Француско-суринамска граница
Граница између Француске и Суринама је међународна граница која ограничава националне територије Француске и Суринама на североистоку Јужне Америке.[1] Дугачка је 510 км. и раздваја Суринам, независне државе од Француске Гвајане, прекоморског департмана Републике Француске.[2]
Карактеристике уреди
Француско-суринамска граница простире се на 510 км, западно од Гванјане и источно од Суринама. Граница почиње на северу, на ушћу реке Марони, близу Атлантског океана. Граница прати ток реке Марони према југу, затим прати ток реке Лаве све до реке Тапанаони. Граница се завршава на тромеђу Бразила, Француске и Суринама одакле се одвајају границе између Бразила и Суринама и граница између Бразила и Француске.[3]
Због компликоване граничне црте, не постоје ни путеви ни железничка пруга између ове две земље. Разлог је због тога што граница прати дуж реке и није могуће изградити прелазне путеве. Једини главни прелаз налази се у Сен Лоран ди Марони, другог највећег града француске прекоморске територије Француска Гвајана и Алибина, Суринамског града. Главни проблем овог прелаза је промена стране вожње, због тога што у Суринаму се вози са леве стране, док у Француској са десне.[4]
Историја уреди
Граница између ове две државе утврђена је захваљујући реци Марони и актирано Споразумом у Утрехту 1713. године (Суринам је тада био холандска колонија) којим је успостављен Утрехтски мир низом билатералних мировних споразума. Овим споразумом завршен је Рат за шпанско наслеђе између Енглеске и Уједињених провинција с једне и Француске и Шпаније са друге стране.[5]
Ова арбитража није у потпуности била очигледна, Француска је сматрала да Итани чини горњи ток Лаве, док Холандија (тада Суринам) сматра да овај горњи ток припада реци Мароуини. Током дуги низ година приближно 6.000 km² остаје под контролом Француске, али је Суринам ипак поставио граничну полицију на том делу што је доводило до различитих конфликта између ове две земље.[6]
Промена на подручју Француске Гвајане, која се раније процењивала на 91.000 km², није повезана са овим граничним спором, већ са грешком бивше Географске службе, која је лоше проценила географску ширину.[тражи се извор] Грешку је 1960-их исправио ИГН, што објашњава теоријску „ампутацију“ од приближно 7.400 km француског дела.[7][8]
Данас уреди
Данас се у овом региону води расправа око границе између Француске и Суринама. У фебруару 2019. француска војска уништила је илегалну конструкцију која служи за вађење злата на једном од острва реке Марони, док Суринам тврди да тај део не припада Француској. Суочен са притиском народа, председник Десире Боутерс одлучио је да обустави сарадњу са Француском 1. марта 2019. године. Суочена са овим дипломатским инцидентом, Француска је одлучила да почне преговоре са Суринамом о успостављању дефинитивне граничне линије.[9] 4. фебруара 2021. године, покренута је заједничка француско-суринамска мисија за дефинисање суверенитета над 950 острва и њихових 2.000 становника. Меморандум о разумевању потписан је 15. марта 2021. године, који се, међутим, не односи на спорни део реке Итани и Мароуини.[10] Ово је уједно и највећи споразум о партнерству потписан између две земље за заједничко управљање реком. Граница између две земље, дуга 500 километара, остала је углавном непомична. Само неколико малих делова било је омеђено међународним текстовима из 1891. и 1915. године. Као резултат двогодишњих преговора, протокол интегрише дигиталну линију границе одређену на три сегмента.[11]
Обе земље још увек нису нашле решење за четврти сегмент који је гранични део између реке Итани и Мароуини које обе земље желе да контролишу. Данас највећи проблем остаје контрола тог дела границе због тога што постоји алувијално земљиште где се могу наћи ситни фрагменти злата, чије је ископавање илегално. Процес настанка алувијала започиње ерозијом, наставља се преобликовањем течностима, и завршава се таложењем односно стварањем алувијалних седимената. Алувион помешан златом се најчешће састоји од различитих материјала попут ситних честица муља и глине односно већих честица попут песка и шљунка. Због злата гранична полиција свакодневно наилази на илегалне конструкције које служе за ископавање. [12][13]
Гранични прелаз Сен Лоран ди Марони уреди
Гранични прелаз Сен Лоран ди Марони је један од стратешких и битних прелаза између овде две земље.[14] Због кризе која је ударила ове две земље и затварање граница током граничних расправа, локални становници нису били у могућности да пређу границу и препродају своје залихе. Једини начин је био платити 10 еура[15] граничну царину. Након потписа уговора о границама, царина је смањена на 4 еура. Како је Француска Гвајана део Европе, границу контролише ваздушна и гранична полиција двадесет и четири сата. Ваздушна полиција регулише и дуж границе реке у потрази за нелегалним радњама копањем злата док гранична полиција контролише прелаз робе. Према истраживањима, овај део је јако осетљив због сталног преноса наркотика, поготову кокаина.[16]
Шематски приказ границе уреди
Суринам
|
Француска (Француска Гвајана) 
| |||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Дистрикт | Град | Гранични Прелаз | Гранични Прелаз | Локална заједница | Арондисман | |
| Атлантски океан | ||||||
| Маровиђне | Галиби | Мариони |  Авала-Малијапо
|
Сен Лоран ди Марони | ||
 Мана
| ||||||
| Албина |  | |||||
| |
 Сен Лоран ди Марони
| |||||
| Моенго Тапое | ||||||
| Патамака | ||||||
 Апату
| ||||||
| Сипаливини | Тапанаони | |||||
| Гранд-Санти
| ||||||
| Лава | ||||||
| Марипасула
| ||||||
| Бразил | ||||||
Галерија уреди
-
Поглед на природну границу из авиона. -
Река Лава -
Залазак Сунца на обали реке Марони. -
Поглед на Суринам. -
Залазак Сунца
Референце уреди
- ^ „Expédition Mapaoni”. ARTE Boutique - Films et séries en VOD, DVD, location VOD, documentaires, spectacles, Blu-ray, livres et BD. Архивирано из оригинала 15. 10. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Maroni : une frontière pour l'Histoire - Les dossiers du journal hebdo France-Guyane”. France-Guyane (на језику: француски). Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ de Vilhena Silva, Gutemberg (18. 4. 2017). „Litiges transfrontaliers sur le plateau des Guyanes, enjeux géopolitiques à l’interface des mondes amazoniens et caribéens”. L’Espace Politique. Revue en ligne de géographie politique et de géopolitique (на језику: француски). doi:10.4000/espacepolitique.4242. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Surinam: Transports et déplacements”. Routard.com. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ Mundi, Jus. „Sentence arbitrale pour mettre fin au différend entre la France et les Pays-Bas quant à la délimitation de leurs colonies respectives en Guyane, Décision, 25 mai 1891”. jusmundi.com (на језику: француски). Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „N° 564 - Rapport de M. Jean-Marc Roubaud sur le projet de loi, adopté par le Sénat, autorisant l'approbation d'un accord entre le Gouvernement de la République française et le Gouvernement de la République du Suriname relatif à la coopération transfrontalière en matière policière (n°522)”. www.assemblee-nationale.fr. Приступљено 6. 4. 2021.
- ^ „Les frontières externes et les limites internes en Guyane, entre fragmentation, ruptures et interfaces — Géoconfluences”. geoconfluences.ens-lyon.fr (на језику: француски). Приступљено 6. 4. 2021.
- ^ „Lutte contre l’orpaillage illégal : le WWF salue l’engagement bilatéral du Suriname et de la France autour du fleuve transfrontalier Maroni”. WWF France (на језику: француски). Приступљено 6. 4. 2021.
- ^ „Reportage. Entre le Suriname et la Guyane française, la frontière de la discorde”. Courrier international (на језику: француски). 16. 8. 2019. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „La délimitation de la frontière entre la Guyane et le Suriname actée officiellement”. Guyane la 1ère (на језику: француски). Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Officialisation de l'accord de délimitation de la frontière entre la France et le Suriname sur le Maroni et la Lawa | Bio-plateaux”. www.bio-plateaux.org. Приступљено 6. 4. 2021.
- ^ Glossary of Geological Terms. Geotech.org. Retrieved on 2012-02-12.
- ^ Geology Dictionary – Alluvial, Aquiclude, Arkose. Geology.Com. Retrieved on 2012-02-12.
- ^ „Mission exploratoire au Suriname et à la frontière avec la Guyane : une politique française d’expulsion répressive et une absence de cadre garantissant des droits au Suriname”. La Cimade (на језику: француски). 12. 11. 2019. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Le fleuve Maroni toujours perméable et très fréquenté malgré la fermeture de la frontière entre la Guyane et le Suriname”. Guyane la 1ère (на језику: француски). Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Riz, or et coke en stock : à la frontière qui sépare la France du Suriname”. www.vice.com (на језику: француски). Приступљено 5. 4. 2021.
Литература уреди
- Falxa, Joana. COOPÉRATION JUDICIAIRE INTERNATIONALE EN MATIÈRE PÉNALE - France, Brésil, Suriname - Sous la direction de Joana Falxa - livre, ebook, epub (на језику: француски). Приступљено 6. 4. 2021.
- Guyon, Stéphanie. [Call for papers] N° 91 – Social relations, racial relations in the three Guianas (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2021.
- Dariusz L. Szlachetko, Yvonne Veyret, Joanna Mytnik-Ejsmont, Magdalena Sawicka, Piotr Rutkowski Przemyslaw Baranow, Przemyslaw Baranow. Book Review - Orchids of French Guiana (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2021.
- Baynes, Thomas Spencer (1888). Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature, Volume XI (Ninth Edition—Popular Reprint изд.). „In 1614, the states of Holland granted to any Dutch citizen a four years' monopoly of any harbour or place of commerce which he might discover in that region (Guiana). The first settlement, however, in Suriname (in 1630) was made by an Englishman, whose name is still preserved by Marshall's Creek.”
- Druon, Étienne, ... (2011). L'autre Guyane. Gariès: R. Le Guen. ISBN 9-782915964042.
- Maffre, Laurent. L'homme qui s'évada. Actes Sud. ISBN 2-7427-6154-3.
