Википедија

Гетеборг

град у Шведској

Гетеборг (швед. Göteborg) други је по величини и значају град Шведске и средиште њеног југозападног дела.[1] Град има значај изван граница државе, па се сматра петим по значају градом у Нордијским државама. Гетеборг је истовремено и једна од општина у оквиру Вестра Јеталанд округа. Данас Гетеборг има око 550 хиљада становника, а шире градско окружење има близу милион.

Гетеборг
Göteborg  (шведски)
Знаменитости Гетеборга
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругВестра Јеталанд
Основан1603.
Становништво
Становништво‍
 — 2012.521.587
 — густина2.560,94 ст./km2
Агломерација (2010.)549.839
Географске карактеристике
Координате57° 42′ 25″ С; 11° 57′ 59″ И / 57.706944° С; 11.966389° И / 57.706944; 11.966389
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0-60 m
Површина203,67 km2
Гетеборг на карти Шведске
Гетеборг
Гетеборг
Гетеборг на карти Шведске
Позивни број+46 031
Веб-сајт
goteborg.se

Гетеборг је данас космополитски град и културно, привредно и управно средиште северне Европе.

Порекло назива

уреди

Назив града води порекло од старогерманског племена Гота. Од њих је прво настао назив области око града, Готске (швед. Gothia, Götland) и реке на којој се град налази (швед. Göta älv). На савременом шведском име града се изговара Јтебури.

Географија

уреди

Град Гетеборг се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског полуострва.

Град се налази на средокраћи путева између најближа три главна града:

Историја

уреди

Подручје Гетеборга било је насељено још у време праисторије. Прво стално насеље на датом подручју јавља се у средњем веку, али је било без већег значаја.

У 16. и 17. веку ширење граница Шведске ка западу допринело је њеном изласку на обалу Северног мора између Норвешке и Данске (тада у заједничком краљевству). Како се дати излаз јавио у области Гетеборга, положај града постаје изванредно повољан, као „прозор Шведске на Запад”. У складу са потребама, шведски краљ Густав Адолф II започео оснивање новог града на датом месту 1603. године[1], да би после одређених немира то и успео 1621. године.

Првих 50-ак година главна опасност по град била је од холандских надзорника, чији је утицај отклоњен 1652. године. У исто време поседи Шведске на Северном мору се шире, па град више није угрожен од блиских суседа. После тога град се полако развија у највећу шведску луку на Северном мору, а потом и у велики град и средиште власти и културе.

Нови полет Гетеборг доживљава у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Географски положај

уреди

Рељеф

уреди

Гетеборг се развио око ушћа реке Јете Олв (швед. Göta), која се овде улива у море. Град се развио са обе стране реке, у невеликој долини, која се брзо претвара у брегове. Стога је градско подручје бреговито, а надморска висина се креће 0—60 м.

Воде

уреди

Гетеборг се развио на ушћу реке Јета Олв, која је отока језера Ветерн у море. Река се улива у Категат, пространи залив Северног мора. Ушће је широко, па је имало одлике природне луке, што створило услове за развој великог и важног града.

Испред Гетеборга се налази низ малих острва. Она су махом каменита, али су близу града и са изванредним условима за спортове на води. Стога су она важна викенд-одредишта градског становништва жељног одмора.

Клима

уреди

У Гетеборгу клима је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.

Клима Гетеборг, 1981—2010 (сун. 1961—1990; екст. 1901—)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 10,8
(51,4) 		11,2
(52,2) 		18,9
(66) 		28,5
(83,3) 		29,8
(85,6) 		32,0
(89,6) 		33,8
(92,8) 		33,5
(92,3) 		28,5
(83,3) 		20,7
(69,3) 		14,5
(58,1) 		12,7
(54,9) 		33,8
(92,8)
Максимум, °C (°F) 2,0
(35,6) 		2,2
(36) 		5,2
(41,4) 		10,6
(51,1) 		16,0
(60,8) 		18,6
(65,5) 		21,1
(70) 		20,4
(68,7) 		16,4
(61,5) 		11,5
(52,7) 		6,4
(43,5) 		3,2
(37,8) 		11,2
(52,2)
Просек, °C (°F) −0,5
(31,1) 		−0,5
(31,1) 		1,9
(35,4) 		6,3
(43,3) 		11,2
(52,2) 		14,3
(57,7) 		16,8
(62,2) 		16,4
(61,5) 		12,6
(54,7) 		8,3
(46,9) 		3,8
(38,8) 		0,6
(33,1) 		7,7
(45,9)
Минимум, °C (°F) −3,0
(26,6) 		−3,2
(26,2) 		−1,4
(29,5) 		2,0
(35,6) 		6,4
(43,5) 		10,1
(50,2) 		12,6
(54,7) 		12,3
(54,1) 		8,8
(47,8) 		5,1
(41,2) 		1,2
(34,2) 		−2,0
(28,4) 		4,1
(39,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −26,0
(−14,8) 		−22,8
(−9) 		−19,2
(−2,6) 		−11,0
(12,2) 		−4,3
(24,3) 		1,8
(35,2) 		5,3
(41,5) 		3,5
(38,3) 		−2,5
(27,5) 		−8,5
(16,7) 		−13,5
(7,7) 		−21,9
(−7,4) 		−26,0
(−14,8)
Количина падавина, mm (in) 84,2
(3,315) 		57,1
(2,248) 		58,5
(2,303) 		48,6
(1,913) 		54,0
(2,126) 		73,1
(2,878) 		75,2
(2,961) 		83,7
(3,295) 		73,2
(2,882) 		95,9
(3,776) 		84,8
(3,339) 		86,5
(3,406) 		874,8
(34,442)
Дани са падавинама 12 9 9 8 8 10 9 11 10 12 12 12 122
Сунчани сати — месечни просек 44 69 167 211 239 256 234 196 168 99 47 32 1.762
Извор #1: NOAA[2]
Извор #2: Météo Climat[3]

Становништво

уреди

Гетеборг је данас други по величини град. Град има око 550.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје око 950 хиљада становника. Последњих деценија број становника у граду брзо расте.

До средине 20. века Гетеборг су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 78% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци (7%), чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Последњих година њих су претекли усељеници из Ирана (9%) и Ирака (8%).

Привреда

уреди
 
Гетеборшка лука
 
Гетеборг и река Јета Алв
 
Улица Кунгспортвенин, главна у Гетеборгу
 
Трг Гусва Адолфа, „срце” Гетеборга

Данас је Гетеборг савремени град, који по привредном значају припада самом врху међу градовима северне Европе, као једног од најразвијенијих делова Света.

Индустрија

Индустрија у Гетеборгу има корене још у преради рибе и бродоградњи из 18. века. Крајем 19. века дошло до савремене индустријализације у граду. Мада данас индустрија не игра толико пресудну улогу градској привреди као до пре пар деценија, она је и данас веома присутна и високо развијена. Најважнија предузећа су "Волво"[1], "Ериксон" и "СКФ".

Саобраћај

Саобраћај је веома важан део градске привреде. Гетеборг је већ вековима важна лука Шведске, а данас и највећа у целој Скандинавији, као најближа Атлантику и западној Европи. Поред тога, град је и важно путно чвориште, раскршће путева од Стокхолма, Осла и Копенхагена. 30 км источно од града налази се и савремени аеродром Ландветер.

Терцијарни и квартарни сектор

Ови сектори играју све већу улогу у градској привреди. Последњих деценија посебно се развијају трговина, услуге и туризам, као и област банкарства и стручних услуга.

Знаменитости

уреди

Гетеборг, као и сваки велики град Европе, има низ знаменитости, које су неизоставан део градске културе, а значајно доприносе и градској привреди (туризам, трговина).

Град има добро очувано старо градско језгро, које је до почетка 19. века било окружено зидинама. И данас је оно смештено на вештачки насталом острву.

Од појединачних грађевина потребо је споменути:

Галерија

уреди
  •  
    Поглед на Гетеборг
  •  
    Градска саборна црква
  •  
    Градска кућа Гетеборга
  •  
    Универзитет у Гетеборгу
  •  
    Нови део средишњег Гетеборга
  •  
    Главна железничка станица
  •  
    Гетеборшка опера
  •  
    Улеви стадион

Референце

уреди
  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 107. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Climate Gothenburg”. Приступљено 21. 10. 2014. 
  3. ^ „Météo Climat stats for Gothenburg 1981–2010”. Météo Climat. Приступљено 16. 3. 2018. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гетеборг&oldid=28377299”