Светско првенство у атлетици на отвореном 1993 — скок удаљ за мушкарце

Такмичење у скоку удаљ у мушкој конкуренцији на 4. Светском првенству у атлетици 1993. у Штутгарту одржано је 19. и 20. августа на Готлиб Дајмлер стадион.

Титулу светског првака са из Токија 1991. бранио је светски рекордер Мајк Пауел из САД.

Земље учеснице

уреди

Учествовала су 45 скакача удаљ из 35 земаља.[1]

Освајачи медаља

уреди
Освајачи медаља
     
 
  Мајк Пауел   Станислав Тарасенко   Виталиј Кириленко

Рекорди

уреди
Рекорди пре почетка Светског првенства 1993.
Светски рекорд Мајк Пауел   Сједињене Државе 8,95 Токио, Јапан 30. август 1991.
Рекорд светских првенстава
Најбољи резултат сезоне 8,70 Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
Афрички рекорд Јусуф Али Нигерија 8,27 Лагос, Нигерија 8. август 1989.
Азијски рекорд Чен Цуенжунг Кина 8,36 Шизуока, Јапан 5. мај 1992
Северноамерички рекорд Мајк Пауел   Сједињене Државе 8,95 Токио, Јапан 30. август 1991.
Јужнпаммерички рекорд Жоао Карлос де Оливеира   Бразил 8,36 Ријети, Италија 21. јул 1979.
Европски рекорд Роберт Емијан   Совјетски Савез 8,86 Tsakhadzor, Јерменија 22. мај 1997.
Океанијски рекорд Гари Хани   Аустралија 8,27 Будимпешта, Мађарска 20. август 1984.
Рекорди после Светског првенства 1993.

Најбољи светски резултати у 1993. години

уреди

Десет најбољих атлетичара године у скоку уудаљ пре првенства (19. августа 1993), имали су следећи пласман.[2]

1. Мајк Пауел   Сједињене Државе 8,70 27. јул
2. Ерик Валдер   Сједињене Државе 8,53 3. јун
3. Иван Педросо   Куба 8,49 22. мај
4. Крег Хепберн   Бахаме 8,41 17. јун
5. Дион Бентли   Сједињене Државе 8,39 3. јун
6. Роланд Макги   Сједињене Државе 8,38 9. мај
7. Керим Стрит Томпсон   Сједињене Државе 8,36 10. април
8. Hui-Fang Nаi   Кинески Тајпеј 8,34 15. мај
9. Џо Грин   Сједињене Државе 8,33 19. јун
10. Ивајло Младенов   Бугарска 8,27 22. мај

Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 1991.

Сатница

уреди
Датум Време Коло
19. август 17,20 Квалификације
20. август 19,00 Финале

Резултати

уреди

Квалификације

уреди

Квалификациона норма за улазак у финале износила је 8,15 м. Норму су прескочила 4 такмичара (КВ), а осталих 8 се квалификовал на основу постигнутог резултата .[3]

Пласман Група Атлетичар Држава ЛР ЛРС #1 #2 #3 Рез.(м) Белешке
1. A Ерик Валдер   САД 8,53 8,53 8,30 ЌВ
2. А Иван Педросо   Куба 8,53 8,49 8,23 ЌВ
3. Б Мајк Пауел   САД 8,95 8,70 8,15 ЌВ
4. А Ивајло Младенов   Бугарска 8,27 8,27 8,10 ЌВ
5. Б Станислав Тарасенко   Русија 8,23 8,23 8,05 ќв
6. Б Александар Главацки   Белорусија 8,05 8,05 8,03 ќв
7. Б Виталиј Кириленко   Украјина 8,21 8,21 8,01 ќв
8. Б Милан Гомбала   Чешка 8,11(д) 7,99 7,99 ќв
9. Б Спиродон Ваздекис   Грчка 7,73(д) 7,73(д) 7,99 ќв
10. А Франсоа Фуше   Јужноафричка Република 8,19 7,66 7,95 ќв, ЛРС
11. Б Андре Милер   Немачка 8,11 7,75 7,95 ќв, ЛРС
12. А Николај Антонов   Бугарска 7,91 ќв
13. А Костадинос Кукодимос   Грчка 8,26 7,90
14. А Анхел Ернандез   Шпанија 8,18 7,85(д) 7,86 ЛРС
15. А Џо Грин   САД 8,33 8,33 7,86
16. Б Елмер Вилијамс   Порторико 8,19 7,86
17. Б Џејми Џеферсон   Куба 8,53 7,98(д) 7,86
18. А Обина Ерегбу   Нигерија 8,16 8,16 7,85
19. Б Крег Хепберн   Бахаме 8,41 8,41 7,83
20. Б Бернард Келм   Немачка 7,78
21. Б Матијас Сунеборн   Шведска 7,75 7,75 7,78 ЛРС
22. А Василиј Соков   Русија 8,18 7,75
23. Б Јуха Киви   Финска 7,64(д) 7,69
24. Б Роберт Емијан   Јерменија 8,86 7,92 7,66
25. А Владимир Маљавин   Туркменистан 7,92 7,66
26. А Лотфи Кајида   Алжир 7,82(д) 7,75 7,65
27. А Вендл Вилијамс   Тринидад и Тобаго 7,99 7,99 7,83
28. А Џером Ромајн   Доминика 7,90 7,90 7,62
29. А Виктор Руденик   Белорусија 7,60
30. Б Фред Сал   Уједуњено Краљевство 7,88 7,60
31. Б Масаки Моринага   Јапан 8,25 7,58
32. Б Константин Краузе   Немачка 7,75 7,75 7,53
33. Б Јуџин Licorish   Гренада 8,09 7,48
34. А Банарас Кан   Пакистан 7,43
35. Б Франк Зио   Буркина Фасо 7,50 7,42
36. А Мусабах Али Саед   Уједињени Арапски Емирати 7,79 7,41
37. А Едрик Флореал   Канада 8,20 7,39
38. А Нелсон Фереира   Бразил 8,03 7,31
39. Б Hui-Fang Nаi   Кинески Тајпеј 8,34 8,34 7,31
40. Б Галин Георгијев   Бугарска 7,27
41. B Франс Мас   Холандија 7,91(д) 7,91(д) 7,26
42. B Ахмед ал Амари   Оман 7,23
43. B Олив Фифита   Тонга 6,86
А Тибор Ордина   Мађарска 8,04 8,04 х х х БП
А Рохелио Саинз   Мексико х х х БП

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичар представља.

Финале

уреди

Финале је одржано 30. августа.[4].

Поз. Атлетичар Земља 1 2 3 4 5 6 Рез.(м) Белешка
  Мајк Пауел   САД x 8,16 8,28 8,22 8,43 8,59 8,59
  Станислав Тарасенко   Русија 7,85 7,84 8,01 8,16 8,02 x 8,16
  Виталиј Кириленко   Украјина 7,96 7,87 7,90 7,81 8,15 x 8,15
4. Ерик Валдер   САД 7,74 7,94 7,72 7,71 8,05 8,02 8,05
5. Ивајло Младенов   Бугарска 7,93 x 8,00 7,85 7,75 x 8,00
6. Николај Антонов   Бугарска 7,97 7,89 7,95 x 7,81 7,84 7,97
7. Александар Главацки   Белорусија 7,70 x 7,90 7,94 7,95 x 7,95
8. Франсоа Фуше   Јужноафричка Република 7,93 7,84 7,92 x 7,88 x 7,93
9. Андре Милер   Немачка 7,83
10. Спиродон Ваздекис   Грчка 7,80
11. Милан Гомбала   Чешка 7,69
12. Иван Педросо   Куба х х х БП

Укупан биланс медаља у скоку удаљ за мушкарце отвореном после 4. Светског првенства 1983—1993.

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди