Карловац у Народноослободилачкој борби
Карловац је за време окупације Југославије и постојања Независне Државе Хрватске био јако упориште усташких, те италијанских и немачких окупационих снага. У граду су за време рата антифашисти извршили многе диверзије. Карловац је ослобођен априла 1945. године, за време тзв. Карловачке операције.
Долазак окупатора и припреме за устанак
уреди27. марта 1941. године, у Карловцу су одржане манифестације у којима је становништво града и околине изразило спремност да брани земљу од фашизма. У град су 11. априла 1941. ушли делови немачке 14. оклопне дивизије, а 17. маја Карловац је постао седиште Штаба италијанске Друге армије. У рату је Карловац био јак усташко-домобрански и италијански гарнизон, од 1943. и немачки, одакле су полазиле бројне акције против јединица НОВ и ПОЈ на слободним територијама Кордуна, Баније, Петрове горе и Бихаћке републике.
Припремама за устанак у Банији и Кордуну руководио је Окружни комитет Комунистичке партије Хрватске за Карловац. Уочи рата, седиште ОК КПХ за Карловац било је у граду. У гарду и на Кордуну било је око 210 чланова КПЈ и већи број чланова СКОЈ-а. После Мајског саветовања ЦК КПЈ у Загребу 1941, ОК КПХ за Карловац је одржао саветовање, којем су присуствовали секретар Централног комитета КПХ, Раде Кончар, и члан ЦК КПХ, Јосип Краш. Одлучено је да се при ОК образује Војни комитет, да се одмах приступи прикупљању оружја и формирању ударних група, саботирању мера усташких власти, те да се посвети посебна пажња у развијању јединства и сарадње Хрвата и Срба на Кордуну. Техника ОК је умнажала прогласе, летке и други партијски материјал.
Почетак и развој устанка
уреди1941.
уредиСредином јула 1941. године, ОК КПХ за Карловац формирао је војно руководство НОП за Кордун и десетак ударних група од по 60 чланова КПЈ и СКОЈ-а, које су одмах почеле да изводе диверзије рушењем железничких пруга и ТТ-линија. Са почетком оружане борбе 1941. већина чланова МК и ОК КПХ за Карловац и компромитовани чланови КП одлазе по задатку на подручје Кордуна и Баније, ради организационог учвршћења устаничких редова. У граду је настављена активност КПЈ и поред снажног терора усташке полиције.
У јесен 1941. дошло је до провале у којој је страдала већина чланова МК КПЈ и СКОЈ-а. У борби против усташа у Карловцу је погинуо 18. октобра Јосип Краш, а у руке полиције пао је члан ОК КПХ за Карловац, Маријан Чавић Грга. Главни штаб НОВ и ПО Хрватске организовао је акцију спасавања. Група од 25 партизана, предвођена Већеславом Хољевцем, преобучена у домобранске униформе, прошла је дању 17. новембра поред италијанских и усташких стража и упала у болницу која се налазила у центру града. У међувремену, Чавић је био пребачен у полицију (касније убијен у логору Јасеновац). При повратку, на излазу из града, група се сукобила на мосту на реци Корани с италијанском стражом. Свих 6 стражара је погинуло, док су партизани имали једног погинулог.[1]
Нарочито тешке ударце претрпео је НОП Карловца у јуну и јулу 1941. године. 24. јула усташе су ухапсиле око 40 чланова КПЈ, СКОЈ-а, и симпатизера, а 21. и 22. јула неколико чланова ОК и МК КПЈ и СКОЈ-а и припадника ударних група. Организација НОП-а била је разбијена, а ухапшени стрељани. Већ крајем 1941. и почетком 1942. године у Карловцу је радио МК са укупно 23 члана КПЈ и МК СКОЈ са 34 члана, а у 1942. години из града је у партизанске јединице упућено више група добровољаца, а касније се тај број стално увећавао.
Италијанске снаге су 2. децембра 1941. из Карловца отпочеле дотада највећи напад на ослобођену територију Кордуна. Партизанске јединице су се повлачиле до села Грабовца, где су сутрадан успеле да зауставе италијанске јединице и потисну их према Карловцу и Војнићу. За време тог напада непријатељ је палио села, нарочито на путу од Војнића ка ослобођеној територији.[1]
1942.
уредиТоком 1942. године устанак се наставио развијати. Од 12. фебруара 1942. на Кордуну је почео да излази "Наша борба", орган ОК КПХ за Карловац; 1. батаљон 2. кордунашког НОП одреда заузео је 11. маја Нетретић, које су бранили жандарми и домобрани. Демолирао је жандарску станицу, општину и пошту, а архиву спалио; делови 4. батаљона 1. кордунашког НОП одреда су 12. маја, после краће борбе, заузели домобранско упориште Ласињу и запленили 1 пушкомитраљез, 21 пушку и другу ратну опрему. Домобрани су имали 7 мртвих и 2 рањена, а партизани 1 рањеног борца. Јединице 1. кордунашког НОП одреда порушиле су 4. јуна железничку пругу Карловац-Петриња у дужини од 10,5 км и покидале 15,5 км ТТ-веза. У Росопајнику делови 1. кордунашког НОП одреда разоружали су жандармеријску посаду 7. јуна, а 18. јуна, између железничке станице Доње Дубраве и Тоуња (на прузи Карловац-Огулин) јединице 1. батаљона 2. кордунашког НОП одреда порушиле пругу у дужини од 200 м, а затим уништиле непријатељски транспорт са цистернама нафте.[1]
У Загребу је 19.јуна био потписан споразум (тзв. Загребачки споразум) између представника владе НДХ и Више команде оружаних снага -Словенија-Далмација (Суперслода): да италијанске снаге напусте 3. зону сем Карловца, а делом и 2. зону; да усташко−домобранске снаге поседну испражњене гарнизоне и обезбеде железничке пруге, да се у поменутим зонама и даље омогући стварање четничких јединица. Требало је да споразум ступи на снагу 11. јула, али су италијанске снаге и пре рока отпочеле напуштање гарнизона у Босанској крајини.
Дана 23. јуна на путу између Карловца и Тушиловића делови 1. и 2. батаљона 1. кордунашког НОП одреда напали су из заседе домобране и нанели им губитке од око 20 мртвих и 14 заробљених војника, а запленили 20 пушака, 1 пушкомитраљез, 1 мотоцикл и другу ратну опрему; 17. јула делови 2. кордунашког НОП одреда извршили су неуспео напад на усташко-домобранско упориште у Сићи, претрпевши губитке од 6 мртвих и 9 рањених бораца.
Дана 25. јула отпочело је тродневно окружно партијско саветовање за Карловац, на коме је детаљно разматрана политичка ситуација на Кордуну и констатовано да све више Хрвата прилази партизанима и да народ осуђује четничко-усташку сарадњу. На крају су постављени задаци да се више пажње посвети партијском раду, подизању нових војних и политичких кадрова и раду у масовним организацијама. Поводом тога, ОК КПХ за Карловац упутио је 31. јула допис свим партијским организацијама и члановима Партије тога округа, у коме излаже политичку ситуацију у Хрватској и стање у партизанским јединицама.[1]
Јединице батаљона „Јосип Краш” Жумберачко-покупског НОП одреда заузеле су 19. августа Прибић и заробиле 31 жандарма. Између села Горња и Доња Дубрава делови 2. кордунашког НОП одреда порушили су 22. августа пругу Карловац-Огулин. Непосредно после тога је и наишао непријатељски транспортни воз и преврнуо се. Том приликом је запаљено 15 вагона. Италијански војници и четници попалили су 23. августа Поникве, и село Осојник, а потом опљачкали села Велики и Мали Јадрч, Липље, Здихово, Малик, Оток, Грабрк и Трошмарију, сва у околини Карловца.
Дана 25. августа у селу Горњи Будачки (код Војнића) била је одржана окружна конференција АФЖ-а за округ Карловац: био је анализиран рад организација АФЖ-а по срезовима и дате су смернице за будући рад.[1]
Дана 10. септембра у Тулића млину (између Дуге Ресе и Карловца) 1. батаљон 2. кордунашког НОП одреда напао жандармеријску посаду у фабрици завојног материјала и запленио већу количину санитетског материјала, а фабрику спалио. Дана 28. септембра у Нетретићу код Карловца делови 1. пролетерског НОУ батаљона Хрватске савладали су усташе, жандарме и финансе. У току борбе 3 усташе су погинуле и 7 их је заробљено. Партизани су имали 2 рањена борца. Заплењено је 9 пушака, 25 бомби и друга опрема.[1]
Дана 30. септембра, одржана је окружна конференција АФЖ за округ Карловац, на којој је изабран Окружни одбор АФЖ.
1943.
уредиНовембра 1943. године, у Карловцу је формиран градски Народноослободилачки одбор, а у децембру изабран Окружни НОО Карловац.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1944.
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1945.
уредиУ ширем подручју Карловца, дејствовале су све време јаче партизанске јединице, попут Кордунашких партизанских одреда, Осме кордунашке бригаде и 34. дивизије Четвртог корпуса НОВЈ у чијем су саставу дејствовали Карловачка ударна бригада и Карловачки партизански одред.
Преко 6.000 грађана са територије среза Карловац, укључујући и град, учествовало је у НОВЈ, од којих је око 1.000 погинуло. Као жртава фашизмамстрадало је 1825 грађана. Карловац је ослобођен у завршним операцијама Југословенске армије за коначно ослобођење земље, 6. маја 1945. године.
Истакнуте личности НОП-а и народни хероји Карловца
уредиРеференце
уредиВиди још
уредиЛитература
уреди- Енциклопедија Југославије (књига пета). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1962. година.