Хадиженск (рус. Хадыженск) , званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на југу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Апшеронском рејону. Званичан статус града има од 1949. године.

Хадиженск
Хадыженск
Градски дом културе
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонАпшеронски рејон
Основан1864.
Варошица од1939.
Статус града1949.
Становништво
Становништво
 — 2023.21.829
 — густина1.284,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 59″ С; 39° 31′ 59″ И / 44.433° С; 39.533° И / 44.433; 39.533
Временска зонаUTC+3
Апс. висина170 m
Површина17 km2
Хадиженск на карти Русије
Хадиженск
Хадиженск
Хадиженск на карти Русије
Хадиженск на карти Краснодарског краја
Хадиженск
Хадиженск
Хадиженск на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број352680, 352681
Позивни број+7 86152
ОКАТО код03 205 509
ОКТМО код03 605 109 001
Веб-сајт
http://had.apsheronsk-oms.ru/

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2023. у граду је живело 22.829 становника.

У јужном делу града налази се извор минералне воде са високим концентрацијама јода и брома.

Географија уреди

Град Хадиженск се налази у западном делу Апшеронског рејона, општинског рејона смештеног у јужном делу Краснодасрког краја, на крајњем југу Руске Федерације. Град лежи на надморској висини од око 170 метара, у долини планинске реке Пшиш. Смештен је на око 17 км југозападно од рејонског центра Апшеронска, односно на неких 115 км југоисточно од покрајинске престонице Краснодара.

На јужној градској периферији је 1953. године, из једне бушотине за нафту и гас избио избор високо−минералне воде богате јодом (0,407 г/л) и бромом (0,087 г/л) која избија са дубине од 520 метара. Недуго затим у граду је саграђен бањско−лечилишни комплекс, а један део минералне воде се флашира.

Кроз град пролази железничка пруга на релацији АрмавирТуапсе.

Историја уреди

Извесно је да се на месту савременог града до средине XIX века налазило адигејско утврђење (адиг. Адыгэ къэлэжъ), о чијем постојању сведоче бројни археолошки налази. Године 1864. на том месту је саграђено руско војничко утврђење станица Хадиженскаја чији први становници су били кубањски козаци који су се доселили из степских насеља са севера.

До интензивнијег развоја насеља долази након 1909. и открића нафте. Званичан статус града има од 28. септембра 1949. године.

Демографија уреди

Према статистичким подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 21.579 становника, док се према попису из 2020. број становника благо повећао на 22.181. становника.

Етничку основу у граду чине Руси са уделом у укупној популацији од око 80%, док су највеће мањинске заједнице Јермени са око 7% и Украјинци са 1,6%.

Кретање броја становника
1926.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2020.2023.
2.4688.46620.16417.85617.81118.998[1]21.286[2]21.579[3]22.181[4]21.829

По броју становника град Хадиженск се 2020. налазио на 613. месту међу 1.119 званичних градова Руске Федерације.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. 

Спољашње везе уреди