Евролига у кошарци

Евролига
Тренутна сезона или такмичење:; 2023/24.
Спорт	Кошарка
Основана	14. децембар 1957. год.; пре 66 година
Председник	Дејан Бодирога
Број тимова	18
Конфедерација	ФИБА Европа
Нижи степен	Еврокуп
Највише титула	Реал Мадрид (11)
Тренутни; првак	Реал Мадрид (2022/23)
Веб-сајт	www.euroleague.net

Евролига (енгл. EuroLeague) најјаче је и најважније клупско професионално кошаркашко такмичење у Европи. У њему учествује велики број клубова из већине земаља Европе. Такмичењем управља УЛЕБ, удружење европских професионалних лига. Клубови из Израела, чија је цела територија у Азији, такође учествују у овом такмичењу.

Историја уреди

У досадашњој историји Евролига је пуно променила како концепт тако и систем такмичења. У почетку су најбољи тимови из већине земаља учествовале у њој. Тада је првацима држава било гарантовано место. Међутим са великим упливом финансија у спорт, тако је кошарка постала игра у којој је новац заузимао веома битно место. Из тих разлога квалитет се концентрисао углавном у финансијски јаким земљама или веома талентованим. Зато су поједине земље добиле више од једног представника, а у новије време поједини представници на основу својих добрих сезона у континуитету су потписали уговоре са Евролигом.

Један од шесторице оснивача био је Бора Станковић.^[1]

Називи такмичења уреди

ФИБА ера (1958—2001):
- ФИБА Куп европских шампиона (1958—1991)
- ФИБА Евролига (1991—2000)
- ФИБА Супролига (2000—2001)
УЛЕБ и ЕКА ера (2000—данас):
- Евролига (2000—данас)

Формат такмичења уреди

Лига броји 18 клубова. Први део такмичења игра се по двокружном бод систему у 34 кола. Осам најбољих тимова из првог дела такмичења пролазе у четвртфинале и упарују се по систему 1—8, 2—7, 3—6, 4—5. Четвртфинале се игра у серијама на 3 добијене утакмице по формату 2—2—1, а предност домаћег терена има екипа која је остварила бољу позицију у првом делу такмичења. Победници четвртфиналних серија пласирају се на фајнал фор. Победник фајнал фора добија титулу првака Европе. Сваке године се финални турнир одржава у другом граду.

Клубови у сезони 2023/24. уреди

Клуб	Место	Дворана	Капацитет	Напомене
АЛБА Берлин	Берлин	Мерцедес-Бенц арена	14.500	двогодишња спец. позивница
Анадолу Ефес	Истанбул	Синан Ердем Дом	16.000	дугорочни уговор
Асвел	Вилербан	Астробал	5.556	дугорочни уговор
Бајерн Минхен	Минхен	Ауди дом	6.700	дугорочни уговор
Барселона	Барселона	Дворана Блауграна	7.585	дугорочни уговор
Басконија	Виторија	Фернандо Буеса арена	15.504	дугорочни уговор
Валенсија	Валенсија	Арена Фуенте Сан Луис	9.000	једногодишња спец. позивница
Виртус Сегафредо Болоња	Болоња	Виртус Сегафредо арена	9.980	једногодишња спец. позивница
ЕА7 Олимпија Милано	Милано	Медиоланум Форум	12.700	дугорочни уговор
Жалгирис	Каунас	Жалгирис арена	15.450	дугорочни уговор
Макаби Платика	Тел Авив	Менора Мивташим арена	10.383	дугорочни уговор
Монако	Фонвјеј	Хала Гастон Медесин	4.090	победник Еврокупа 2020/21. и учесник четвртфинала Евролиге 2022/23.
Олимпијакос	Пиреј	Дворана мира и пријатељства	12.000	дугорочни уговор
Панатинаикос	Атина	Олимпијска дворана Никос Галис	19.989	дугорочни уговор
Партизан Моцарт бет	Београд	Штарк арена	18.386	једногодишња спец. позивница
Реал Мадрид	Мадрид	Палата спортова Покрајине Мадрид	15.000	дугорочни уговор
Фенербахче Беко	Истанбул	Спортска арена Улкер	13.059	дугорочни уговор
Црвена звезда Меридијанбет	Београд	Хала Пионир	8.000	једногодишња спец. позивница

А лиценца уреди

Почев од сезоне 2009/10. одређеном броју клубова додељује се тзв. А лиценца која им обезбеђује вишегодишње наступе у Евролиги независно од услова потребних за Б лиценцу. Међутим, ови тимови морају да испуне неке друге критеријуме како би могли да добију А лиценцу. Поред резултата остварених у националним и УЛЕБ-овим такмичењима, вреднују се и комерцијални и инфраструктурни критеријуми попут прихода од ТВ права, посете на утакмицама и капацитета дворана. Пред сезону 2015/16. на снагу је ступило правило по коме А лиценцу могу имати максимално три клуба из једне земље.

Клубови који тренутно имају А лиценцу уреди

Тимови су поређани на основу позиције на УЛЕБ-овој ранг листи након сезоне 2014/15.

Клубови који су изгубили А лиценцу уреди

Виртус Рома (2009—2011)
Монтепаски Сијена (2009—2014)
Малага (2009—2015)
Проком Гдиња (2011—2013)

Хале уреди

Клуб који спортским резултатима заслужи играње у Евролиги мора да испуни и минималне захтеве по питању хале у којој игра. Минимални број седишта у хали је 5000, за све евролигашке клубове. Додатно, клубови који желе да имају А лиценцу морају да играју у хали од минимум 10.000 места.^[2]

Сва финала Евролиге уреди

Сезона	Победник	Друго место	Резултат	Најбољи стрелац финала	Тренер победника
1958.	АСК Рига (1)	Академик Софија	86:81, 84:71	Јанис Круминш	Александар Гомељски
1958/59.	АСК Рига (2)	Академик Софија	79:58, 69:67	Јанис Круминш	Александар Гомељски
1959/60.	АСК Рига (3)	Динамо Тбилиси	61:51, 69:62	Јанис Круминш	Александар Гомељски
1960/61.	ЦСКА Москва (1)	АСК Рига	61:66, 87:62	Виктор Зубков	Јевгениј Алексејев
1961/62.	Динамо Тбилиси (1)	Реал Мадрид	90:83	Вејн Хајтауер	Отар Коркија
1962/63.	ЦСКА Москва (2)	Реал Мадрид	69:86, 91:74, 99:80	Емилиано Родригез	Јевгениј Алексејев
1963/64.	Реал Мадрид (1)	Спартак Брно	99:110, 84:64	Емилиано Родригез	Хоакин Ернандез
1964/65.	Реал Мадрид (2)	ЦСКА Москва	81:88, 76:62	Клифорд Лејк	Педро Ферандис
1965/66.	Симентал Милано (1)	Славија Праг	77:72	Јиржи Зидек Ст.	Ћезаре Рубини
1966/67.	Реал Мадрид (3)	Симентал Милано	91:83	Стив Чабин	Педро Ферандис
1967/68.	Реал Мадрид (4)	Спартак Брно	98:95	Мајлс Ејкен	Педро Ферандис
1968/69.	ЦСКА Москва (3)	Реал Мадрид	103:99 (2 пр.)	Владимир Андрејев	Арменак Алачачијан
1969/70.	Игнис Варезе (1)	ЦСКА Москва	79:74	Сергеј Белов	Александар Николић
1970/71.	ЦСКА Москва (4)	Игнис Варезе	67:53	Сергеј Белов	Александар Гомељски
1971/72.	Игнис Варезе (2)	Југопластика Сплит	70:69	Петар Сканси	Александар Николић
1972/73.	Игнис Варезе (3)	ЦСКА Москва	79:74	Сергеј Белов	Александар Николић
1973/74.	Реал Мадрид (5)	Игнис Варезе	98:95	Дино Менегин	Педро Ферандис
1974/75.	Игнис Варезе (4)	Реал Мадрид	79:66	Боб Морз	Алесандро Гамба
1975/76.	Мобилђирђи Варезе (5)	Реал Мадрид	81:74	Боб Морз	Алесандро Гамба
1976/77.	Макаби Тел Авив (1)	Мобилђирђи Варезе	78:77	Џим Боутрајт	Ралф Клајн
1977/78.	Реал Мадрид (6)	Мобилђирђи Варезе	96:93	Волтер Шчербијак Ст.	Лоло Саинз
1978/79.	Босна (1)	Емерсон Варезе	96:93	Жарко Варајић	Богдан Тањевић
1979/80.	Реал Мадрид (7)	Макаби Тел Авив	89:85	Ерл Вилијамс	Лоло Саинз
1980/81.	Макаби Тел Авив (2)	Синудин Болоња	80:79	Марко Бонамико	Руди Ди Амико
1981/82.	Сквиб Канту (1)	Макаби Тел Авив	86:80	Брус Флауерс	Валерио Бјанкини
1982/83.	Форд Канту (2)	Били Милано	69:68	Антонело Рива	Ђанкарло Примо
1983/84.	Банко ди Рома (1)	Барселона	79:73	Х.А. Сан Епифанио	Валерио Бјанкини
1984/85.	Цибона (1)	Реал Мадрид	87:78	Дражен Петровић	Мирко Новосел
1985/86.	Цибона (2)	Жалгирис	94:82	Арвидас Сабонис	Жељко Павличевић
1986/87.	Трејсер Милано (2)	Макаби Тел Авив	71:69	Ли Џонсон	Ден Питерсон

Сезона	Домаћин	Финале			Меч за треће место
Сезона	Домаћин	Победник	Резултат	Финалиста	Треће место	Резултат	Четврто место
1987/88.	Гент	Олимпија Милано (3)	90:84	Макаби Тел Авив	Партизан	105:93	Арис
1988/89.	Минхен	Југопластика Сплит (1)	75:69	Макаби Тел Авив	Арис	88:71	Барселона
1989/90.	Сарагоса	Југопластика Сплит (2)	72:67	Барселона	Лимож	103:91	Арис
1990/91.	Париз	Југопластика Сплит (3)	70:65	Барселона	Макаби Тел Авив	83:81	Викторија Либертас Пезаро
1991/92.	Истанбул	Партизан (1)	71:70	Хувентуд	Олимпија Милано	99:81	Естудијантес
1992/93.	Пиреј	Лимож (1)	59:55	Тревизо	ПАОК	76:70	Реал Мадрид
1993/94.	Тел Авив	Хувентуд (1)	59:57	Олимпијакос	Панатинаикос	100:83	Барселона
1994/95.	Сарагоса	Реал Мадрид (8)	73:61	Олимпијакос	Панатинаикос	91:77	Лимож
1995/96.	Париз	Панатинаикос (1)	67:66	Барселона	ЦСКА Москва	74:73	Реал Мадрид
1996/97.	Рим	Олимпијакос (1)	73:58	Барселона	Олимпија Љубљана	86:79	АСВЕЛ
1997/98.	Барселона	Виртус Болоња (1)	58:44	АЕК Атина	Тревизо	96:89	Партизан
1998/99.	Минхен	Жалгирис (1)	82:74	Виртус Болоња	Олимпијакос	74:63	Фортитудо Болоња
1999/00.	Солун	Панатинаикос (2)	73:67	Макаби Тел Авив	Ефес Пилсен	75:69	Барселона
2000/01.	Париз	Макаби Тел Авив (3)	81:67	Панатинаикос	Ефес Пилсен	91:85	ЦСКА Москва
2000/01. (У)	- (плеј-оф)	Виртус Болоња (2)	3:2 (65:78, 94:73, 80:60, 79:96, 82:74)	Саски Басконија	АЕК Атина	-	Фортитудо Болоња
2001/02.	Болоња	Панатинаикос (3)	89:83	Виртус Болоња	Тревизо	-	Макаби Тел Авив
2002/03.	Барселона	Барселона (1)	76:65	Тревизо	Монтепаски Сијена	79:78	ЦСКА Москва
2003/04.	Тел Авив	Макаби Тел Авив (4)	118:74	Фортитудо Болоња	ЦСКА Москва	97:94	Монтепаски Сијена
2004/05.	Москва	Макаби Тел Авив (5)	90:78	Саски Басконија	Панатинаикос	94:91	ЦСКА Москва
2005/06.	Праг	ЦСКА Москва (5)	73:69	Макаби Тел Авив	Саски Басконија	87:82	Барселона
2006/07.	Атина	Панатинаикос (4)	93:91	ЦСКА Москва	Малага	76:74	Саски Басконија
2007/08.	Мадрид	ЦСКА Москва (6)	91:77	Макаби Тел Авив	Монтепаски Сијена	97:93	Саски Басконија
2008/09.	Берлин	Панатинаикос (5)	73:71	ЦСКА Москва	Барселона	95:79	Олимпијакос
2009/10.	Париз	Барселона (2)	86:68	Олимпијакос	ЦСКА Москва	90:88	Партизан
2010/11.	Барселона	Панатинаикос (6)	78:70	Макаби Тел Авив	Монтепаски Сијена	80:62	Реал Мадрид
2011/12.	Истанбул	Олимпијакос (2)	62:61	ЦСКА Москва	Барселона	74:69	Панатинаикос
2012/13.	Лондон	Олимпијакос (3)	100:88	Реал Мадрид	ЦСКА Москва	74:73	Барселона
2013/14.	Милано	Макаби Тел Авив (6)	98:86	Реал Мадрид	Барселона	93:78	ЦСКА Москва
2014/15.	Мадрид	Реал Мадрид (9)	78:59	Олимпијакос	ЦСКА Москва	86:80	Фенербахче
2015/16.	Берлин	ЦСКА Москва (7)	101:96	Фенербахче	Локомотива Кубањ	85:75	Саски Басконија
2016/17.	Истанбул	Фенербахче (1)	80:64	Олимпијакос	ЦСКА Москва	94:70	Реал Мадрид
2017/18.	Београд	Реал Мадрид (10)	85:80	Фенербахче	Жалгирис	79:77	ЦСКА Москва
2018/19.	Виторија	ЦСКА Москва (8)	91:83	Анадолу Ефес	Реал Мадрид	94:75	Фенербахче
2019/20.	Због пандемије ковида 19 такмичење је прекинуто 12. марта 2020. године, након одиграних 28 кола. Дана 25. маја 2020. године донета је коначна одлука о отказивању остатка сезоне. У овој сезони није било првака, а у наредној су се такмичили исти клубови.^[3]
2020/21.	Келн	Анадолу Ефес (1)	86:81	Барселона	Олимпија Милано	83:73	ЦСКА Москва
2021/22.	Београд	Анадолу Ефес (2)	58:57	Реал Мадрид	Барселона	84:74	Олимпијакос
2022/23.	Каунас	Реал Мадрид (11)	79:78	Олимпијакос	Монако	78:66	Барселона
2023/24.	Берлин

Успешност клубова уреди

Поз.	Клуб	Победник	Финалиста
1.	Реал Мадрид	11 (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1995, 2015, 2018, 2023)	9 (1962, 1963, 1969, 1975, 1976, 1985, 2013, 2014, 2022)
2.	ЦСКА Москва	8 (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016, 2019)	6 (1965, 1970, 1973, 2007, 2009, 2012)
3.	Макаби Тел Авив	6 (1977, 1981, 2001, 2004, 2005, 2014)	9 (1980, 1982, 1987, 1988, 1989, 2000, 2006, 2008, 2011)
4.	Панатинаикос	6 (1996, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011)	1 (2001)
5.	Варезе	5 (1970, 1972, 1973, 1975, 1976)	5 (1971, 1974, 1977, 1978, 1979)
6.	Олимпијакос	3 (1997, 2012, 2013)	6 (1994, 1995, 2010, 2015, 2017, 2023)
7.	Олимпија Милано	3 (1966, 1987, 1988)	2 (1967, 1983)
8.	АСК Рига	3 (1958, 1959, 1960)	1 (1961)
8.	Сплит	3 (1989, 1990, 1991)	1 (1972)
10.	Барселона	2 (2003, 2010)	6 (1984, 1990, 1991, 1996, 1997, 2021)
11.	Виртус Болоња	2 (1998, 2001)	3 (1981, 1999, 2002)
12.	Анадолу Ефес	2 (2021, 2022)	1 (2019)
13.	Канту	2 (1982, 1983)	—
13.	Цибона	2 (1985, 1986)	—
15.	Фенербахче	1 (2017)	2 (2016, 2018)
16.	Динамо Тбилиси	1 (1962)	1 (1960)
16.	Хувентуд	1 (1994)	1 (1992)
16.	Жалгирис	1 (1999)	1 (1986)
19.	Босна	1 (1979)	—
19.	Виртус Рома	1 (1984)	—
19.	Партизан	1 (1992)	—
19.	Лимож	1 (1993)	—
23.	Лукоил Академик	—	2 (1958, 1959)
23.	Спартак Брно	—	2 (1964, 1968)
23.	Тревизо	—	2 (1993, 2003)
23.	Саски Басконија	—	2 (2001, 2005)
27.	Славија Праг	—	1 (1966)
27.	АЕК Атина	—	1 (1998)
27.	Фортитудо Болоња	—	1 (2004)

Успешност по државама уреди

Поз.	Држава	Победник	Финалиста
1.	Шпанија	14 (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1994, 1995, 2003, 2010, 2015, 2018, 2023)	18 (1962, 1963, 1969, 1975, 1976, 1984, 1985, 1990, 1991, 1992, 1996, 1997, 2001, 2005, 2013, 2014, 2021, 2022)
2.	Италија	13 (1966, 1970, 1972, 1973, 1975, 1976, 1982, 1983, 1984, 1987, 1988, 1998, 2001)	13 (1967, 1971, 1974, 1977, 1978, 1979, 1981, 1983, 1993, 1999, 2002, 2003, 2004)
3.	Грчка	9 (1996, 1997, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2012, 2013)	8 (1994, 1995, 1998, 2001, 2010, 2015, 2017, 2023)
4.	Русија (и као део СССР)	8 (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016, 2019)	6 (1965, 1970, 1973, 2007, 2009, 2012)
5.	Израел	6 (1977, 1981, 2001, 2004, 2005, 2014)	9 (1980, 1982, 1987, 1988, 1989, 2000, 2006, 2008, 2011)
6.	Хрватска (и као део СФРЈ)	5 (1985, 1986, 1989, 1990, 1991)	1 (1972)
7.	Турска	3 (2017, 2021, 2022)	3 (2016, 2018, 2019)
8.	Летонија (и као део СССР)	3 (1958, 1959, 1960)	1 (1961)
9.	Грузија (и као део СССР)	1 (1962)	1 (1960)
9.	Литванија (и као део СССР)	1 (1999)	1 (1986)
11.	Босна и Херцеговина (и као део СФРЈ)	1 (1979)	—
11.	Србија (и као део СФРЈ)	1 (1992)	—
11.	Француска	1 (1993)	—
14.	Чешка	—	3 (1964, 1966, 1968)
15.	Бугарска	—	2 (1958, 1959)

Појединачне награде Евролиге уреди

Сваке сезоне Евролига проглашава најбоље појединце у следећим категоријама:

Види још уреди

Референце уреди

^ Шест деценија испуњених српским подвизима („Политика”, 18. фебруар 2018)
^ http://www.euroleague.net/rs/47719/84bd1f8d-134d-42a0-a8ee-cd688d29aaa2/301/filename/2013-2014-el-bylaws.pdf
^ „ECA Shareholders Executive Board announces decisions regarding 2019-20 and 2020-21 seasons”. euroleaguebasketball.net. 25. 5. 2020. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.

Спољашње везе уреди

[1] Шест деценија испуњених српским подвизима („Политика”, 18. фебруар 2018)

[2] ttp://www.euroleague.net/rs/47719/84bd1f8d-134d-42a0-a8ee-cd688d29aaa2/301/filename/2013-2014-el-bylaws.pdf

[3] „ECA Shareholders Executive Board announces decisions regarding 2019-20 and 2020-21 seasons”. euroleaguebasketball.net. 25. 5. 2020. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.

[1]

[2]

[3]

Тренутна сезона или такмичење: 2023/24.

Спорт	Кошарка
Основана	14. децембар 1957. год.; пре 66 година (1957-12-14)
Председник	Дејан Бодирога
Број тимова	18
Конфедерација	ФИБА Европа
Нижи степен	Еврокуп
Највише титула	Реал Мадрид (11)
Тренутни првак	Реал Мадрид (2022/23)
Веб-сајт	www.euroleague.net