Црква Светог Николе у Призрену
Црква Светог Николе или Тутићева црква у Призрену је подигнута 1331/1332. године и налази се у центру данашњег града. Током марта 2004. године је оскрнављена и покушано је рушење од стране албанских екстремиста. Припада Епархији рашко-призренске Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Црква Светог Николе | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Призрен |
Општина | Призрен |
Држава | Србија |
Врста споменика | црква |
Време настанка | 14. век |
Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
Надлежна установа за заштиту | Републички завод за заштиту споменика културе |
Историјат цркве
уредиПрвобитна црква Светог Николе била је до темеља срушена, а потом су је бујице засуле песком и земљом.[1] Обновљена је 1857. године, када је и проширена са северне, јужне и западне стране и препокривена дрвеним кровом, о чему је остављен натпис изнад улаза у цркву.[2] Како је пцрква оплавом била затрпана крајем 18. века, 1857. године је обновљена благословом митрополита Мелетија, када су њени темељи откривени, приликом уређивања митрополитске баште. Проширена је и покривена дрвеним кровом, и о томе је над улом у цркву остављен натпис.[3]
Њен ктитор је био властелин Драгослав Тутић, чије монашко име је било Никола, са супругом Белом, а касније је постала део властелинства манастира Високи Дечани. Сама грађевина је малих димензија, једнобродне основе, док су се у њеној унутрашњости очували трагови живописа. Радови на конзервацији и рестаурацији црквице, обављани су у периоду од 1967. до 1970. године. Република Србија ју је 1990. године прогласила за споменик културе од изузетног значаја[4][5] и ставила под своју заштиту. Током Мартовског погрома над Србима 2004. године, црквица светог Николе је, попут Богородице Љевишке и других српских цркава у Призрену, спаљена и тешко оштећена.[5][6] Током наредних године, на црквици су обављани радови да би се вратила у своје првобитно стање.[7]
Архитектура и живопис
уредиЦрква светог Николе је мала грађевина од камена и опеке, са основом једнобродне цркве, над којом се уздиже осмострана купола, реконструисана крајем седме деценије XX века. Олтарска апсида је полукружна, са нишама полукружног облика за ђаконикон и проскомидију. Камени ктиторски натпис је сачуван само делимично, али се, на основу преписа из XIX века, зна да је црквица подигнута 1331/1332. године.
Живопис у црквици је очуван у мањој мери, а претпоставља се да је настао непосредно након градње.[5] На основу стила, распореда и тема сачуваних фресака, сматра се да их је насликала иста група зографа којима се приписују најстарији живопис призренске цркве светог Спаса и фреске у цркви светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке,[5] срушеној средином 1999. године.[8] Ова група је највероватније урадила и две иконе:
- Богородице Одигитрије, која је била део иконостаса Богородице Љевишке, а данас се налази у Саборној цркви у Призрену
- двојна икона на којој су представљене Благовести и сусрет Јоакима и Ане, који су се налазили у Љубижданској цркви, а данас се чувају у београдском Народном музеју.
-
Крштење Христово
-
Крштење Христово, детаљ
-
Св Димитрије Солунски
-
Успење, детаљ
-
Васкрсење Лазарево, детаљ
-
Преображење Христово
Мартовски напад и обнова
уредиТоком Мартовског погрома, са цркве је откинут оловни кров,[6] уништени су прозори, а однета је и ограда око цркве.[7] Унутрашњост цркве је запаљена и вандализована (у цркви су пронађени остаци канте за отпатке, ђубре и људски измет[6]), тако да су остаци живописа и мермерне површине оштећене.[7] Камени делови цркве су оштећени помоћу чекића,[7] а на олтарској апсиди је плавим спрејем написан графит PDK, што је скраћеница Демократске партије Косова, чији је председник, некадашњи вођа ОВК, Хашим Тачи.
Обнова цркве
уредиПрва фаза поправки је изведена 2005. године и обухватила је постављање новог оловног крова, врата и прозора. Црквено двориште је очишћено, постављена је нова гвоздена ограда, поломљене подне плоче су замењена, а зидно камење и опеке који су претрпели оштећења су замењени или поправљени[7]. У 2007. години су вршене поправке на унутрашњости цркве и уведене су електричне инсталације, да би током 2009. године били обављени рестаураторски радови на живопису црквице светог Николе.[7]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Јастребов, Стара Србија, 37.
- ^ Николић (С.), Црква Св. Николе, 114–115
- ^ Марковић, Лела (2021). Православље, бр. 1297, 1. април, Обнова светиња Призрена, као обнова духовног и националног идентитета. Београд: СПЦ. стр. 34.
- ^ Споменици културе од изузетног значаја Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008) (језик: српски)
- ^ а б в г „Црква Св. Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ а б в „Инфо-билтен ЕРП КиМ 17-05-04: Експертска делегација Савета Европе завршила посету споменицима на Косову и Метохији који су уништени у мартовском погрому”. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 27. 11. 2009.
- ^ а б в г д ђ „05 Црква св. Николе (Тутићева црква) у Призрену”. Архивирано из оригинала 17. 5. 2009. г. Приступљено 27. 11. 2009.
- ^ „Црква Св. Ђорђа — Споменици културе у Србији”. САНУ.