Свети Стефан (Будва)

градско насеље у општини Будва, Црна Гора

Свети Стефан је градско насеље недалеко од Будве. Свети Стефан лежи на хриди повезаној са копном уским природним спрудом. Ово полуострво представља најлуксузније летовалиште у Црној Гори и једно од најлуксузнијих летовалишта на Јадранском мору. Према попису из 2011. било је 364 становника (према попису из 2003. било је 411 становника).

Свети Стефан
Свети Стефан
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаБудва
Становништво
 — 2011.Пад 364
Географске карактеристике
Координате42° 15′ 21″ С; 18° 53′ 28″ И / 42.255903° С; 18.891103° И / 42.255903; 18.891103
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина231 m
Свети Стефан на карти Црне Горе
Свети Стефан
Свети Стефан
Свети Стефан на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85315
Позивни број033
Регистарска ознакаBD
Веб-сајтwww.aman.com/resorts/aman-sveti-stefan

Географија

уреди

Острво Свети Стефан спојено је песковито-шљунковитим спрудом са копном. Овај спруд назива се томболо или превлака и спада у абразионе акумулативне облике рељефа. Томболо се састоји од песковитог и шљунковитог материјала, настаје у плитком обалском појасу и спаја неко острво са копном. Нарастањем спруда, острво које је у непосредној близини обале преобраћа се у полуострво. Овај феномен, познат као томболо, ретка је природна појава у свету.[1]

Пучинска страна острва изложена је снажној абразији услед чега долази до интензивне ерозије на тој страни. Еродовани материјал таласима се транспортује ка копну и акумулира на заветринској страни острва. Интензивна акумулација на овој страни последица је тога што услед сучељавања таласа долази до њихове интерференције а то доводи до слабљења њихове кинетичке енергије. На тај начин, сав абрадирани наносни материјал са пучинске стране острва овде се нагомилава у виду подморског спруда који као превлака повезује острво са копном.

Постоје два морфолошка типа томбола: прости и сложени. Томбола Светог Стефана припада простом типу јер постоји само једна превлака која га спаја са копном. Сложене томболе имају две или више превлака које неко острво спајају са копном.[2]

Историја

уреди
 
Свети Стефан 2017. године.

Према предању, на острву Свети Стефан, у каснијим вековима културно-историјском средишту Паштровића, саграђена је тврђава 1442. године, када је и насељена првим становницима. Тврђава је била опасана зидинама да би се у њима могле склањати породице из околних села пред најездом Турака и гусара. По легенди, насеље је настало послије турске опсаде града Котора, када су Паштровићи одлучили да масовно, са око хиљаду људи, притекну у помоћ овом граду. Паштровићи и Которани су извојевали победу над Турцима. На повратку из борбе, у близини плаже Јаз, недалеко од Старог града (Будве) уочили су преостале турске галије. Одлучили су се на поновни напад и задобили богат плен. Од заробљеног плена подигнута је тврђава, са по једном кућом за свако од дванаест паштровских племена. Овој утврђеној насеобини дали су име Свети Стефан, по имену цркве Светог Стефана (посвећена архиђакону Стефану Првомученику) која је на том мјесту била саграђена у време Немањића. На Светом Стефану, на тераси изнад улазних врата, паштровски суд је деценијама делио правду и решавао спорове, па је оно названо „мјесто од правде“ (сто од правде) или „банкада“. Овим судом су се Паштровићи посебно поносили, а водио је порекло још од 1266. године и краља Стефана Првовјенчаног, који га је и одобрио. Најстарији писани извор у коме се помиње паштровски збор потиче из 1431. године када су Паштровићи, због опасности од Турака, већ били добровољно ушли у састав Млетачке републике (уговором у Дробном пијеску, од 4. априла 1423. године, свечано потврђеним у Венецији, 1424. године).

На Светом Стефану се налазе три мање цркве: црква Свети Стефан, по којој је острво добило име, а налази се на најузвишенијем дијелу острва; црква Александра Невског, реновирана и освећена 3. јула 1938[3]; а најмања, посвећења Преображењу, налази се на самом улазу у градић, који је уским насипом спојен са копном. До 1959. је постојала и црква Свете Госпе, тј. Пресвете Богородице, коју је краљица Марија реновирала 1938.[4] а затим је била полусрушена испод бетонских плоча хотелског ресторана и казина. Откривена је током радова крајем 2008.[5]

Због свог погодног положаја Свети Стефан је био трговински и саобраћајни центар Паштровића. Поседовао је велики стратегијско-трговачки значај у време Млетачке републике и живе трговине са Венецијом. Место је почело лагано да губи значај крајем 19. вијека, када се становништво, махом рибарско, почело исељавати. Потпуно исељавање извршено је 1955. године, када је острво комплетно адаптирано и претворено у „град-хотел“. Улице, зидови, кровови, фасаде кућа, задржале су оригинални облик, а унутрашњост кућа добила је најсавременији хотелски комфор. Једна од вила, смештена уз саму обалу земљоуза који острво повезује са копном, Вила „Монтенегро“, награђена је 2006. године престижном „Фиве Старс Диамонд“ наградом коју додељује америчка Академија угоститељских наука за врхунски квалитет услуга. и једина је која носи пет звездица.[6]

Међу познатим личностима и државницима који су боравили на Светом Стефану су Ла Пасионарија, бројни совјетски маршали: Тимошенко, Грецко, Кириљенко, Јакубовски, књижевници Малро, Моравија, совјетски космонаути предвођени Гагарином, грчки композитор Микис Теодоракис, филмске звијезде: Софија Лорен, Моника Вити, Марина Влади, Кирк Даглас, Сергеј Бондарчук, Силвестер Сталоне. На Светом Стефану је 1992. одигран меч између шахиста Бобија Фишера и Бориса Спаског. За Фишером је, под изговором кршења санкција које су тада биле уведене Савезној Републици Југославији, била расписана међународна потерница.

Демографија

уреди

У насељу Свети Стефан живи 317 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,8 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 123 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,34.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]---
Година Становника
1948. 42
1953. 60
1961. 0
1971. 0
1981. 0
1991. 421 416
2003. 420 411
2011. 364
Национални састав према попису из 2003.[8]
Срби
  
256 62,28%
Црногорци
  
109 26,52%
Муслимани
  
7 1,70%
Хрвати
  
6 1,45%
Мађари
  
2 0,48%
Албанци
  
2 0,48%
Руси
  
1 0,24%
Македонци
  
1 0,24%
Југословени
  
1 0,24%
непознато
  
3 0,72%
Национални састав према попису из 2011.‍
Срби
  
206 56,59%
Црногорци
  
127 34,89%
неизјашњени
  
15 4,12%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Sveti Stefana”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  2. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  3. ^ "Време", 4. јул 1938, стр. 1 и 6, фотографије у сутрашњем броју, стр. 1 и 16
  4. ^ "Време", 25. мај 1938
  5. ^ Sv. Gospa po drugi put među nama. monitor.co.me
  6. ^ Five Star Diamond Award Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007) (језик: српски)
  7. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  8. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  9. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература

уреди
  • Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе

уреди