Азијско-пацифичка економска сарадња
Азијско-пацифичка економска сарадња (енгл. Asia-Pacific Economic Cooperation, скраћеница: АПЕЦ)[1] је форум на којем учествују 21 земља са листе Пацифички обруч.[2] Сарадња је успостављена 1989. године,[3] као одговор на раст међузависности између економија са обе стране азијско-пацифичког обруча, када су већ постојали неки трговински блокови у свету. Један од разлога јесте страх да високо-индустријализовани Јапан (члан Групе 8) не оствари превелику доминацију у том делу света; као и да се формира ново тржиште пољопривредних сировина и производа изван Европе, где је потражња била засићена.[4] Ова организација настоји да обезбеди подизање животног стандарда и ниво образовања кроз одржив економски раст и да подстакне циљ заједништва и поштовање интереса свих земаља са обе стране Пацифика. Има за циљ да АПЕЦ економијама омогући истраживање нових тржишних могућности за извоз природних ресурса као што су гас. Да подстакну стране инвестиције у своје земље и сл. Чланице ове организације чине 40% од укупне светске популације, 54% светског бруто друштвеног производа и око 44% светске трговине.[5] Место одржавања састанка мења се сваке године међу земљама чланицама, подразумева се да гости обуку национални костим земље домаћина. На састанак долазе председници влада земаља чланица, изузев Републике Кине која шаље изасланика у рангу министра,[6] обично задуженог за економска питања.[7]
Азијско-пацифичка економска сарадња | |
---|---|
Скраћеница | АПЕЦ |
Датум оснивања | 1989. |
Тип | организација економске сарадње |
Седиште | Сингапур |
Чланови | 21 држава чланица Списак |
Председник | Праyут Цхан-о-цха Тајланд |
Извршни директор | Ребека Фатима Санта Мариа |
Веб-сајт | www |
Са седиштем у Сингапуру,[8] АПЕЦ је препознат као један од највиших мултилатералних блокова и најстаријих форума у азијско-пацифичком региону[9] и има значајан глобални утицај.[10][11][12][13]
АПЕЦ има три званична посматрача: секретаријат Асоцијације земаља југоисточне Азије,[14][15][16][17] Савет за пацифичку економску сарадњу[18][19] и секретаријат Форума пацифичких острва.[20][21] Сматра се да је АПЕЦ-ова домаћа привреда године на првом месту позвана за географско представљање да присуствује састанцима Г20 у складу са смерницама Г20.[22][23]
Тренутно чланство уреди
Економија чланица: | Дебитовао у организацији: |
---|---|
Аустралија | 1989 |
Брунеј | 1989 |
Канада | 1989 |
Индонезија | 1989 |
Јапан | 1989 |
Јужна Кореја | 1989 |
Малезија | 1989 |
Нови Зеланд | 1989 |
Филипини | 1989 |
Сингапур | 1989 |
Тајланд | 1989 |
САД | 1989 |
Хонг Конг | 1991 |
Република Кина | 1991 |
Кина | 1991 |
Мексико | 1993 |
Папуа Нова Гвинеја | 1993 |
Чиле | 1994 |
Перу | 1998 |
Русија | 1998 |
Вијетнам | 1998 |
Могуће проширење уреди
Индија је затражила чланство у АПЕЦ-у и добила је почетну подршку од Сједињених Држава, Јапана,[24] Аустралије и Папуе Нове Гвинеје.[25] Званичници су одлучили да не дозволе придруживање Индији из различитих разлога, укључујући и чињеницу да се Индија не граничи са Тихим океаном, што све садашње чланице имају заједничко.[26] Међутим, Индија је први пут позвана да буде посматрач у новембру 2011. године.[27]
Бангладеш,[28] Пакистан,[28] Шри Ланка,[28] Макао,[28] Монголија,[28] Лаос,[28] Камбоџа,[29] Костарика,[30] Колумбија,[30][31] Панама,[30] и Еквадор,[32] су међу десетак других економија које су се пријавиле за чланство у АПЕЦ-у. Колумбија је поднела захтев за чланство у АПЕЦ-у још 1995. године, али је њена понуда заустављена пошто је организација престала да прима нове чланове од 1993. до 1996. године,[33] а мораторијум је додатно продужен до 2007. због Азијске финансијске кризе 1997. године. Гуам је такође активно тражио одвојено чланство, наводећи пример Хонгконга, али се том захтеву противе Сједињене Државе, које тренутно представљају Гуам.
Олакшавање пословања уреди
Као регионална организација, АПЕЦ је увек играо водећу улогу у области реформских иницијатива у области олакшавања пословања. Акциони план АПЕЦ-а за олакшице трговине (ТФАПИ) допринео је смањењу трошкова пословних трансакција у региону од 6% између 2002. и 2006. Према пројекцијама АПЕЦ-а, трошкови обављања пословних трансакција биће смањени за још 5% између 2007. и 2010. У том циљу, усвојен је нови Акциони план за олакшице трговине. Према извештају истраживања из 2008. који је објавила Светска банка као део свог Пројекта о трошковима трговине и олакшицама, повећање транспарентности у трговинском систему региона је од кључног значаја ако АПЕЦ жели да испуни своје Богорске циљеве.[34] АПЕЦ поснова путна карта, путна исправа за пословна путовања без визе у региону, једна је од конкретних мера за олакшавање пословања. У мају 2010. Русија се придружила шеми и тако заокружила круг.[35]
Годишњи самити уреди
Сваке године се одржава самит на којем се сви лидери земаља чланица окупљају како би разговарали о финансијским начинима за побољшање трговине једни између других, домаћин земље је само 1 од чланица, насумично одлучено:
# | Датум самита са годином: | Земља самита: | Сеоски град: |
---|---|---|---|
1-та | 6–7 новембар 1989 | Аустралија | Канбера |
2-та | 29–31 јул 1990 | Сингапур | Сингапур |
3-та | 12–14 новембар 1991 | Јужна Кореја | Сеул |
4-та | 10–11 септембар 1992 | Тајланд | Бангкок |
5-та | 19–20 новембар 1993 | САД | Острво Блејк |
6-та | 15–16 новембар 1994 | Индонезија | Богор |
7-та | 18–19 новембар 1995 | Јапан | Осака |
8-та | 24–25 новембар 1996 | Филипини | Шубић |
9-та | 24–25 новембар 1997 | Канада | Ванкувер |
10-та | 17–18 новембар 1998 | Малезија | Куала Лумпур |
11-та | 12–13 септембар 1999 | Нови Зеланд | Окланд |
12-та | 15–16 новембар 2000 | Брунеј | Бандар Сери Бегаван |
13-та | 20–21 октобар 2001 | Кина | Шангај |
14-та | 26–27 октобар 2002 | Мексико | Лос Кабос |
15-та | 20–21 октобар 2003 | Тајланд | Бангкок |
16-та | 20–21 новембар 2004 | Чиле | Сантиаго |
17-та | 18–19 новембар 2005 | Јужна Кореја | Бусан |
18-та | 18–19 новембар 2006 | Вијетнам | Ханој |
19-та | 8–9 септембар 2007 | Аустралија | Сиднеј |
20-та | 22–23 новембар 2008 | Перу | Лима |
21-та | 14–15 новембар 2009 | Сингапур | Сингапур |
22-та | 13–14 новембар 2010 | Јапан | Yокохама |
23-та | 12–13 новембар 2011 | САД | Хонолулу |
24-та | 9–10 септембар 2012 | Русија | Владивосток |
25-та | 5–7 октобар 2013 | Индонезија | Бали |
26-та | 10–11 новембар 2014 | Кина | Пекинг |
27-та | 18–19 новембар 2015 | Филипини | Пасаy |
28-та | 19–20 новембар 2016 | Перу | Лима |
29-та | 10–11 новембар 2017 | Вијетнам | Да Нанг |
30-та | 17–18 новембар 2018 | Папуа Нова Гвинеја | Порт Морсбy |
16–17 новембар 2019 (отказано) | Чиле | Сантиаго | |
31-та (компензацију) | 20 новембар 2020 | Малезија | Куала Лумпур (онлине самит) |
32-та | 16 јул и 12 новембар 2021 | Нови Зеланд | Окланд (онлине самит) |
33-та | 18–19 новембар 2022 | Тајланд | Бангкок |
34-та | 15–17 новембар 2023 | САД | Сан Франциско |
Референце уреди
- ^ „Wхат ис АПЕЦ?”. www.yоутубе.цом. YоуТубе. Архивирано из оригинала 24. 07. 2022. г. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ „Хисторy”. апец.орг. „Тхе идеа оф АПЕЦ wас фирстлy публицлy броацхед бy формер Приме Министер оф Аустралиа Боб Хаwке дуринг а спеецх ин Сеоул, Кореа, он 31 Јануарy 1989. Тен монтхс латер, 12 Асиа-Пацифиц ецономиес мет ин Цанберра, Аустралиа, то естаблисх АПЕЦ.”
- ^ „ПЕЦЦ – Бацк то Цанберра: Фоундинг АПЕЦ”. пецц.орг. Приступљено 12. 11. 2017. „АСЕАН'с сериес оф пост-министериал цонсултатионс,лаунцхед ин тхе мид-1980с, хад демонстратед тхе феасибилитy анд валуе оф регулар цонсултатионс амонг министериал-левел репресентативес оф ботх девелопед анд девелопинг ецономиес.”
- ^ Цондитионс нот ригхт фор АПЕЦ аттенданце: Ма. Тхе Цхина Пост (27 Аугуст 2013). Ретриевед 12 Април 2014.
- ^ „Wхат ис АПЕЦ анд wхат цан ит до фор бусинесс?” (ПДФ). „Тхе АПЕЦ Сецретариат ис басед ин Сингапоре. Тхе Сецретариат ис стаффед бy 20 дипломатс сецондед фром АПЕЦ мембер ецономиес анд бy 20 лоцал стафф.”
- ^ Цху, Схулонг (1. 2. 2017). „Тхе Еаст Асиа Суммит: Лоокинг фор ан Идентитy”. Броокингс. „АПЕЦ (Асиа-Пацифиц Ецономиц Цооператион) ис тхе олдест суцх форум анд ис генераллy рецогнизед ас тхе хигхест-левел мултилатерал процесс ин Асиа-Пацифиц.”
- ^ „Ацхиевементс анд Бенефитс”. апец.орг.
- ^ „Хоw Цоулд Тхе 2016 АПЕЦ Форум Аффецт Тхе Wорлд Ецономy? – ФXЦМ”. ФXЦМ Инсигхтс. 9. 1. 2017. Архивирано из оригинала 16. 9. 2018. г. Приступљено 16. 9. 2018. „Тхе Асиа-Пацифиц Ецономиц Цооператион (АПЕЦ) форум репресентс а потентиаллy ларге-сцале траде ареа тхат, wхен фунцтионинг ин а цонцертед маннер, цоулд ин тхе футуре wорк то схифт тхе аxис оф глобал мануфацтуринг анд траде аwаy фром тхе Нортх Атлантиц–Еуропеан регион тоwард тхе Пацифиц. [...] Бут тхе футуре оф тхе блоц, wхицх репресентс море тхан 50% оф тхе wорлд'с ГДП, маy бе ин суспенсе.”
- ^ Парреñас, Јулиус Цаесар (јануар 1998). „АСЕАН анд Асиа‐Пацифиц ецономиц цооператион”. Тхе Пацифиц Ревиеw. 11 (2): 233—248. дои:10.1080/09512749808719255.
- ^ „Wхат Цонтеxт доес тхе Асиа-Пацифиц Ецономиц Цооператион Форум (АПЕЦ)Провиде фор Емплоyмент Релатионс?” (ПДФ). „АПЕЦ репресентс тхе мост дyнамиц ецономиц регион ин тхе wорлд, хавинг генератед неарлy 70 пер цент оф глобал ецономиц гроwтх ин итс фирст 10 yеарс [...].”
- ^ „Хоw до yоу саy АСЕАН?”. Воице оф Америца Пронунциатион Гуиде. ВОА. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ „НЛС/БПХ: Отхер Wритингс, Тхе АБЦ Боок, А Пронунциатион Гуиде”. Либрарy оф Цонгресс. 8. 5. 2006. Архивирано из оригинала 12. 1. 2009. г. Приступљено 12. 1. 2009.
- ^ Асеан.орг Архивирано 2 март 2012 на сајту Wayback Machine, АСЕАН-10: Меетинг тхе Цхалленгес, бy Термсак Цхалермпаланупап, Асеан.орг Архивирано 11 мај 2011 на сајту Wayback Machine, ASEAN Secretariat official website. Retrieved 27 June 2008.
- ^ ASEAN Community in Figures (ACIF) 2012 (PDF), Jakarta: Association of Southeast Asian Nations, 2012, ISBN 978-602-7643-22-2, Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2015. г.
- ^ „PECC - PECC :: The Pacific Economic Cooperation Council - International Secretariat”. www.pecc.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 02. 2022. г. Приступљено 2018-09-19.
- ^ „PECC - Co-Chairs of PECC: Amb. Tang Guoqiang (CNCPEC) and Amb. Don Campbell (CANCPEC)”.
- ^ „Asia-Pacific Economic Cooperation -”. apec.org. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ „Intergovernmental and Other Organizations”. United Nations. Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г.
- ^ „Invitees and International Organizations | G20 Foundation”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 24. 07. 2022.
- ^ „Deputy PM meets US State Secretary on G20 meeting sidelines – Embassy of the Socialist Republic of Vietnam in the United States”. vietnamembassy-usa.org. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ „APEC 'too busy' for free trade deal, says Canberra”. Theaustralian.news.com.au. 12. 1. 2007. Архивирано из оригинала 2. 1. 2008. г. Приступљено 4. 11. 2011.
- ^ „Media Statement by the President of India upon the conclusion of his state visit to Papua New Guinea and New Zealand en route from Auckland to New Delhi”. pib.nic.in. Приступљено 8. 10. 2016.
- ^ „AFP: West worried India would tip APEC power balance: official”. Agence France-Presse. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 5. 11. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2011.
- ^ Lee, Matthew (20. 7. 2011). „Clinton urges India to expand influence”. Associated Press. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г.
- ^ а б в г д ђ „MACAU DAILY TIMES – No negotiations on APEC membership”. 21. 2. 2013. Архивирано из оригинала 21. 2. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ Bhandari, Neena. „India Voice – India will have to wait for APEC membership”. india-voice.com. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ а б в Leff, Alex (22. 6. 2011). „Costa Rica Inches Toward Coveted APEC Membership”. Americas Quarterly. Приступљено 22. 6. 2011.
- ^ „Peru, Colombia seek closer Central America, APEC trade ties –”. Dominicantoday.com. 29. 8. 2006. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 4. 11. 2011.
- ^ „People's Daily Online – Ecuador seeks APEC accession in 2007”. People's Daily. 8. 10. 2004. Приступљено 4. 11. 2011.
- ^ „People's Daily Online – Colombia seeks APEC membership in 2007: FM”. People's Daily. 6. 9. 2006. Приступљено 4. 11. 2011.
- ^ "Transparency Reform Could Raise Trade by $148 Billion in APEC" Архивирано 30 мај 2008 на сајту Wayback Machine Јохн С. Wилсон & Бењамин Таyлор; Траде Фацилитатион Реформ Ресеарцх Бриеф, Тхе Wорлд Банк. 2008.
- ^ „Руссиа јоинс тхе АПЕЦ Бусинесс Травел Цард Сцхеме”. апец.орг. Саппоро. 29. 5. 2010. Архивирано из оригинала 09. 11. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2015.
Литература уреди
- Фаззоне, Патрицк Б. (2012). „Тхе Транс-Пацифиц Партнерсхип—Тоwардс а Фрее Траде Агреемент оф Асиа Пацифиц?”. Георгетоwн Јоурнал оф Интернатионал Лаw. 43 (3): 695—743. ИССН 1550-5200.
- Алкан, Абдулкадир (2014). „АПЕЦ 2014: Беттер дипломатиц тиес фор беттер ецономиц релатионс”. Даилy Сабах.