Двоуснени назал
Двоуснени или билабијални назал је сугласник који се користи у готово свим говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској алфабети који представља овај звук је m.
Глас се појављује готово без изузетка, али неколико језика (нпр. мохикански језик) су познати по недостатком овог звука.
Карактеристике уреди
Карактеристике билабијалног назала:
- Начин артикулације је плозивни, што значи да је произведен ометањем протока ваздуха кроз усну дупљу.
- Место артикулације је билабијални што значи да се артикулира са обим уснима.
- Фонација је звучна, што значи да су гласне жице трепере током артикулације.
- То је назални сугласник, што значи ваздух је дозвољен да иде кроз нос.
Појава уреди
| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| арапски | стандардни[1] | {مطابخ | [mɑˈtˤɑːbiχ] | 'кухиње' | Погледајте арапску фонологију |
| јерменски | իմ | [im] | 'мој' | ||
| каталонски[2] | immens | [imˈmɛns] | 'огроман' | Погледајте каталонску фонологију | |
| кинески | мандарински | 母親/mǔqīn | [mu˨˩ tɕʰin˥] | 'мајка' | Погледајте стандардни мандарински |
| чешки | muž | [mʊʃ] | 'човек' | Погледајте чешку фонологију | |
| холандски[3] | mond | [mɔnt] | 'уста' | Погледајте низоземску фонологију | |
| енглески | him | [hɪm] | 'он' | Погледајте енглеску фонологију | |
| фински | minä | [ˈminæ] | 'ја' | Погледајте Финску фонологију | |
| француски[4] | manger | [mɑ̃ʒe] | 'јести' | Погледајте Француску фонологију | |
| грузијски[5] | სამი | [ˈsɑmi] | 'три' | ||
| немачки | rühmen | [ˈʁyːmən] | 'хвалити' | Погледајте немачку фонологију | |
| грчки | μάζα | [ˈmaza] | 'груда' | Погледајте савремену грчку фонологију | |
| хинди | मकान | [məkaːn] | 'кућа' | Погледајте хинди-урду фонологију | |
| мађарски | ma | [mɒ] | 'данас' | Погледајте мађарску фонологију | |
| италијански[6] | mamma | [ˈmamma] | 'мама' | Погледајте италијанску фонологију | |
| јапански[7] | 乾杯/kampai | [kampai] | 'наздрава' | Погледајте јапанску фонологију | |
| корејски | 엄마/eomma | [ʌmma] | 'мама' | Погледајте корејску фонологију | |
| малтешки | ilma | [ilma] | 'вода' | ||
| норвешки | mamma | [ˈmɑmːɑ] | 'мама' | Погледајте норвешку фонологију | |
| пирахашки | baíxi | [màíʔì] | 'родитељ' | алофон са /b/ | |
| пољски[8] | masa |  [ˈmasa] (помоћ·инфо) |
'маса' | Погледајте пољску фонологију | |
| португалски[9] | mato | [ˈmatu] | 'ја убијам' | Погледајте португалску фонологију | |
| руски[10] | муж | [muʂ] | 'муж' | Разликује се од палатализоване верзије. Погледајте руску фонологију. | |
| српски | милина/milina | [milina] | 'уживање' | ||
| шпански[11] | grumete | [gɾuˈme̞te̞] | 'кабине дечак' | Погледајте шпанску фонологију | |
| Свахили | miti | [ˈmiti] | 'дрва' | ||
| шведски | mask | [mask] | 'црв' | Погледајте шведску фонологију | |
| цезки | мец | [mɛ̝t͡s] | 'језик' | ||
| турски | benim | [benim] | 'моје' | Погледајте турску фонологију | |
| вијетнамски | me | [mɛ] | 'мама; индијска урма' | Погледајте вијетнамску фонологију | |
Извори уреди
- ^ Thelwall 1990, стр. 37
- ^ Carbonell & Llisterri 1992, стр. 53
- ^ Gussenhoven 1992, стр. 45
- ^ Fougeron & Smith 1993, стр. 73
- ^ Shosted & Chikovani 2006, стр. 255
- ^ Rogers & d'Arcangeli 2004, стр. 117
- ^ Okada 1991, стр. 94
- ^ Jassem 2003, стр. 103
- ^ Cruz-Ferreira 1995, стр. 91
- ^ Padgett 2003, стр. 42
- ^ Martínez-Celdrán et al 2003, стр. 255
Библиографија уреди
- (језик: енглески) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Каталонски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 22 (1-2): 53—56, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „Европски португалски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 25 (2): 90—94, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Илустрација ИПА-е: Француски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 23 (2): 73—76, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Gussenhoven, Carlos (1992), „Холандски језик”, Журнал Међународног фонетског друштва, 22 (2): 45—47, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Jassem, Wiktor (2003), „Пољски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 33 (1): 103—107, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Кастиљски шпански језик”, Журнал Међународног фонетског друштва, 33 (2): 255—259, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Okada, Hideo (1991), „Фонетска репрезентација: Јапански”, Журнал Међународног фонетског друштва, 21 (2): 94—97, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian”, Natural Language & Linguistic Theory, 21 (1): 39—87
- (језик: енглески) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Италијански”, Журнал Међународног фонетског друштва, 34 (1): 117—121, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Стандардни грузијски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 36 (2): 255—264, ISSN 0025-1003
- (језик: енглески) Thelwall, Robin (1990), „Илустрација ИПА-е: Арапски”, Журнал Међународног фонетског друштва, 20 (2): 37—41, ISSN 0025-1003