Гдовски рејон
Гдовски рејон (рус. Гдовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на крајњем северу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
Гдовски рејон Гдовский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Административни субјект | Псковска област |
Админ. центар | Гдов |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1924. |
Површина | 3.391,4 km2 |
Становништво | 2015. |
— број ст. | 12.459 |
— густина ст. | 3,67 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 60 |
Позивни број | +7 81131 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је град Гдов. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живело 12.459 становника или у просеку око 3,67 ст/км².
Географија
уредиГдовски рејон смештен је на крајњем северу Псковске области. Обухвата територију површине 3.391,4 км², и по том параметру налази се на 3. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са Стругокрасњенским и Пљушким рејоном на истоку, односно са Псковским рејоном на југу. На северу је Сланчањски рејон Лењинградске области. На западу излази на обале Чудског језера (негде у дужини од око 100 километара), чијом средином пролази државна граница са Естонијом.
Територија Гдовског рејона смештена је у глацијалној депресији чијим источним делом протиче река Пљуса, док се идући ка западу терен постепено спушта ка обалама Чудског језера. Југозападни делови рејона, уз обале језера су најнижи, доста замочварени и подложни честим поплавама са језера. Цела територија рејона налази се у сливном подручју реке Нарве, односно Финског залива Балтичког мора. Најважнија притока Пљусе на подручју рејона је Љута. Реке у западном делу рејона директно се уливају у Чудско језеро, а најзначајније међу њима су Желча, Гдовка и Черма.
На крајњем југу рејона, уз леву обалу језера налази се Ремдовски споменик природе (површине 649 км²), један од три заштићена природна добра од националног значаја.
Историја
уредиТериторија савременог Гдовског рејона у почетку је била насељена разним угро-финским племенима, да би потом била освојена од стране словенских племена и постала делом Новгородске кнежевине. Године 1242. на залеђеном Чудском језеру одиграла се велика битка између Новгородаца предвођених Александром Невским и Ливонаца, у којој су руски витезови до ногу потукли Ливонце.
Током XIV и XV века подручје улази у састав Псковске републике, а у том периоду појављују се и први писани подаци о насељу Гдову (1322. година). Године 1431. основана је Гдовска тврђава која је у наредним деценијама у неколико наврата била мета напада пољских и шведских војски.
Гдовски рејон успостављен је 1924. године, као административна јединица Лењинградске губерније, а потом и Лењинградске области. У границама Псковске области је од њеног оснивања 23. августа 1944. године. У јануару 1958. територији Гдовског рејона присаједињено је подручје некадашњег Полновског рејона.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 12.792 становника,[1] док је према процени из 2015. ту живело 12.459 становника, или у просеку 3,67 ст/км².[2] По броју становника Гдовски рејон се налази на 13. месту у области и његова популација чини тек око 1,93% свеукупне обласне популације. Једини градски центар у рејону је град Гдов у којем живи око трећина рејонске популације.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|---|---|---|
28.073 | 23.712 | 21.149 | 20.118[3] | 17.715[4] | 12.792[1] | 12.459* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоји укупно 327 насељених места, међусобно подељених на 8 трећестепених општина (7 сеоских и једну урбану, подаци за 2010. годину).
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2019)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди58° 45′ 00″ N 27° 49′ 00″ E / 58.75000° С; 27.81667° И