Кинески љускавац

Кинески љускавац; Временски распон: 12.9–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N средњи Миоцен до данас
	кинески љускавац у зоолошком врту у Лајпцигу
	костур кинески љускавац изложен у "Музеју остеологије" у Оклахома Ситију
Статус угрожености
	; Критично угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Кладус:	Pholidotamorpha
Ред:	Pholidota
Подред:	Eupholidota
Натпородица:	Manoidea
Породица:	Manidae
Потпородица:	Maninae
Род:	Manis
Врста:	M. pentadactyla
Биномно име
	Manis pentadactyla; Linnaeus, 1758
Подврсте
	списак подврста: Manis pentadactyla aurita ; Manis pentadactyla pentadactyla ; Manis pentadactyla pusilla ;
	распрострањеност врсте
Синоними
	синоними врсте: Manis aurita (Hodgson, 1836) ; Manis auritus (Hodgson, 1836) ; Manis brachyura (Erxleben, 1777) ; Manis dalmani (Sundevall, 1843) ; Manis dalmanni (Sundevall, 1843) ; Manis pusilla (Allen, 1906) ; Phateges bengalensis (Fitzinger, 1872) ; Pholidotus assamensis (Fitzinger, 1872) ; Pholidotus kreyenbergi (Matschie, 1907) ; синоними подврсте: M. p. aurita: Manis aurita (Hodgson, 1836) ; Manis auritus (Hodgson, 1836) ; Manis dalmani (Sundevall, 1843) ; Manis dalmanni (Sundevall, 1843) ; Phateges bengalensis (Fitzinger, 1872) ; Pholidotus assamensis (Fitzinger, 1872) ; Pholidotus kreyenbergi (Matschie, 1907) ; ; M. p. pentadactyla: Manis brachyura (Erxleben, 1777) ; ; M. p. pusilla: Manis pusilla (Allen, 1906) ; ;

Кинески љускавац (лат. Manis pentadactyla, [Манис пентадактила] — „петопрсти љускавац”) је врста љускаваца, из рода Manis унутар потпородице Maninae и породице Manidae, која настањује подручје јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.^[1]^[2]^[3]^[5]

Етимологија назива

Врста:	Поријекло назива од:	Значење назива:
M. pentadactyla	рода љускаваца Manis старогрчке ријечи пенте (стгрч. πέντε), која значи пет и старогрчке ријечи дактилос (стгрч. δάκτυλος), која значи прст	петопрсти љускавац

Опис

Кинески љускавац је мали до средње велик сисар са издуженим тјелом и дугим репом. Ова врста је покривена кератинским љускама (пречника 20 до 50 mm), распоређеним у 14 до 18 попречни и 15 до 19 уздужних преклапајући редова по тјелу и 14 до 20 редова дуж репа, заједно са дебелом чекињастом длаком свјетлосмеђе боје између љуски. На цјелом тјелу ове врсте се налази укупно око 520 до 580 љуски, које заједно теже око 573,47 g.^[5] Љуске могу бити тамносмеђе, тамне маслинастосмеђе, жутосмеђе или тамносиве боје, а повремено на неким љускама недостаје пигментација. Стомак, унутрашња страна ногу, доња страна врата, њушка и бочне стране лица кинеског љускавца нису покривени љускама, већ су покривени ријетком бјелом длаком.^[5]

Мјере:	Мужјак:	Женка:
Тежина:	2,1 - 8,5 kg 3,5 - 7,6 kg (на Тајвану)	2,2 - 5,7 kg 4 - 6 kg (на Тајвану)
Дужина:	Укупна: 596 - 890 mm Реп: 238 - 400 mm	Укупна: 598 - 810 mm Реп: 241 - 340 mm

Распрострањеност и станиште

Кинески љускавац је распрострањен на подручју јужне и Југоисточне Азије (на западу до Непала, на југу до сјеверног Вијетнама, и на сјеверу и истоку до јужне Кине).^[2] Ова врста насељава широколисне и мешовите шуме умерених предела, травнате равнице, пољопривривредна земљишта, шуме бамбуса, четинарске шуме, примарне и секундарне тропске шуме и друга шумска подручја до 3000 m надморске висине.^[5]

Начин живота

Кинески љускавац прави подземне пролазе.

Угроженост

Ова врста се сматра угроженом.^[2]

Популациони тренд

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.^[2]

Систематика

Класификација

Врста:	Подврста:	Распрострањеност:
Manis pentadactyla (Linnaeus, 1758)^[5]	M. p. aurita (Hodgson, 1836)	Бангладеш (сјеверни дио Бангладеша) Бутан (јужни дио Бутана) Вијетнам (сјеверни дио Вијетнама) Индија (савезне државе Асам, Манипур, Мегалаја, Нагаланд и Сиким) Кина (јужна Кина) Лаос (сјеверни дио Лаоса) Мјанмар (сјеверни дио Мјанмара) Непал (југ Непала) Тајланд (сјеверни дио Тајланда)
	M. p. pentadactyla (Linnaeus, 1758)	Република Кина
	M. p. pusilla (Allen, 1906)	Кина (острво Хајнан)

Филогенија

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Manis pentadactyla.^[1]^[6]^[7]^[8]^[9]

Pholidotamorpha

†Palaeanodonta

Pholidota

†Euromanis

?

†Pholidota sp. (BC 16’08)

†Eurotamanduidae

Eupholidota

†Eomanoidea

Manoidea

†Patriomanidae

?

†Necromanis

Manidae

Smutsiinae

	Phatagininae

	Smutsiinae (sensu stricto)

sensu lato

?

†Manidae sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

Maninae

Manis

Manis pentadactyla

	Manis pentadactyla aurita

	Manis pentadactyla pentadactyla

	Manis pentadactyla pusilla

?

†Manis hungarica

	Manis crassicaudata

?	†Manis lydekkeri

?

Manis sp. (Scale_H4 & Scale_H8)

(Paramanis)

	Manis culionensis

	Manis javanica

?	†Manis palaeojavanica

sensu stricto

(Pholidota sensu lato)

Временска распрострањенст врсте Manis pentadactyla унутар рода Manis

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
^ ^а ^б ^в ^г ^д Challender, D.; Wu, S.; Kaspal, P.; Khatiwada, A.; Ghose, A.; Ching-Min Su, N. & Laxmi Suwal, T. (2019). „Manis pentadactyla (errata version published in 2020)”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12764A168392151. Приступљено 27. 3. 2020.
^ ^а ^б Linnæus, C. (1758). „Manis pentadactyla”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (Decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 36.
^ Schlitter, D. A. (2005). „Species Manis (Manis) pentadactyla”. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Wu, Shibao; Ching-Min Sun, Nick; Zhang, Fuhua; Yu, Yishuang; Ades, Gary; Laxmi Suwal, Tulshi; Jiang, Zhigang (2020), „Chapter 4 - Chinese pangolin, Manis pentadactyla (Linnaeus, 1758)”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 49—70, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00004-6
^ Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015.
^ Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319.
^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.
^ du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056  . PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5  .