Dvousneni nazal
Dvousneni ili bilabijalni nazal je suglasnik koji se koristi u gotovo svim govornim jezicima. Simbol u Međunarodnoj fonetskoj alfabeti koji predstavlja ovaj zvuk je m.
Glas se pojavljuje gotovo bez izuzetka, ali nekoliko jezika (npr. mohikanski jezik) su poznati po nedostatkom ovog zvuka.
Karakteristike
urediKarakteristike bilabijalnog nazala:
- Način artikulacije je plozivni, što znači da je proizveden ometanjem protoka vazduha kroz usnu duplju.
- Mesto artikulacije je bilabijalni što znači da se artikulira sa obim usnima.
- Fonacija je zvučna, što znači da su glasne žice trepere tokom artikulacije.
- To je nazalni suglasnik, što znači vazduh je dozvoljen da ide kroz nos.
Pojava
uredi| Jezik | Reč | IPA | Značenje | Napomene | |
|---|---|---|---|---|---|
| arapski | standardni[1] | {مطابخ | [mɑˈtˤɑːbiχ] | 'kuhinje' | Pogledajte arapsku fonologiju |
| jermenski | իմ | [im] | 'moj' | ||
| katalonski[2] | immens | [imˈmɛns] | 'ogroman' | Pogledajte katalonsku fonologiju | |
| kineski | mandarinski | 母親/mǔqīn | [mu˨˩ tɕʰin˥] | 'majka' | Pogledajte standardni mandarinski |
| češki | muž | [mʊʃ] | 'čovek' | Pogledajte češku fonologiju | |
| holandski[3] | mond | [mɔnt] | 'usta' | Pogledajte nizozemsku fonologiju | |
| engleski | him | [hɪm] | 'on' | Pogledajte englesku fonologiju | |
| finski | minä | [ˈminæ] | 'ja' | Pogledajte Finsku fonologiju | |
| francuski[4] | manger | [mɑ̃ʒe] | 'jesti' | Pogledajte Francusku fonologiju | |
| gruzijski[5] | სამი | [ˈsɑmi] | 'tri' | ||
| nemački | rühmen | [ˈʁyːmən] | 'hvaliti' | Pogledajte nemačku fonologiju | |
| grčki | μάζα | [ˈmaza] | 'gruda' | Pogledajte savremenu grčku fonologiju | |
| hindi | मकान | [məkaːn] | 'kuća' | Pogledajte hindi-urdu fonologiju | |
| mađarski | ma | [mɒ] | 'danas' | Pogledajte mađarsku fonologiju | |
| italijanski[6] | mamma | [ˈmamma] | 'mama' | Pogledajte italijansku fonologiju | |
| japanski[7] | 乾杯/kampai | [kampai] | 'nazdrava' | Pogledajte japansku fonologiju | |
| korejski | 엄마/eomma | [ʌmma] | 'mama' | Pogledajte korejsku fonologiju | |
| malteški | ilma | [ilma] | 'voda' | ||
| norveški | mamma | [ˈmɑmːɑ] | 'mama' | Pogledajte norvešku fonologiju | |
| pirahaški | baíxi | [màíʔì] | 'roditelj' | alofon sa /b/ | |
| poljski[8] | masa |  [ˈmasa] (pomoć·info) |
'masa' | Pogledajte poljsku fonologiju | |
| portugalski[9] | mato | [ˈmatu] | 'ja ubijam' | Pogledajte portugalsku fonologiju | |
| ruski[10] | muž | [muʂ] | 'muž' | Razlikuje se od palatalizovane verzije. Pogledajte rusku fonologiju. | |
| srpski | milina/milina | [milina] | 'uživanje' | ||
| španski[11] | grumete | [gɾuˈme̞te̞] | 'kabine dečak' | Pogledajte špansku fonologiju | |
| Svahili | miti | [ˈmiti] | 'drva' | ||
| švedski | mask | [mask] | 'crv' | Pogledajte švedsku fonologiju | |
| cezki | mec | [mɛ̝t͡s] | 'jezik' | ||
| turski | benim | [benim] | 'moje' | Pogledajte tursku fonologiju | |
| vijetnamski | me | [mɛ] | 'mama; indijska urma' | Pogledajte vijetnamsku fonologiju | |
Izvori
uredi- ^ Thelwall 1990, str. 37
- ^ Carbonell & Llisterri 1992, str. 53
- ^ Gussenhoven 1992, str. 45
- ^ Fougeron & Smith 1993, str. 73
- ^ Shosted & Chikovani 2006, str. 255
- ^ Rogers & d'Arcangeli 2004, str. 117
- ^ Okada 1991, str. 94
- ^ Jassem 2003, str. 103
- ^ Cruz-Ferreira 1995, str. 91
- ^ Padgett 2003, str. 42
- ^ Martínez-Celdrán et al 2003, str. 255
Bibliografija
uredi- (jezik: engleski) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Katalonski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 22 (1-2): 53—56, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „Evropski portugalski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 25 (2): 90—94, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Ilustracija IPA-e: Francuski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 23 (2): 73—76, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Gussenhoven, Carlos (1992), „Holandski jezik”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 22 (2): 45—47, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Jassem, Wiktor (2003), „Poljski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 33 (1): 103—107, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Kastiljski španski jezik”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 33 (2): 255—259, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Okada, Hideo (1991), „Fonetska reprezentacija: Japanski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 21 (2): 94—97, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian”, Natural Language & Linguistic Theory, 21 (1): 39—87
- (jezik: engleski) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italijanski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 34 (1): 117—121, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standardni gruzijski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 36 (2): 255—264, ISSN 0025-1003
- (jezik: engleski) Thelwall, Robin (1990), „Ilustracija IPA-e: Arapski”, Žurnal Međunarodnog fonetskog društva, 20 (2): 37—41, ISSN 0025-1003