Црква Светог Архангела Михаила (летњег) у Ракиници
Црква Светог Архангела Михаила (летњег) у Ракиници, насељеном месту на територији општине Подујево, на Косову и Метохији је евидентирано непокретно културно добро као споменик културе. Под јурисдикцијом је Српске православне цркве Епархије рашко-призренске.
| Црква Светог Архангела Михаила (летњег) у Ракиници | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Ракиница |
| Општина | Подујево |
| Држава |  Србија |
| Координате | 42° 51′ 34″ N 21° 20′ 58″ E / 42.85944° С; 21.34944° И |
.svg)  Црква Светог Архангела Михаила (летњег) у Ракиници Црква Светог Архангела Михаила (летњег) у Ракиници на карти Србије | |
| Време настанка | 14./16./20. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник |  Српска православна црква |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Историјат
уредиРакиница је некада била српско село, али су се последње српске породице иселиле после српско-турског рата 1878. године.
Све док је у околоним селима и Подујеву до 1999. године било српског становништва, вршена је повремено верска служба у цркви.[1]
Послератни извештаји укључујући и ОЕБС-ов бележе да постоји старо гробље око цркве са крстовима. Такође у извештајима након рата на Косову и Метохији забележено је да је црква након 1999. године девастирана, спаљена и оскрнављена, као и да је срушен њен јужни зид.[2][3]
Свештеници Српске православне цркве Стево Митрић и Дарко Маринковић су након рата на Косову и Метохији први пут 2012. и 2013. године служили помен у цркви у којој су затекли трагове од стоке која се чувала у цркви и приметили да су вршени грађевински радови на цркви мимо сазнања и сагласности Српске православне цркве.[2]
Група Албанаца је 28. новембра 2023. године са самозваним албанским свештеником Николом Џуфком упало и фактички преузело храм од Српске православне цркве и преименовало га у албански храм.[4][2]
Недуго након упада самозваног албанског свештеника, легитимни свештеник канонске Српске православне цркве Станиша Арсић је обишао цркву и установио да је на вратима цркве постављен катанац и да му је приступ онемогућен.[1] Са благословом Eпископа рашко-призренског Теодосија, 6. децембра 2023. године игуман манастира Високи Дечани Архимандрит Сава уз саслужење надлежног пароха протојереја Станише Арсића је освећењем храма и светом Литургијом храм Светога Архангела Михаила вратио у свој редовни црквени поредак као богомољу Српске православне цркве – Епархије рашко-призренске.[5][6]
Опис цркве
уреди
Црква се налазили у селу Ракиници, удаљеном око 25 км југоисточно од Подујева. По предању, у овој цркви је заноћило тело кнеза Лазара, када су га преносили из Приштине у манастир Раваницу, после Боја на Косову, 1389. године. Албанци из села је зову „Лазарева црква” (алб. Kisha e Llazarit). Изнад улаза у припрату налази се камена розета у стилу моравске школе која је слична са розетама на манастиру Раваница.[2] Начин градње и украса одређује време подизања ове цркве у крај 14. века, први пут је обнављана у 16. веку, други пут 1936. године. Фрагменти живописа сачувани су у олтарском простору. Око цркве се налазило старо српско гробље, које је порушено.[4]
Основ за упис у регистар
уредиРешење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр. 1008 од 31.12.1967. Закон о заштити споменика културе (Сл. гласник СРС бр. 3/66).[7]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Свештеник Станиша Арсић у Ракитници наишао на закључану цркву (ФОТО)”. СРБИЈА - РТРС. Приступљено 2024-01-10.
- ^ а б в г Ракочевић, Живојин. „Црква као живот и судбина”. Politika Online. Приступљено 2024-01-10.
- ^ Медојевић & Милосављевић 2022, стр. 249.
- ^ а б Ракочевић, Живојин. „Отета црквица у Ракитници”. Politika Online. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Свештенство СПЦ ушло у посед свог проваљеног и оскрнављеног храма код Подујева”. Politika Online. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Sveštenstvo SPC ušlo u posed provaljenog i oskrnavljenog hrama kod Podujeva VIDEO”. B92.net (на језику: српски). 2023-06-12. Приступљено 2024-01-10.
- ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-10.
Литература
уредиМедојевић, Јово М.; Милосављевић, Саша А. (2022). „Уништавање српских цркава и манастира на Косову и Метохији од 1999. до 2022. године: културно-географске детерминанте”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 52: 237—256. doi:10.5937/zrffp52-40045.
Спољашње везе
уреди
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.