Црква Успења Пресвете Богородице у Душановцу

Црква Успења Пресвете Богородице у Душановцу, насељеном месту на територији општине Неготин, припада Епархији тимочкој Српске православне цркве.

Црква Успења Пресвете Богородице
Основни подаци
Тип	црква
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија тимочка
Оснивање	1908.
Локација
Место	Душановац, Неготин
Држава	Србија

Изградња

Црква Успења Пресвете Богородице у Душановцу подигнута је између 1907. и 1908. године у време епископа тимочког Мелентија. Пре него што је изграђен овај храм, богослужења су обављана у старој цркви која је затворена 1904. због дотрајалости. Нова црква саграђена је на основу плана грађевине који је предложио Духовни суд Тимочке епархије и одобрен од страна Министарства грађевина, али аутор плана није познат. Цркву је на градио Илија Анђелковић, предузимач из Неготина који је на лицитацији имао најнижу понуду. У порти овог храма су и камени споменици, од којих већина потиче из 1831. и 1844. године. Претпоставља се да потичу из старог гробља које је у том периоду било у самом селу, а касније је измештено ван насеља.

Архитектура

Црква је једнобродна са припратом, наосом и полигоналном апсидом, а засведена је полуобличастим сводовима. Грађена је циглом, а омалтерисана жутом бојом. Дуж фасада је сокл окречен тамно црвеном бојом. Главни, западни улаз је узвишен и постављен на степенице. Са обе стране улаза су прозорски отвори унутар ниша. На западној фасади доминира велика розета, унутар које је исцртан симбол крста. И унутрашњост цркве која је окречена зелено–плавичастим тоновима, прати спољашњу конструкцију. У самој порти, са југозападне стране, подигнут је звоник са просторијом и горњом дрвеном конструкцијом.

Иконостас

Иконостас душановачког храма представља дрвена конструкција, постављена на степеник, тако да је узвишенија у односу на под наоса. Иконостас има три пролаза и три зоне, док је четврта зона сам врх са великим крстом. У првој и другој зони су вертикални бели стубови са позлаћеним постаментима и коринтским капителима. И сликане представе су подељене у три зоне, на северној страни са приказима старозаветних представа Аврамове жртве, Бекства у Египат, сцена са Богородицом која држећи малог Исуса јаше магарца кога води Јосиф, па сцена Христа и Самарјанке, Усековање главе Светог Јована Крститеља. У првој зони на царским дверима је приказ Благовести, архангел Михаило на северним бочним дверима, а Свети Стефан на јужним. Од престоних икона доминира Успење Богородичино и представа Јована Претече. Аутор и тачно време настанка сликарског простора на иконостасу није позна, али се претпоставља да су настале у другој половини 19. века. Иконостас карактеришу и натписи на иконама. На престоној икони Успења Богородице назив представе је изостављен а означен је само Исус Христос, а икона Светог архангела Михаила једина је у храму која има приложнички натпис на иконостасу. У цркви је и архијерејски трон на јужном зиду наоса.

Зидно сликарство

Зидно сликарство присутно је на своду наоса и дело су непознатог аутора, претпоставља се да је реч о раду зографског мајстора. На своду наоса је небески свод са звездама са представом Бога Оца и четворице јеванђелиста, Марка са крилатим лавом, Матеја са анђелом, Луке са крилатим волом и Јована са орлом како држе свитке својих јеванђеља, док Јован једном руком и благосиља.

Ризница

У ризници Цркве у Душановцу налази се низ покретних икона, попут Кирила и Методија, рађених на платну. Од штампаних икона издваја се икона Светог Саве како благосиља Српчад, репродукције Ђорђа Крстића као и икона Светог Саве. Велики број душановачких покретних икона урађен је на дрвету, неколико потиче с краја 18. или почетком 19. века, а дело су румунског зографа. У олтару се чува Дарохранилница, израђена од дрвета и осликана.