool defeat”. Union of European Football Associations. 18. 7. 2007. Приступљено 24. 8. 2020. 
  30. ^ „United strike gold in shoot-out”. Union of European Football Associations. 22. 5. 2008. Приступљено 24. 8. 2020. 
  31. ^ „Stylish Barcelona take United's crown”. Union of European Football Associations. 27. 5. 2009. Приступљено 24. 8. 2020. 
  32. ^ „Live - Champions League final”. BBC Sport. 22. 5. 2010. Приступљено 24. 8. 2020. 
  33. ^ „Barça crowned as Messi and Villa see off United”. Union of European Football Associations. 28. 5. 2011. Приступљено 24. 8. 2020. 
  34. ^ „MATCH REPORT: BAYERN MUNICH 1 CHELSEA 1 (3-4 ON PENS)”. 19. 5. 2012. 
  35. ^ „Super Bayern crowned champions of Europe”. FC Bayern Munich AG. 25. 5. 2013. Приступљено 24. 8. 2020. 
  36. ^ „Madrid finally fulfil Décima dream”. Union of European Football Associations. 24. 5. 2014. Приступљено 24. 8. 2014. 
  37. ^ „Barcelona claim fifth crown”. Union of European Football Associations. 27. 1. 2016. Приступљено 24. 8. 2020. 
  38. ^ „Zidane proud after Real Madrid penalties win”. Union of European Football Associations. 29. 5. 2016. Приступљено 24. 8. 2020. 
  39. ^ „Zidane completes player/coach double double”. Union of European Football Associations. 4. 6. 2017. Приступљено 24. 8. 2020. 
  40. ^ „Zidane reaches more milestones in Kyiv”. Union of European Football Associations. 26. 5. 2018. Приступљено 24. 8. 2020. 
  41. ^ „Liverpool beat Tottenham to win sixth European Cup”. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Приступљено 24. 8. 2020. 
  42. ^ „Paris St-Germain 0-1 Bayern Munich: German side win Champions League final”. British Broadcasting Corporation. 23. 8. 2020. Приступљено 24. 8. 2020. 
  43. ^ „Manchester City 0-1 Chelsea: Kai Havertz goal secures Champions League trophy for Chelsea”. British Broadcasting Corporation. 29. 5. 2021. Приступљено 30. 5. 2020. 
  44. ^ „Champions League final: Vinícius Júnior scores only goal as Real Madrid beat Liverpool to claim 14th title”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 28. 5. 2022. Приступљено 29. 5. 2022. 
  45. ^ „Pep Guardiola: Man City's Champions League win was written in the stars”. Sky Sports. 11. 6. 2023. Приступљено 15. 8. 2023. 

Спољашње везе уреди