Кореница је градић у источној Лици и сједиште општине Плитвичка Језера, Република Хрватска. За време Југославије, од 1945. до 1991, односно 1997. године мјесто се звало Титова Кореница по југословенском председнику Јосипу Брозу Титу.

Кореница
Улица у Кореници
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаПлитвичка Језера
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Раст 1.766
Географске карактеристике
Координате44° 44′ 38″ С; 15° 42′ 24″ И / 44.74401° С; 15.70655° И / 44.74401; 15.70655
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина658 m
Кореница на карти Хрватске
Кореница
Кореница
Кореница на карти Хрватске
Кореница на карти Личко-сењске жупаније
Кореница
Кореница
Кореница на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53230 Кореница
Позивни број+385 53
Регистарска ознакаGS

Географија

уреди

Насеље Кореница се налази испод планинског ланца Личке Пљешевице у крају под називом Бијело поље.

Кореница је од Госпића удаљена 44 км, а од Удбине око 30 км.

Историја

уреди

Кореница је настала и развила се подно средњовјековног утврђења Мрсињ, која је неко вријеме био сједиште Крбавске бискупије. Велика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница) подијељена је у двије општине (Плитвичка Језера и Удбина).

Други свјетски рат

уреди

Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор и у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не смје бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину спалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола, парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. Сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".[1]

Република Српска Крајина

уреди

Кореница се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Кореницу, протеравајући већинско српско становништво. Место потом насељавају Хрвати, углавном из Босне и Херцеговине, чиме се изменила етничка структура.

Култура

уреди
 
Храм Св. Архангела Михаила и Гаврила (2020)

У Кореници је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Кореница припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[2] У Кореници је постојао храм Српске православне цркве Св. Архангела Михаила и Гаврила, који је спаљен 1943. године.[3] Тада је уништена архива и драгоцјености. Парохију сачињавају: Врановача, Врпиле, Понори, Оравац, Шегановац, Михаљевац, Јасиковац, Градина и Келебовац.[2]

Становништво

уреди

Општина

уреди

Велика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница), по попису из 1991. године имала је 11.393 становника, а национални састав био је сљедећи:

Насеље

уреди

Према попису становништва из 2001. године, Кореница је имала 1.570 становника, углавном запослених у Националном парку Плитвичка Језера.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Кореница је имало 1.766 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.519 1.113 767
Југословени 84 115 12
Хрвати 49 54 42
остали и непознато 64 17 8
Укупно 1.716 1.299 829 '
Демографија[6]
Година Становника
1971. 829
1981. 1.299
1991. 1.716
2001. 1.570
2011. 1.766

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кореница је имало 1.716 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.519 88,51%
Југословени
  
84 4,89%
Хрвати
  
49 2,85%
Албанци
  
4 0,23%
Муслимани
  
3 0,17%
Италијани
  
2 0,11%
Мађари
  
2 0,11%
неопредељени
  
15 0,87%
остали и непознато
  
38 2,19%
укупно: 1.716

Референце

уреди
  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118 и 119
  2. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Кореница”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012. 
  3. ^ POSLE 80 GODINA PONOVO ZVONE ZVONA U KORENICI: Hram svetih Mihaila i Gavrila zajedno obnavljaju Srbi i Hrvati
  4. ^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 27. 8. 2012. 
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 20. 4. 2013. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди