Туризам на Малти је важан сектор економије земље, доприноси са око 15 процената националног бруто друштвеног производа (БДП). Надгледа га Туристичка управа на Малти, припада под одговорност Министра за туризам, животну средину и културу. На Малти се налазе бројне туристичке атракције које садрже елементе богате историје и културе острва, као и активности на води повезане са Средоземним морем. Поред тога, здравствени туризам је постао популаран на Малти последњих година, посебно због напора владе да пласира ту праксу туристима из Велике Британије.

Валета, историјски главни град Малте
Туристички информативни центар на Торе дело Стандардо у Мдини
Зграда Министарства туризма у Валети

Атракције уреди

 
Плажа Залив Рамла на Гозоу.

Малта има дугу и богату историју, која се одражава и на културним атракцијама острва. Феничани, Картагињани, Римљани и Византијци су у неком тренутку историје окупирали Малту, остављајући комбинацију многих различитих архитектонских стилова и артефаката. Владавина Хоспиталаца над Малтом од 1530. до 1798. године резултирала је наслеђем сложене уметности и архитектуре широм Малте. У модерним музејима и галеријама у земљи налазе се бројне реликвије из историје Малте.[1]

На Малти се може уживати и у бројним активностима на води. На северној Малти су бројна летовалишта, одмаралишта и плаже, са кафићима, ресторанима и киосцима. Северозапад Малте има најмирније острвске плаже. Гозо и Комино такође имају популарне плаже, мада је много вероватније да ће бити тише, стеновитије и погодније за роњење.[2] Средоземно море око Малте популарно је за роњење - плићи зарони за рониоце почетнике, а искуснији рониоци могу да зароне дубље како би пронашли историјске артефакте из Другог светског рата или раније.[3]

Главна туристичка дешавања уреди

 
Плава лагуна Комина

Главна туристичка дешавања, посебно догађаји повезани са католичком вером, важан су сегмент малтешког туристичког сектора. Током Свете недеље, процесија и верске службе доминирају земљом, а на сеоским трговима Малте постављају се штандови са храном.[4] Други популарни главни догађај је Карневал, традиционална прослава стара пет векова, која траје пет дана пре Чисте среде.[5] Малтежани су углавном римокатолици.

Један од највећих спортских догађаја који се одржава на острву је Малта маратон. Сваке године се одржава крајем фебруара или почетком марта, а трка привлачи бројне међународне такмичаре. 2010. године било је око 1.400 учесника.[6]

Здравствени туризам уреди

 
Типична архитектура изграђена последњих година на Малти.

Фокусна подручја медицинског туризма укључују „козметичку хирургију, ортопедију, офталмолошке, неуролошке, уролошке, онколошке, дијагностичке, баријатријске и кардиолошке услуге“.[7] Фокусно циљно тржиште здравствених туриста на Малти је Велика Британија, а следе Северна Африка, Блиски исток, Русија и Северна Америка.

Образовни туризам у ЕСЛ индустрији уреди

Образовни туризам у великој мери доприноси броју годишњих туриста на Малти. Последњих година Малта је успешно постала доминантна земља у индустрији ЕСЛ-а (енглески као други језик). То се може приписати чињеници да је енглески језик службени језик на Малти, као и због сродне климе, културног и историјског наслеђа, сигурног окружења [8] и високог животног стандарда.[9]

То је резултирало бројним квалитетним школама енглеског језика које раде на острвима током целе године. Иако је већина школа енглеског језика на Малти, неке институције имају центар и на Гозу[10].

Школе енглеског језика на Малти су акредитоване и лиценциране од стране различитих међународних и локалних институција унутар ЕСЛ индустрије.

Визе уреди

Посетиоцима из већине земаља потребна је виза да би посетили Малту. Посетиоци који већ поседују важећу визу за шенгенску зону вероватно неће требати да испуњавају никакве формалности за улазак на Малту, све док су унутар шенгенске зоне. Посетиоцима са држављанством Европске уније није потребна виза за улазак на Малту јер имају право на слободно кретање унутар Европске уније.

Тренутно, Малта има „споразуме о олакшању виза“ са осам земаља: Албанијом, Босном и Херцеговином, Молдавијом, Македонијом, Русијом, Србијом и Украјином.[11]

Велика лука у Валети - панорама

Историјски трендови уреди

Туризам на Малти почео је расти почетком средином 1960-их. Током 1970-их, малтешки туризам значајно је порастао, са бројевима од 170.800 у 1970. до 705.500 у 1981. години. Од 1981. године, цифре су се смањиле на око 500 000 посетилаца годишње до касних 1980-их, када је поново почео тренд пораста. Средином 1990-их, бројке су биле чак и 1,2 милиона туриста годишње.[12]

Нестабилност малтешког туристичког тржишта у прошлости је највећим делом резултат тренда склоности туриста из Велике Британије, који чине највеће туристичко тржиште Малте. Све већа склоност британских туриста према шпанским дестинацијама током 1980-их одражавала се на пад туристичког броја на Малти у том периоду.[12]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Holiday ideas: culture and heritage”. Visit Malta. 2011. Архивирано из оригинала 22. 06. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  2. ^ „Island attractions: beaches and bays”. Visit Malta. 2011. Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  3. ^ „Holiday ideas: diving”. Visit Malta. 2011. Архивирано из оригинала 15. 06. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  4. ^ „Easter in Malta”. 2011. Air Malta. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  5. ^ „Carnival”. Air Malta. 2011. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  6. ^ Walsh, John (15. 1. 2011). „Record entries expected”. The Times of Malta. Приступљено 25. 1. 2011. 
  7. ^ „Malta targets medical tourism”. International Medical Travel Journal. 17. 6. 2010. Приступљено 25. 1. 2011. 
  8. ^ „Malta (Ranked 19th) :”. Legatum Prosperity Index 2018 (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2019. 
  9. ^ „Standard of living | Living and working in Malta”. Deloitte Malta (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2019. 
  10. ^ „BELS Gozo - Language Schools in Malta - Visitmalta - The official tourism website for Malta, Gozo and Comino.”. www.visitmalta.com. Приступљено 15. 5. 2019. 
  11. ^ Malta Ministry of Foreign Affairs (2011). „Visa Facilitation Agreements”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  12. ^ а б Weed, Mike; Bull, Chris (2009). Sports tourism: participants, policy and providers. Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0-7506-8375-9. 

Спољашње везе уреди