Династија Чосон често звана Династија Ји, али и Краљевство Великог Чосона (корејски: 대조선국), била је корејска династија и истоимена краљевина,[5][6][7] која је трајала приближно пет векова.[8] Чосон је основао Ји Сеонг-гие у јулу 1392, и био је замењен Корејским царством у октобру 1897.[9]

Краљевство Великог Чосона

대조선국 (大朝鮮國)[1]
Дае Јосеонгук
1392–1897
Флаг оф Чосон
Краљевски барјак (1800–1897)
{{{цоат_алт}}}
Краљевски грбови
Територија Чосона након Јурченског освајања краља Сејонга
Територија Чосона након Јурченског освајања краља Сејонга
ПрестоницаХансонг[а]
Заједнички језициКорејски
Религија
Конфучијанство (државна религија)
будизам
шаманизам
хришћанство (признато 1886. године)
ВладаАпсолутна монархија[2]
Краљ 
• 1392–1398
Таејо (1.)
• 1400–1418
Таејонг (3.)
• 1418–1450
Сејонг Велики (4.)
• 1724–1776
Јеонгјо (21.)
• 1776–1800
Јеонгјо (22.)
• 1863–1897
Гојонг (26.)
Јеонгуијеонг 
• 1392–1398
Јеонг До-јеон
• 1431–1449
Хwанг Хуи
• 1592–1598
Риу Сеонг-рионг
• 1793–1801
Чае Је-гонг
• 1894
Ким Хонг-јип
Историја 
22. мај 1388 – 3. јун 1388
• Крунисање Таеја
17. јул 1392
9. октобар 1446
1592–1598
1627, 1636–1637
26. фебруар 1876
13. октобар 1897
22. август 1910
Популација
• 1400[3]
5,730,000
• 1500[4]
9,000,000
• 1600[4]
11,000,000
• 1700[4]
13,500,000
• 1900[3]
17,082,000
ВалутаМун (1633–1892)
Јанг (1892–1897)
Претходник
Наследник
Корјо
Корејско царство
Данас деоСеверна Кореја
Јужна Кореја

Историја

уреди

Династија Чосон била је последња и најдуговјечнија корејска династија која је владала Корејским полуострвом од 1392. до 1910. Оснивач династије био је генерал Ји Сеонг-гие (Таејо), он је и оснивао претоницу - Хањанг (данашњи Сеул).[5] Након што је основана династија, територија под њеном контролом добила је име Чосон, уз одобрење кинеског цара, из њених редова изређало се 26 монарха.[10] Краљевство је добило име Чосон по истоименој држави која је у давним временима доминирала Корејским полуоострвом.[5]

Генерал Ји је успоставио блиске односе са суседном кинеском династијом Минг (1368-1644), која је Кореју сматрала својом вазалном државом, па је кинески културни утицај био врло снажан у том времену.[5] Конфучијанизам је постао државна религија и заменио је корумпирани будизам, па су основане и бројне Институције за проучавање неоконфучојанизма.[10] Администрација Краљевине Чосон креирана је по моделу на кинеску бирократију, а неоконфучијанизам је прихваћен као идеологија државе и друштва.[5]

 
Чосонски амбасадор са свитом у Сједињеним Америчким Државама

За време владавине претходних династија, власништво над земљом било је концентрисано у рукама неколицине високих бирократа, али су генерал Ји (који је владао као краљ Таејо) и његови наследници поделили земљишта ширем кругу својих функционера на различитим нивоима власти, и тако створили нову аристократију од својих учених фукционера званих - јангбан.[5] То дословно значи - два реда, односно односи се на цивилне и војне функционере.[10]

Они су били наследна аристократска класа, која се поред вршења своје службе (што им је био једини посао) пуно бавила проучавањем неоконфучијанске отодоксије.[10] Будући да су контролисали све аспекте чосонског друштва и били највећи велепоседници, династија Чосон може се описати и као друштво јангбана.[10]

Друштво раног јангбана просперирало је на интелектуалном и културном плану, нарочито за време владавине владавине четвртог монарха Сејонга Великог. Техником покретног дрвореза модификованој у Кореји 1234. године, одштампано је много публикација из подручја медицине, астрономије, географије, историје и агрономије. За време његовог мандата је 1420. године основана институција налик на краљевску академију под називом Дворана угледних (Chiphyŏnjŏn). У њој су се млади учењаци бавили истраживањем. Године 1443, довршено је и корејско фонетско писмо - Хангул.[10]

За време владавине седмог монарха Сеја оформила се снажно централизована, јангбански оријентирана државна структура. Земља је подељена у осам административних јединица, провинција, а све функционере постављала је централна власт. Законодавство је кодифицирано, а највиши орган управе било је Државно веће.[10]

Јапански шогуни су 1592. извршили инвазију на Корејско полуострво, која је уз помоћ кинеских снага одбијена, али је земља девастирана. Након тога је 1627. уследила инвазија манџуријских племена на северозапад Кореје, она су тако желела заштитити своју позадину у склопу припрема инвазије на Кину. Уништена су многа културна добра, а моћ централне владе је озбиљно уздрмана. За време владавине краљева Јеонгја (1724-76) и Жеонгја (1776-1800), земља се у великој мери опоравила од разарања.[5]

То је био период кад је уз повећану примену наводњавања просперирала пољопривреда а уз њу и трговина. У то време проширило се неоконфучионистички реформаторски покрет и учење - Силхак, који је инсистирао на практичности (сил значи = практичан, а хак = учење) њиме су се настојали решти проблеми у управљању земљом.[5]

Краљевина Чосон је водила изолационистичку политику све до 1880-их. Мировним уговором склопљеним са Јапанским царством 1876, потписаним на јапанско инсистирање, Краљевина Чосон је формално постала суверена држава па је успоставила и дипломатске односа не само Јапаном, него и Кином. Кина је лобирала да се Кореја по први пут отвори за трговину са Западом, нарочито са Сједињеним Америчким Државама, па је убрзо постала арена борбе велесила за превласт. Јапански утицај у тој регији постао је превладавајући, нарочито након јапанских побједа у ратовима вођених са Кином (Кинеско-јапански рат 1894-95) и Царском Русијом (Руско-јапански рат, 1904-05).[5]

У међувремену је у расла нетрпељивост у народу према јапанској доминацији. То је кулминирало 1895. кад су јапански су агенти убили краљицу Мин, за коју се сумњало да распирује антијапанско расположење. Њезин супруг - краљ Гојонг, одржао се на трону све до 1907, када је био присиљен на оставку и предају трона свом сину Суњонгу.[5] На крају тог процеса је Јапанско царство 1910. и формално анектирало Кореју. Тим чином престала је да постоји и династија Чосон.[5]

Десетак краљевских гробница династије Чосон око Сеула је 2009. под именом Краљевске гробнице династије Чосон уврштено на УНЕСЦОсписак места светске баштине у Азији.[5]

Напомене

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Лее, Јун-гyу (이준규) (22. 7. 2009). (세상사는 이야기) 왜색에 물든 우리 말-(10) (на језику: Кореан). Неwстоwн. „1392년부터 1910년까지 한반도 전역을 통치하였던 조선(朝鮮)은 일반적으로 조선 왕조(朝鮮王朝)라 칭하였으며, 어보(御寶), 국서(國書) 등에도 대조선국(大朝鮮國)이라는 명칭을 사용하였었다. (транслатион) Јосеон wхицх хад рулед фром 1392 то 1910 wас цоммонлy реферред то ас тхе "Јосеон дyнастy" wхиле "Греат Јосеон Стате" wас усед ин тхе роyал сеал, натионал доцументс, анд отхерс. 
  2. ^ Цхои, Санг-хун (27. 10. 2017). „Интериор Спаце анд Фурнитуре оф Јосеон Уппер-цласс Хоусес”. Еwха Wоманс Университy Пресс. стр. 16 — преко Гоогле Боокс. „Јосеон wас ан абсолуте монарцхy 
  3. ^ а б 신용하, 권태환 (1977). 조선왕조시대 인구추정에 관한 일시론. 
  4. ^ а б в 이헌창 (1999). 한국경제통사 52쪽. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Цхосŏн дyнастy (на језику: енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 10. 9. 2019. 
  6. ^ „조선력사 시대구분표”. Наенара (на језику: корејски). Архивирано из оригинала 1. 7. 2019. г. Приступљено 1. 7. 2019. 
  7. ^ „Кореан Хисторy ин Цхронологицал Ордер”. Наенара. Архивирано из оригинала 1. 7. 2019. г. Приступљено 1. 7. 2019. 
  8. ^ „Цхосŏн дyнастy | Кореан хисторy”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница, Инц. Приступљено 10. 2. 2019. 
  9. ^ „조선”. 한국민족문화대백과. 
  10. ^ а б в г д ђ е Кореа синце ц. 1400 (Тхе Цхосŏн (Yи) дyнастy) (на језику: енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 10. 9. 2019. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди