Црква Светог Василија Острошког у Благају
Црква Светог Василија Острошког је српска православна црква која се налази у Благају у Мостару, а припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.
| Црква Светог Василија Острошког | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Оснивање | 1893. год. |
| Посвећен | Светом Василију Острошком |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Локација | |
| Место | Благај, Мостар |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 15′ 27.308″ N 17° 53′ 25.58″ E / 43.25758556° С; 17.8904389° И |
  Црква Светог Василија Острошког Црква Светог Василија Острошког на карти Босне и Херцеговине | |
Изграђена је 1893. године, а за Национални споменик Босне и Херцеговине проглашена је на седници одржаној од 27. маја до 3. јуна 2008. године.
Опис уреди
Према концепту просторне организације црква припада једнобродним црквама, са припратом, наосом и олтарским простором. Димензије мерене споља, износе око 9,00 х 16,75 м. Апсида засведена полукалотом, на источној страни, у основи је изведена као полукружна.[1]
Зидови цркве су изведени од камена, дебљине око 80 цм. Угаони каменови, постављени на сучељавању спољашњих зидова су правилно клесани и остављени видљиви на фасади. На исти начин је наглашен и први ред камена у зиду цркве који формира постамент. Зидови су завршени једноставно профилисаним венцем.[1]
Звоник, на западном прочељу грађен је од правилно клесаног камена са цементним фугама. Конструкција звоника је ослоњена на четири масивна стуба, од којих су два «утопљена» у конструкцију зида (систем тетрапилона).[1] Стубови су димензија 104 х 100 цм, односно 74 х 100 цм (стубови уз зид цркве). Базе и капители стубова су изведени са профилацијама. Стубови су међусобно повезани полукружно изведеним, профилисаним луковима.[1] Лукови су истакнути у односу на раван зида. Стубови носе конструкцију крстатог свода.[1] На своду су приметни трагови небо плаве боје са златно бојеним звездицама. Златно бојене звездице се јављају са унутрашње стране лукова. На луку изнад улаза у цркву приметни су трагови златне боје. Између лука улаза и свода видљива су три златно и црвено бојена крста.[1]
Звоник у функционалном смислу има приземље и три етаже.[1] У приземној етажи звоника изведена су три полукружно завршена отвора ширине око 1,65 м. Кроз ове отворе се приступа у простор цркве. Приземље звоника је једноставном траком изведеном од малтера, висине око 40 цм, издвојено од остатка тела звоника. Прозорски отвори на звонику су постављени у три хоризонтална појаса која одговарају спратовима звоника.[1]
Године 1984. извршена је инвентаризација покретног наслеђа у цркви. У часопису Херцеговина представљено је 15 инвентарисаних икона из ове цркве. Хронолошки распон настанка ове збирке креће се од 15/16. до друге половине 19. века. Како су све иконе биле оштећене (оштећење бојеног слоја и црвоточина), након њихове инвентаризације извршени су конзерваторско-рестаураторски радови.[1]
Историјат уреди
Први индиректни писани извори о Благају, као једном од градова Захумља, потичу из Списа о народима византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита, насталог између 948. и 952. године, у којима се спомињу два града - Бона и Хум. У Благају је резидирао хумски кнез Мирослав, српски владар, у чије време се градила Црква Светог Козме и Дамјана. Подаци о градњи цркве налазе се на Благајској плочи са натписом на ћирилици, која је 1912. године пронађена у близини рушевина старог дворца Бишћа и локалитета Врачи. Плоча се данас налази у Земаљском музеју Босне и Херцеговине.[1]
Црква је изграђена прилозима верника у аустроугарском периоду, од 1892. до 1893. године. У унутрашњости цркве се налази плоча, димензија 80 х 100 цм са натписом који говори о градњи. Изведена је у еклектичком стилу. Звоник цркве је саграђен 1934. године. Парохијска кућа изграђена је крајем 19. и почетком 20. века.
Иконостас цркве је постављен 1893. године. На њему је било представљено двадесет светитеља – рађених техником уље на платну. Царске двери су такође биле осликане. Иконостас је био у употреби до Рата у Босни и Херцеговини, када покретно благо цркве уништено.
Током чишћења, извршеног у децембру 2008. године, уклоњено је сво самоникло растиње и нанос земље из унутрашњости цркве. Том приликом су откривене камене подне плоче.[2] Обнова ове цркве почела је 2011. године, а највећу помоћ у обнови дали су Амбасада САД у БиХ, Министарство за избегле и расељене особе ФБиХ, Министарство за избегле БиХ, али и верници појединачним прилозима.[3]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Crkva sv. Vasilija Ostroškog”. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika. Приступљено 12. 9. 2017.
- ^ Obnovljene crkve u Blagaju Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2019) mostar.ba
- ^ Obnovljena crkva u Blagaju primjer suživota i vjere u budućnost 27. 8. 2016. bljesak.info
Литература уреди
- Иванка Рибаревић-Николић - Иконе православне цркве у Благају код Мостара, Херцеговина, број 4, Мостар, 1984, 201-216.
- Светлана Ракић - Иконе Босне и Херцеговине 16-19 вијек, Београд, 1998.
