Википедија

Михаљ Кертес

српски политичар

Михаљ Кертес — Браца, Брацика (мађ. Kertész Mihály; Бачка Паланка, 29. август 1947 — Београд, 29. децембар 2022) био је српски и југословенски политичар и државни функционер. Кертес је етнички Мађар из Бачке. Био је један од блиских сарадника и повереника Слободана Милошевића, током 1990-их. Као дугогодишњи директор Савезне Управе царина Савезне Републике Југославије, Кертес је обезбеђивао логистичку и финансијску подршку за разне тајне операције тадашњег режима. Током прве деценије 21. века, након петог октобра, Кертес је оптуживан или је био сведок у неколико суђења.[1][2]

Михаљ Кертес
Михаљ Кертес
Лични подаци
Датум рођења(1947-08-29)29. август 1947.
Место рођењаБачка Паланка, ФНРЈ
Датум смрти29. децембар 2022.(2022-12-29) (75 год.)
Место смртиБеоград, Србија
НародностМађар
Политичка каријера
Политичка
странка		Српска напредна странка (2015–2022)
Социјалистичка партија Србије (1990–2015)
Савез комуниста Југославије (1974–1990)

Биографија уреди

Кертес је рођен у Бачкој Паланци од оца Михаља, кројача, и мајке Олге, домаћице.[3] Завршио је основну и средњу школу, као и вишу „Школу за Управљање“, смер социјални рад, у родном граду. Почео је да ради као социјални радник у градској администрацији, постао члан Савеза комуниста Југославије у 1974. На локалном нивоу је напредовао до позиције секретара градског комитета Савеза Комуниста, за кога је постављен 1986. године.[4][5][6] Током трансформације комунистичке партије у Социјалистичку партију Србије, Кертес је постао поборник Милошевићеве политике.

Успон уреди

Кертесов успон у високу политику је почео током Антибирократске револуције, устанка против „старог режима“ и подржавајући Милошевићеву политику - започео протесте у Бачкој Паланци и водио протестанте до Новог Сада. Догађај, познат као „Јогурт револуција“, је довео до оставке покрајинског вођства и постављања вођства оданог Милошевићу. Његова изјава „Зашто се ви као Срби плашите Србије, кад се ја као Мађар не плашим?“, га је посебно прославила.[7] Захваљујући тој улози, убрзо је постао члан председништва, и 1990. је изабран за посланика парламента, и то као посланик из Гроцке - београдског приградског насеља где никада није живео-под врло сумњивим околностима.[5]

Након тога је постављен на чело Службе државне безбедности Савезног министарства унутрашњих послова и за помоћника федералног министра унутрашњих послова Петра Грачанина.[5] Тадашњи премијер Милан Панић га је отерао након инцидента на Лондонској конференцији, када је откривено да је наговорио Владислава Јовановића да носи прислушкивач, да би он могао да прислушкује конференцију.[8]

Повезан је са формирањем паравојних формација у Хрватској и Босни и Херцеговини 1992. и 1993.[9]

Највиша функција током Кертесове каријере била је позиција директора Савезне Управе царина, на коју је постављен 1993, и коју је држао до 2000. Та позиција му је омогућавала да наметне какву год таксу је хтео на увоз и извоз роба, а функција царина је била пуњење државног буџета из сенке. Царине су биле финансијски извор широке лепезе операција, од прања новца у иностраним офшор банкама, до пуњења џепова приватних бизнисмена.[9] Током своје „владавине“, био је човјек коме је Милошевић неограничено вјеровао, а проглашаван је и богом царине.[8] Корупција, непотизам, кријумчарење и изнуђивање новца су ступили на снагу у царинској служби. Санкције УН-а наметнуте држави су значиле претварање високопрофитног промета роба, посебно дуванских и нафтних производа, у шверц, који је постао привилегија уског круга људи. Једна од особа који су енормно профитирале од такве ситуације је био и Милошевићев син Марко који је имао суштински монопол над увозом цигарета фирме Филип Морис у Југославију.[9] Са своје позиције, Кертес је делио огроман број поклона, углавном возила и луксузне робе, и то неразвијеним селима, разним локалним и државним представницима, те разним припадницима специјалне полиције, војске и паравојних формација.[9]

Током своје политичке каријере, био је човек неограничене власти у свом родном граду Бачкој Паланци. Од укупно 2.300 запослених у Савезној Управи царина током његовог мандата око 800 је било из његовог родног града. [9]

Пад уреди

Након збацивања Милошевића 5. октобра 2000, активисти Демократске опозиције Србије су провалили у централу Управе царина, затекавши Кертеса и сараднике како уништавају документацију. Од ствари нађених у згради су и САД 1,3 милиона (у разним валутама), 18 фунти дроге, око 50 комада оружја, и 10 блиндираних лимузина. Након кратког притвора, Кертесу је дозвољено да напусти зграду, али је након тога против њега поднето више оптужница.[9]

Након два поновљена суђења, у фебруару 2007, Кертес је осуђен на 2,5 године затвора због обезбеђења возила убицама опозиционих политичара у атентату на Ибарској магистрали 1999. године.[10]

У септембру 2007. је оптужен за злоупотребу положаја и проневеру. Између осталог, тужилаштво је теретило групу која се састојала од Слободана Милошевића, Јована Зебића и Николу Шаиновића за пренос 38 милиона немачких марака на кипарске банке,[11] где им се губи траг. Само се Кертесу суди, јер су Милошевић и Зебић умрли, а Шаиновићу се тренутно суди у Међународном суду за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије у Хагу.[12]

Био је под истрагом у случају „дуванске мафије“, повезаном са шверцом цигарета у 1990-им. Међу главнооптуженима су Марко Милошевић, Мира Марковић и Станко Суботић.[13]

Умро је 29. децембара 2022. године.[14]

Извори уреди

  1. ^ Кертесу осам година за аферу „Кипар“ („Политика“, 27. децембар 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ Кертес: Нисам био ничији потрчко („Блиц“, 9. март 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ „The Milosevic charge sheet”. BBC. 2. 4. 2001. Приступљено 7. 9. 2007. 
  4. ^ Lopušina 2003
  5. ^ а б в Zorica Vulić (20. 5. 2000). „Ko je ovaj čovek? Mihalj Kertes” (на језику: Srpski). Glas javnosti (Srbija). Приступљено 7. 9. 2007. 
  6. ^ „Deda Mraz na optužnici” (на језику: Srpski). Danas (Srbija). 19. 3. 2007. Приступљено 7. 9. 2007. 
  7. ^ „Hapšenje direktora Savezne uprave carina”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2007. г. Приступљено 22. 3. 2011. 
  8. ^ а б „Čudesni svet Bracike Kertesa” (на језику: Srpski). Vreme. 20. 12. 2000. Архивирано из оригинала 18. 8. 2007. г. Приступљено 7. 9. 2007. 
  9. ^ а б в г д ђ Dobbs, Michael (29. 11. 2000). „Crash of Yugoslavia's Money Man”. Washington Post. 
  10. ^ „Milosevic commander convicted in '99 attack”. International Herald Tribune. 16. 2. 2007. Архивирано из оригинала 29. 6. 2005. г. 
  11. ^ „Кертесу осам година за аферу „Кипар””. Политика Online. 27. 12. 2010. Приступљено 3. 3. 2013. 
  12. ^ „Milosevic Ally’s Trial Opens”. Balkan Investigative Report Network. Архивирано из оригинала 10. 7. 2011. г. Приступљено 22. 3. 2011. 
  13. ^ „U istrazi o duvanskoj mafiji saslušano sedam svedoka”. Danas (Srbija). 15. 8. 2007. Приступљено 7. 9. 2007. 
  14. ^ „PREMINUO MIHALJ KERTES: Nekadašnji političar i jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića umro u 75. godini”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 29. 12. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаљ_Кертес&oldid=27471046”