Dubravka Nègre (rođena Đedović; Beograd, 6. novembar 1978 - ) je šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan i na toj funkciji je od avgusta 2016. godine[1]. Dubravka Nègre je rođena 6. novembra 1978. u Beogradu i u momentu kada je stupila na čelo Regionalnog predstavništva EIB-a bila je jedina žena na čelu međunarodne finansijske institucije u Srbiji[2].

BiografijaУреди

ObrazovanjeУреди

Dubravka Nègre je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Bankarstvo i finansije, a magistrirala u oblasti međunarodne ekonomije i menadžmenta na SDA Bocconi Univerzitetu u Milanu. Pohađala je i master nastavu menadžmenta i upravljanja na Anderson školi menadžmenta pri UCLA u Los Anđelesu. Govori srpski, engleski, italijanski i francuski jezik[3].

Profesionalno iskustvoУреди

Na čelo Regionalnog predstavništva EIB-a, Nègre je stupila u avgustu 2016. godine. Paralelno, EIB je zabeležio značajne rezultate, udvostručio svoja ulaganja u region i istovremeno, postao simbol ulaganja u javni i privatni sektor, srazmerno novcu koji ulaže u ovaj deo Evrope[4]. EIB je, u tom periodu (od 2016. godine) postao član Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Foreign Investment Council (FIC), proslavio 60 godina poslovanja, kao i 40 godina aktivnosti na Zapadnom Balkanu[5]. Nègre je aktivno predstavljala EIB na mnogobrojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama iz oblasti ekonomije i biznisa u regionu[6][7][8].

Od 2004. do 2013. godine, Dubravka Nègre bila je zadužena za finansiranje projekata u zemljama regiona Zapadnog Balkana, uključujući Hrvatsku i Sloveniju. U tom periodu započeti su kapitalni projekti ulaganja u širokopojasni internet Telekoma Slovenije[9] i projekti izgradnje nove luke u Zadru. Nègre je bila zadužena i za projekte u Albaniji, kao što su finansiranje razvoja luke Drač[10], ali i izgradnje i modernizacije osnovnih i srednjih škola[11]. Radila je i na finansiranju rehabilitacije regionalnih puteva u Crnoj Gori.

Od 2008. do 2012. godine bila je zadužena za projekte Evropske investicione banke u Srbiji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. U tom periodu započeti su projekti obnove Kliničkog centra Srbije, obilaznice oko Beograda, ali i izgradnje istočnog i južnog kraka Koridora 10[12]. U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Nègre je radila i na sveobuhvatnom projektu izgradnje kanalizacione mreže i vodosnabdevanja[13].

Od 2013. pa do dolaska u Beograd, na čelo EIB-ovog predstavništva, vodila je projekte javno-privatnog partnerstva u Irskoj, poput izgradnje novih domova zdravlja[14], zatim proširenja terminala prirodnog gasa u luci u Roterdamu[14], ali i koncesije autoputa u Škotskoj. U Velikoj Britaniji je bila zadužena i za projekat izgradnje velikog vetroparka na moru.

Za prvi projekat javno-privatnog partnerstva u Hrvatskoj, izgradnju zgrade novog terminala na aerodromu u Zagrebu koji je EIB finansirao sa 80 miliona evra[15], dobila je i dve prestižne nagrade iz struke.

Gostovala je kao predavačica na master studijama UCL univerziteta u Londonu[16], Univerzitetu Donja Gorica u Crnog Gori, ali i svom matičnom Ekonomskom fakultetu u Beogradu[17]. Dugo godina je pisala kolumne za ekonomsku rubriku dnevnog lista Politika[18].

Pre karijere u EIB-u, radila je u medijima kao televizijska producentkinja za televizijsku kuću CNN International, pokrivajući, između ostalog, rat u Avganistanu 2001. godine i građanski rat u Makedoniji[19] 2002. godine. Za izveštavanje o ratu u Avganistanu i oslobađanju prvog grada Mazari Šarifa od talibanske vlasti dobila je nagradu Nacionalne akademije za televiziju, umetnost i nauku SAD.

Privatni životУреди

Udata je za Kristofa Nègre. Imaju četvoro dece : Isadora, Masha, Doushka, Milan.

PublikacijeУреди

Objavila je nekoliko naučnih radova na temu javno-privatnih partnerstva u saradnji sa Naučnim društvom ekonomista Srbije i Ekonomskim fakultetom[20] i Fakultetom organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu[21].

Nagrade i priznanjaУреди

Za finansiranje nove zgrade terminala aerodroma u Zagrebu dobila je dve prestižne nagrade: EMEA Finance Magazine European Deal 2013[22] i Project Finance Deal 2013.[23]

ReferenceУреди

  1. ^ „Svet u 2018: Biografije učesnika”. Color. Приступљено 09. 12. 2018. 
  2. ^ „Intervju sa Dubravkom Negre”. Hello magazin. Приступљено 09. 12. 2018. 
  3. ^ „Dubravka Nègre, new Head of EIB Regional Representation for the Western Balkans”. Diplomacy and Commerce. Приступљено 09. 12. 2018. 
  4. ^ „Evropska investiciona banka duplira ulaganja na Balkanu”. N1. Приступљено 09. 12. 2018. 
  5. ^ „Obeleženo 60 godina od osnivanja EIB”. Blic. Приступљено 09. 12. 2018. 
  6. ^ „1st Serbian Public Private Partnership Conference”. Public Private Partnership. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2018. Приступљено 09. 12. 2018. 
  7. ^ „Kopaonik Business Forum 2018”. Kopaonik Business Forum. Приступљено 09. 12. 2018. 
  8. ^ „Sixht EU-SE Europe Summit: Europe Reconsidered”. Economist. Приступљено 09. 12. 2018. 
  9. ^ „Slovenia: EIB loan for telecommunications infrastructure development”. European Investment Bank. Приступљено 09. 12. 2018. 
  10. ^ „EUR 17 million EIB loan for the Durrës port in Albania”. European Investment Bank. Приступљено 09. 12. 2018. 
  11. ^ „EUR 12.5 million for development of Albanian education”. European Investment Bank. Приступљено 09. 12. 2018. 
  12. ^ „The EIB in Serbia” (PDF). European Investment Bank. Приступљено 09. 12. 2018. 
  13. ^ „Former Yugoslav Republic of Macedonia: EUR 50 million EIB loan for water and waste water sector”. European Investment Bank. Приступљено 09. 12. 2018. 
  14. ^ а б „EIB’s first backing for Primary Health Care investment in Europe supports 14 schemes across Ireland”. European Investment Bank. Приступљено 09. 12. 2018. 
  15. ^ „European Investment Bank To Lend €80 Million For Zagreb Airport Expansion”. Airport World. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2018. Приступљено 09. 12. 2018. 
  16. ^ „Biografija učesnika”. Jahorina forum. Приступљено 09. 12. 2018. 
  17. ^ „Gostovanje Dubravke Negre, šefice EIB za Zapadni Balkan, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu”. Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Приступљено 09. 12. 2018. 
  18. ^ „Kako finansirati infrastrukturne projekte?”. Politika. Приступљено 09. 12. 2018. 
  19. ^ „Macedonian PM concedes defeat”. CNN. Приступљено 09. 12. 2018. 
  20. ^ „Ekonomska politika Srbije” (PDF). Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 12. 2018. Приступљено 09. 12. 2018. 
  21. ^ „Public-Private Partnerships: Interorganizational Design as Key Success Factor”. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Приступљено 09. 12. 2018. 
  22. ^ „Project Finance Awards: Central & Eastern Europe”. Emea Finance. Приступљено 09. 12. 2018. 
  23. ^ „Dubravka Nègre”. Macedonia 2025. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2018. Приступљено 09. 12. 2018.