Embriologija čoveka
Embriologija čoveka (grč. εμβρύων - embrion i grč. λόγος - nauka), predstavlja granu biologije koja se bavi proučavanjem najranijih stupnjeva individualnog razvića, počev od oplođenja jajne ćelije, pa sve do rođenja čoveka.[1][2][3]
Ova nauka je još uvek deskriptivna, ali primena rezultata komparativne i eksperimentalne embriologije je mnogo doprinela shvatanju složenih dešavanja u razvitku čovečijeg fetusa. Sam proces embriologije se može podeliti u nekoliko faza, jer zapravo predstavlja veoma složen proces trasformacije jedne ćelije u složen višećelijski organizam. Svaka faza embrionalnog razvića mora u potpunosti da se okonča da bi se naredna otpočela. Razlikuju se embrionalni i fetalni period razvića koji traju od trideset osam do četrdeset nedelja.[4][5]
Gametogeneza
уредиGametogeneza[6] predstavlja stvaranje polnih ćelija (gameta) u polnim organima jedinki. Postoje dva tipa gameta: ženski i muški. Procesi nastajanja polnih gameta uključuju mitotičke i mejotičke ćelijske deobe, kao i specifične citološke promene. Odlike gameta nakon gametogeneze su: haploidan broj hromozoma, jedinstvenu kombinaciju hromozoma u genomu i ćelijske specijalizacije koje omogućavaju funkcionalnost.
Ženski gameti
уредиŽenski gameti (jajne ćelije) nastaju u ovarijumima (jajnicima) ženskih osoba. Gametogenetski proces nastajanja jajne ćelije je oogeneza.
Da bi došlo do pokretanja oogeneze, žena treba da dostigne polnu zrelost. Vreme dostizanja polne zrelosti kontrolišu hormoni: estrogen, progesteron, folikostimulirajući i luteinizirajući hormon. Oni se luče i stvaraju u menstrualnom ciklusu. Osim stvaranja jajnih ćelija dolazi i do pripreme tkiva uterusa za
implantaciju embriona ako dođe do oplođenja.
Jajna ćelija je oligolecitna (izolecitna) i nepokretna. Veličina ove ćelije kod žene iznosi 0,1 mm i po obliku je loptasta.
Muški gameti
уредиMuški gameti (spermatozoidi) nastaju u testisima (semenicima) kod muških jedinki.
Proces nastajanja spermatozoida je spermatogeneza. Spermatozoid se sastoji od glave i repa. Glava je izgrađena od akrozoma koji sadrži hidrolitičke enzime i nukleusa koji određuje oblik glave spermatozoida, dok rep čine vrat, središnji, osnovni i zadnji deo. Odlikuje ih pokretljivost.
Oplođenje
уредиOplođenje predstavlja proces spajanja spermatozoida i jajne ćelije i nastanak diploidnog (2n) zigota.
Oplođenje se odvija u jajovodu i samo jedan spermatozoid ima mogućnost da oplodi jajnu ćeliju. Akrozomalnom reakcijom oslobađaju se enzimi koji omogućavaju "slobodan" put spermatozoidu ka membrani i prodiranje kroz membranu jajne ćelije.
Nakon stvaranja zigota kortikalnom reakcijom stvara se fertilizacioni omotač i tako se blokira ulazak drugih spermatozoida (polispermija). Razviće ljudskog embriona od oplođenja do rođenja prosečno traje 266 dana.[7]
Brazdanje
уредиBrazdanje predstavlja niz mitotičkih deoba zigota. Ono otpočinje dan posle oplođenja i nakon 96 sati dolazi do formiranja morule, tj. lopte od 32 ćelije. Razmicanjem blastomera nastaje blastula, sa slojem ćelija na površini - trofoblastom i unutrašnjim blastocelom. Tada fertilizacioni omotač nestaje.
Brazdajući se, embrion se spušta niz jajovod i sedmog dana od oplođenja stiže u uterus. U početku trofoblastne ćelije hrane embrion razlažući sekret žlezda materice, a kasnije se prikače za površinu materice i enzimima razlažu njeno tkivo da bi se embrion implantirao. Unutrašnje ćelije otpočinju gastrulaciju, a embrion stvara amnion i žumancetnu kesu. U trećoj nedelji horion i alantois formiraju placentu.
Gastrulacija
уредиGastrulacija je proces pri kome se blastomere pokreću i organizuju u tri sloja- tri klicina lista. Spoljašnji sloj, ektoderm, unutrašnji sloj, endoderm i središnji, umetnuti, treći sloj, mezoderm. Kao rezultat gastrulacije nastaje embrionalni stupanj, gastrula. Endoderm u unutrašnjosti gastrule formira šupljinu- gastrocel, a otvor, blastopor, služi za komunikaciju sa spoljašnjom sredinom. Kod čoveka, kao i kod svih hordata, od blastopora, u kasnijem razviću nastaje analni otvor zbog čega čovek, kao i svi kičmenjaci pripada grupi deuterostoma. Gastrulacioni pokreti ostvaruju se aktivnim kretanjem blastomera. One napuštaju svoje mesto u blastodermu i uz pomoć aktinskog citoskeleta se pokreću. Gastrula se nikad ne stvara samo jednom vrstom pokreta, već kombinovanjem dva ili tri. Pokreti blastomera u gastrulaciji mogu biti: invaginacija, involucija, ingresija, delaminacija, epibolija.
Organogeneza
уредиOrganogeneza[8] predstavlja nastanak, prvenstveno, osovinskih organa (crevo, horda i nervna cev), ali i drugih organa diferencijacijom tri klicina lista: ektoderma, mezoderma i endoderma. Ovaj proces napreduje tokom treće i četvrte nedelje i na kraju četvrte nedelje embrion je pet stotina puta veći u odnosu na početnu veličinu.
Na kraju osme nedelje se završava embrionalni period i počinje rani fetalni period koji traje do 28. nedelje. Taj period se karakteriše rastom i razvićem organa. Tada dolazi do diferencijacije većine organa. Kasni fetalni period je period od 28. nedelje, pa do rođenja deteta. Odlikuje se potpunim uobličavanjem tela fetusa i intenzivnim rastom kostiju.
Rođenje podstiče sam fetus tako što placenta luči hormone koji kontrahuju mišiće uterusa. Placenta predstavlja organ za ishranu embriona, luči veliki broj hormona koji omogućuju razvoj i fizički održava embrion prikačen za zid uterusa. Kod čoveka je horioalantoisna tvorevina.
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ Ćurčić, Božidar. Razviće životinja. ISBN 978-86-17-12100-4.
- ^ „Embriologija čovjeka”.
- ^ Embriologija čoveka. ISBN 9788674784952.
- ^ „Pregnancy week by week”.
- ^ Larsen, W J. Human Embryology. ISBN 978-0-443-06583-5.
- ^ „Gametogeneza”.
- ^ „Timeline human development”.
- ^ „Organogeneza”.
Spoljašnje veze
уреди
- Fotografija blastocista u uterusu Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016)
- Prezentacija In the Womb
- Online kurs embriologije Архивирано на сајту Wayback Machine (21. новембар 2016) za studente medicine, razvijen od strane Univerziteta u Friborgu, Lozani i Bernu
