Белегишка култура

Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш — Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.

Белегишка култура

Мапа распростирања Белегишке културе
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија
Главни локалитет Белегиш
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 1350. п. н. е.
Престанак 900. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Ватинска култура Босутска култура
Портал Археологија

Фазе

уреди

На основу керамичких налаза уочене су две фазе:

  • Белегиш I
  • Белегиш II (Кручени)

Распростирање

уреди
 
Фрагмент посуде Белегишке културе

Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронака Карпата. На северу је граница културе западна и северна Бачка (у близини Оџака и Турије (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни Банат (налази из Иђоша), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда, на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку.[1]

Налазишта

уреди

Главна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у БелегишуСтојића гумно, Сурчину, Војловици, Ковачици, Матејском броду и Карабурми.

Сахрањивање

уреди

У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.

Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).

Насеља

уреди

Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне конструкције.

Покретни материјал

уреди

Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.

Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде.

Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.

Од металних налаза појављују се:

  • луналасти привесци,
  • издужена секира са дугметастом дршком

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128

Литература

уреди
  • Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.

Спољашње везе

уреди