Fosfat

(преусмерено са Phosphate)

Fosfat, je u neorganskoj hemiji so fosforne kiseline. U organskoj hemiji, fosfat, ili organofosfat, je estar fosforne kiseline. Organski fosfati su važni u biohemiji i biogeohemiji ili ekologiji. Neorganiski fosfati se iskopavaju da bi se dobio fosfor za upotrebu u agrikulturi i industriji.[5][6][7] Na povišenim temperaturama u čvrstom stanju, fosfati mogu da se kondenzuju i formiraju pirofosfate.

Fosfat
Stereo skeletal formula of phosphate
Aromatic ball and stick model of phosphate
Aromatic ball and stick model of phosphate
Space-filling model of phosphate
Space-filling model of phosphate
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Fosfat[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 3903772
ChEBI
ChemSpider
Gmelin Referenca 1997
MeSH Phosphates
UNII
  • [O-]P([O-])([O-])=O
  • [O-]P(=O)([O-])[O-]
  • O=P([O-])([O-])[O-]
Svojstva
PO43−
Molarna masa 94,9714 g mol−1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije
Generalna hemijska struktura organofosfata.
Strukturna formula fosfatne funkcionalne grupe kao što se nalazi u slabo kiselim vodenim rastvorima. U baznim vodenim rastvorima, grupa donira dva atoma vodonika i jonizovana je kao fosfatna grupa sa negativnim naelektrisanjem od 2.[4]

Hemijske osobine

уреди

Fosfatni jon je poliatomski jon sa empirijskom formulom PO43− i molarnom masom od 94.973 g/mol. On se sastoji od jednog centralnog atoma fosfora atom okruženog sa četiri atoma kiseonika u tetraedarskoj konfiguraciji. Fosfatni jon nosi tri negativa formalna naelektrisanja i on je konjugovana baza hidrogen fosfatnog jona, HPO42-, koji je konjugovana baza H2PO4-, dihidrogen fosfatnog jona, koji je konjugovana baza H3PO4, fosforne kiseline. On je hipervalentni molekul (atom fosfora ima 10 elektrona u svojoj valentnoj ljuski). Fosfat je takođe organofosforno jedinjenje sa formulom OP(OR)3.

Fosfatne soli se formiraju kad se pozitivno-naelektrisani jon veže za negativno-naelektrisane atome kiseonika, formirajući jonsko jedinjenje. Mnogi fosfati nisu rastvorni u vodi na standardnoj temperaturi i pritisku. Natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum i amonijum fosfati su rastvorni u vodi. Većina drugih fosfata su veoma malo rastvorni ili nerastvorni u vodi. Kao pravilo, hidrogen i dihidrogen fosfati su nešto rastvorniji od korespondirajućih fosfata. Pirofosfati su uglavnom rastvorni u vodi.

U razređenim vodenim rastvorima, fosfat postoji u četiri oblika. U jako-baznoj sredini, fosfatni jon (PO43−) predominira, dok u slabo-baznim uslovima, hidrogen fosfatni jon (HPO42−) je prevalentan. U slabo-kiselim uslovima, dihidrogen fosfatni jon (H2PO4) je najzastupljeniji. U jako-kiseloj sredini, fosforna kiselina (H3PO4) je glavna forma.

Precizniji, polazeći od sledeće tri ravnotežne reakcije:

H3PO4 ⇌ H+ + H2PO4
H2PO4 ⇌ H+ + HPO42−
HPO42− ⇌ H+ + PO43−

korespondirajuće konstante disocijacije na 25 °C (u mol/L) su:

  (pKa1 2.12)
  (pKa2 7.21)
  (pKa3 12.67)

Reference

уреди
  1. ^ „Phosphates – PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center of Biotechnology Information. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Campbell, Neil A.; Reece, Jane B. (2005). Biology (Seventh изд.). San Francisco, California: Benjamin Cummings. стр. 65. ISBN 978-0-8053-7171-0. 
  5. ^ „Phosphate Primer”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  6. ^ Lynn A. Kuntz (2006). „Figuring Out Phosphates”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  7. ^ Kuntz, Lynn A. (2006). „Food Product Design”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2010. 

Spoljašnje veze

уреди