Википедија

Француско колонијално царство

Француска колонијална империја односи се на разне облике колонијалних поседа од почетка 17. века па све до 1960-их година. У 19. и 20. веку франуска колонијална империја је била друга по величини у свету, иза Британске империје. На свом врхунцу, између два светска рата (1919. и 1939) француско се колонијално царство простирало на преко 13.000.000 км² површине, што је заједно са европском Француском чинило око 8,7% светске територије.[5] Главни циљ била цивилизациона мисија, ширење француске културе, језика и религије, а то се показало успешним.[6][7]

Француско колонијално царство

Empire colonial français
1534–1980[1][2]
Све територије које су биле део Француског колонијалног царства   Француска   Прво колонијално царство (након 1534)   Друго колонијално царство (након 1830)
Све територије које су биле део Француског колонијалног царства
  Француска
  Прво колонијално царство (након 1534)
  Друго колонијално царство (након 1830)
СтатусКолонијално царство
ПрестоницаПариз
Бурбон
Бонапарта
Историја 
• Картје потражује Гаспеов залив
1534
1803
1830–1852
1946
1958
• Независнот Вануатуа
1980[1][2]
Површина
1670 (врхунац Првог колонијалног царства)[3]3.400.000 км2 (1.300.000 сq ми)
1920 (врхунац Другог колонијалног царства)[4]11.500.000 км2 (4.400.000 сq ми)
ВалутаФранак и разне друге валуте
 Наследник
Француске прекоморске територије

Данас се остаци тог колонијалног царства налазе на десетинама хиљада острва и архипелага у северном Атлантику, на Карибима, Индијском океану, северном и јужном Тихом океану, Антарктичком океану и Јужној Америци. Укупна површина тих подручја је 123.150 км² што чини само 1% поседа које је Француска имала пре почетка Другог светског рата. На тим подручјима тренутно живи око 2.485.000 становника.

Почеци колонијализма уреди

Рана путовања Ђованија Верацана и Жака Картјеа почетком 16. века била су претеча француске колонијалне експанзије. Шпанско штићење својих колонија у Америци и борбе између католика и хугенота у Француској онемогућили су било какво успостављање француских колонија у то време. Покушаји успостављања колонија у Бразилу (1555. Рио де Жанеиро и 1612. Сент Луис) и на Флориди били су неуспешни због тога што су Шпанија и Португалија штитили свој монопол на тим подручјима.

Права историја француског колонијализма почиње 27. 7. 1605. оснивањем Порт Ројала у колонији Акадија у Северној Америци (данашња Нова Шкотска у Канади). Три године касније, 1608, Самјуел де Шамплен оснива Квебек који ће постати средиштем огромне колоније зване Нова Француска (данашња Канада).

Иако су, уз помоћ савеза са разним домородачким племенима, Французи успели да стекну слабу власт над великим делом Северне Америке, њихова власт је углавном била ограничена на долину реке Сен Лорен. Све до 1663. (до доласка Жана Талона) француске су се колоније развијале као меркантилистичке колоније. Тек се његовим доласком почињу развијати колоније сличне британским. У Француској није било великог интереса за колонијализам будући да је главни циљ била доминација у Европи. Тако је Нова Француска била далеко иза британских колонија и по становништву и по економском развитку. Колонија Акадија предана је Британцима 1713. миром у Утрехту (крај Рата за шпанско наслеђе).

Француска територија у Северној Америци се додатно проширила 1699. године оснивањем Луизијане. Како се француско царство у Северној Америци ширио, Французи су почели да стварају мање, али много профитабилније колонијално царство на Карибима. Колонизација подручја данашње Француске Гвајане почела је 1624. године, а 1627. основана је колонија на острву Сент Китс. Године 1635. основане су колоније у Гваделупу и Мартинику, а 1650. на острву Света Луција. Плантаже хране на тим колонијама изграђене су и одржаване уз помоћ афричких робова. Најважнија колонија на Карибима настала је 1664. (Санто Доминго - данашњи Хаити). Санто Доминго је у 18. веку постао колонија која је била најбогатија шећером на Карибима.

Француско колонијално ширење није било ограничено само на Нови свет. Колоније у Сенегалу у западној Африци настале су 1624. године. Такође, Француска је имала колоније и у Азији, поготово Индији (Чанданагар 1673, Пудушери 1674, Јанам 1723. и Карикал 1739). Колоније су исто тако осниване у Индијском океану (Реунион 1664, Маурицијус 1718. и Сејшели 1756).

Колонијални сукоб с Великом Британијом (1744. – 1815) уреди

Средином 18. века почела је серија колонијалних сукоба између Француске и Велике Британије. Ти ратови су били: Рат за аустријско наслеђе (1744. – 1748), Седмогодишњи рат (1756. – 1763), Америчка револуција (1778. – 1783), Француска револуција (1793. – 1802) и Наполеонски ратови (1803. – 1815). Резултат тих ратова било је уништење већине поседа Првог француског колонијалног царства. Француска је задржала само Гваделуп и Мартиник на Карибима, Француску Гвајану на обали Јужне Америке, колоније у Сенегалу, Реунион у Индијском океану и мале поседе у Индији.

Друго француско колонијално царство уреди

Стварање друге француске колонијалне империје почело је 1830. године, француском инвазијом на Алжир, који је у следећих 17 година освојен. За време Наполеона III покушано је увођење протектората у Мексику, али су Французи након Америчког грађанског рата били присиљени да напусте то подручје. Наполеон III је такође успоставио француску контролу над Кохинхином (најјужнијим делом данашњег Вијетнама) као и протекторат над Камбоџом. Тек након Француско-пруског рата (1870. – 1871) Француска је стекла већину својих нових колонија. Из Кохинхине 1884. и 1885. су кренули у освајање Тонкина и Анама (у данашњем Вијетнаму). Та два нова подручја су заједно са Камбоџом и Кохинхином чинили Француску Индокину (којој је Лаос додат 1887, а Гуангџоуван 1900). Француска је 1849. створила колонију у Шангају која је трајала све до 1946. Французи су такође ширили свој утицај и у северној Африци. Тако су 1881. успоставили протекторат над Тунисом. Поступно је француска контрола успостављена у већини земаља северне, западне и средишње Африке (данашњој Мауританији, Сенегалу, Гвинеји, Малију, Обали Слоноваче, Бенину, Нигеру, Чаду и Конгу). Мароко је потпао под француски протекторат 1911.

Французи су своја последња колонијална освајања имали након првог светског рата, када су освојили територије бившег Турског царства (данашња Сирија и Либан) као и бивше немачке колоније Того и Камерун.

Пропаст царства уреди

Француски колонијални империјализам почео је да пропада током другог светског рата, када су разни делови њихове империјалне територије окупирани од стране других сила (Јапан у Индокини, Британија у Сирији и Либану, САД и Британија у Мароку и Алжиру и Немачка у Тунису). Иако су им те колоније 1945. враћене Французи су били суочени са побуном против њихове власти у Индокини. Побуна је завршила 1954. француским поразом и повлачењем. Одмах након тог пораза избила је побуна и у Алжиру. Долазак на власт Шарл де Гола 1958. довео је до самосталности Алжира 1962. године. Већина осталих француских колонија у Африци је 1960. добила самосталност након локалних референдума. Неке су се државе изјасниле да желе и даље да буду под француском влашћу.[8]

Након добијања самосталности, неке француске бивше колоније су наставиле да учествују у Француској унији и касније у Француској заједници задржавајући културне, политичке и економске везе са својим бившим колонизаторима.

Француски злочини над домороцима колонија уреди

Французи су 1832. године опљачкали ризницу алжирскога деја (османлијског управљача Алжира пре француске окупације 1830) нашавши чак 15.550 фунти злата од којег је највећи део довезен преко Сахаре и 220.000 фунте сребра. Просечни је Алжирац 1870-их имао пет квинтала жита годишње, 1900. четири, а 1940-их мало више од два. На то је увелико утицао прираст популације, али и експропријација житородних поља у приморју на којима су Французи садили винограде. Године 1830. само је 4.000 јутара било под виноградима, а 1950-их преко 750.000. Са економским слабљењем ишло је и ускраћивање политичких права. Политика културног потчињавања ишла је толико далеко да арапски, који говори већина Алжираца, није био допуштен као службени језик у образовним установама, нити су га деца могла учити у школама. Домаћа производња непрестано је назадовала због монопола Европљана. Ибн Халдун је проценио да је алжирско ткалачко средиште у Тлемсену у 14. веку имало око 4.000 ручних разбоја. Средином 19. века, након француске окупације, било их је само 500, а 1954. године у Тлемсену могло се набројити тачно 105 разбоја.

Референце уреди

  1. ^ Роберт Алдрицх, Греатер Франце: А Хисторy оф Френцх Оверсеас Еxпансион (1996) п 304
  2. ^ Мелвин Е. Паге, ур. (2003). Цолониалисм: Ан Интернатионал Социал, Цултурал, анд Политицал Енцyцлопедиа. АБЦ-ЦЛИО. стр. 218. 
  3. ^ Таагепера, Реин (септембар 1997). „Еxпансион анд Цонтрацтион Паттернс оф Ларге Политиес: Цонтеxт фор Руссиа”. Интернатионал Студиес Qуартерлy. 41 (3): 501. дои:10.1111/0020-8833.00053. Приступљено 16. 9. 2016. 
  4. ^ Таагепера, Реин (септембар 1997). „Еxпансион анд Цонтрацтион Паттернс оф Ларге Политиес: Цонтеxт фор Руссиа”. Интернатионал Студиес Qуартерлy. 41 (3): 502. дои:10.1111/0020-8833.00053. Приступљено 16. 9. 2016. 
  5. ^ Роберт Алдрицх, Греатер Франце: А Хисторy оф Френцх Оверсеас Еxпансион (1996) п 305. Хис сецтион он "Ендинг тхе Емпире" цлосес ин 1980 wитх тхе индепенденце оф Неw Хебридес, п. 304.
  6. ^ Херберт Инграм Приестлеy (2018). Франце Оверсеас: А Студy оф Модерн Империалисм. стр. 192. 
  7. ^ Матхеw Бурроwс, "‘Миссион цивилисатрице’: Френцх цултурал полицy ин тхе Миддле Еаст, 1860–1914." Хисторицал Јоурнал 29.1 (1986): 109-135.
  8. ^ Цхафер, Тонy (2002). Тхе Енд оф Емпире ин Френцх Wест Африца: Франце'с Суццессфул Децолонизатион?. Берг. стр. 84—85. 

Литература уреди

  • Хуттон, Патрицк Х. ед. Хисторицал Дицтионарy оф тхе Тхирд Френцх Републиц, 1870–1940 (2 вол 1986)
  • Нортхцутт, Wаyне, ед. Хисторицал Дицтионарy оф тхе Френцх Фоуртх анд Фифтх Републицс, 1946- 1991 (1992)

Политике и колоније уреди

  • Алдрицх, Роберт. Греатер Франце: А Хисторy оф Френцх Оверсеас Еxпансион (1996)
  • Алдрицх, Роберт. Тхе Френцх Пресенце ин тхе Соутх Пацифиц, 1842–1940 (1989).
  • Андерсон, Фред. Цруцибле оф Wар: Тхе Севен Yеарс' Wар анд тхе Фате оф Емпире ин Бритисх Нортх Америца, 1754–1766 (2001), цоверс Неw Франце ин Цанада
  • Баумгарт, Wинфриед. Империалисм: Тхе Идеа анд Реалитy оф Бритисх анд Френцх Цолониал Еxпансион, 1880–1914 (1982)
  • Беттс, Раyмонд. Трицоулеур: Тхе Френцх Оверсеас Емпире (1978), 174пп
  • Беттс, Раyмонд. Ассимилатион анд Ассоциатион ин Френцх Цолониал Тхеорy, 1890–1914 (2005) еxцерпт анд теxт сеарцх
  • Бурроwс, Матхеw (1986). „'Миссион цивилисатрице': Френцх Цултурал Полицy ин тхе Миддле Еаст, 1860–1914”. Тхе Хисторицал Јоурнал. 29 (1): 109—135. дои:10.1017/С0018246X00018641. .
  • Цхафер, Тонy (2002). Тхе Енд оф Емпире ин Френцх Wест Африца: Франце'с Суццессфул Децолонизатион?. Берг. 
  • Цлаyтон, Антхонy. Тхе Wарс оф Френцх Децолонизатион (1995)
  • Цонклин, Алице L. А Миссион то Цивилизе: Тхе Републицан Идеа оф Емпире ин Франце анд Wест Африца, 1895-1930 (1997) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2020)
  • Еванс, Мартин. "Фром цолониалисм то пост-цолониалисм: тхе Френцх емпире синце Наполеон." ин Мартин С. Алеxандер, ед., Френцх Хисторy синце Наполеон (1999) пп: 391-415.
  • Јеннингс, Ериц Т. Империал Хеигхтс: Далат анд тхе Макинг анд Ундоинг оф Френцх Индоцхина (2010).
  • Лаwренце, Адриа. Империал руле анд тхе политицс оф натионалисм: анти-цолониал протест ин тхе Френцх емпире (Цамбридге УП, 2013).
  • Неwбурy, C. W.; Канyа-Форстнер, А. С. (1969). „Френцх Полицy анд тхе Оригинс оф тхе Сцрамбле фор Wест Африца”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy. 10 (2): 253—276. дои:10.2307/179514. .
  • Клеин, Мартин А. Славерy анд цолониал руле ин Френцх Wест Африца (Цамбридге Университy Пресс, 1998)
  • Маннинг, Патрицк. Францопхоне Суб-Сахаран Африца 1880-1995 (Цамбридге УП, 1998). онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2020)
  • Нерес, Пхилип. Френцх-спеакинг Wест Африца: Фром Цолониал Статус то Индепенденце (1962) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2020)
  • Приестлеy, Херберт Инграм. Франце оверсеас: а студy оф модерн империалисм (1938) 464пп.
  • Qуинн, Фредерицк. Тхе Френцх Оверсеас Емпире (2000) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2020)
  • Пакенхам, Тхомас (1991). Тхе Сцрамбле фор Африца, 1876–1912. Неw Yорк: Рандом Хоусе. ИСБН 978-0-394-51576-2. .
  • Петринга, Мариа (2006). Бразза, А Лифе фор Африца. Блоомингтон, ИН: АутхорХоусе. ИСБН 978-1-4259-1198-0. .
  • Приестлеy, Херберт Инграм. (1938) Франце оверсеас;: А студy оф модерн империалисм 463пп; енцyцлопедиц цовераге ас оф лате 1930с
  • Робертс, Степхен Х. Хисторy оф Френцх Цолониал Полицy (1870—1925) (2 вол 1929) вол 1 онлине алсо вол 2 онлине; Цомпрехенсиве сцхоларлy хисторy
  • Сегалла, Спенцер (2009). Тхе Мороццан Соул: Френцх Едуцатион, Цолониал Етхнологy, анд Муслим Ресистанце, 1912–1956. Линцолн: Небраска УП. ИСБН 978-0-8032-1778-2. .
  • Стротхер, Цхристиан. "Wагинг Wар он Мосqуитоес: Сциентифиц Ресеарцх анд тхе Форматион оф Мосqуито Бригадес ин Френцх Wест Африца, 1899–1920." Јоурнал оф тхе хисторy оф медицине анд аллиед сциенцес (2016): јрw005.
  • Тхомас, Мартин. Тхе Френцх Емпире Бетwеен тхе Wарс: Империалисм, Политицс анд Социетy (2007) цоверс 1919–1939
  • Тхомпсон, Виргиниа, анд Рицхард Адлофф. Френцх Wест Африца (Станфорд УП, 1958).
  • Wеллингтон, Доналд C. Френцх Еаст Индиа цомпаниес: А хисторицал аццоунт анд рецорд оф траде (Хамилтон Боокс, 2006)
  • Wесселинг, Х.L. анд Арнолд Ј. Померанс. Дивиде анд руле: Тхе партитион оф Африца, 1880–1914 (Праегер, 1996) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2020)
  • Wесселинг, Х.L. Тхе Еуропеан Цолониал Емпирес: 1815-1919 (Роутледге, 2015).

Деколонизација уреди

  • Беттс, Раyмонд Ф. Децолонизатион (2нд ед. 2004)
  • Беттс, Раyмонд Ф. Франце анд Децолонисатион, 1900-1960 (1991)
  • Цхафер, Тонy. Тхе енд оф емпире ин Френцх Wест Африца: Франце'с суццессфул децолонизатион (Блоомсбурy Публисхинг, 2002).
  • Цхамберлаин, Муриел Е. ед. Лонгман Цомпанион то Еуропеан Децолонисатион ин тхе Тwентиетх Центурy (Роутледге, 2014)
  • Цлаyтон, Антхонy. Тхе wарс оф Френцх децолонизатион (Роутледге, 2014).
  • Цоопер, Фредерицк. "Френцх Африца, 1947–48: Реформ, Виоленце, анд Унцертаинтy ин а Цолониал Ситуатион." Цритицал Инqуирy (2014) 40#4 пп: 466-478. ин ЈСТОР
  • Икеда, Рyо. Тхе Империалисм оф Френцх Децолонисатион: Френцх Полицy анд тхе Англо-Америцан Респонсе ин Тунисиа анд Мороццо (Палграве Мацмиллан, 2015)
  • Јансен, Јан C. & Јüрген Остерхаммел. Децолонизатион: А Схорт Хисторy (принцетон УП, 2017). онлине
  • Јонес, Маx, ет ал. "Децолонисинг империал хероес: Бритаин анд Франце." Јоурнал оф Империал анд Цоммонwеалтх Хисторy 42#5 (2014): 787-825.
  • Лаwренце, Адриа К. Империал Руле анд тхе Политицс оф Натионалисм: Анти-Цолониал Протест ин тхе Френцх Емпире (Цамбридге УП, 2013) онлине ревиеwс
  • МцДоугалл, Јамес. "Тхе Импоссибле Републиц: Тхе Рецонqуест оф Алгериа анд тхе Децолонизатион оф Франце, 1945–1962," Тхе Јоурнал оф Модерн Хисторy 89#4 (Децембер 2017) пп. 772–811 еxцерпт
  • Ротхермунд, Диетмар. Мемориес оф Пост-Империал Натионс: Тхе Афтерматх оф Децолонизатион, 1945-2013 (2015) еxцерпт; Цомпарес тхе импацт он Греат Бритаин, тхе Нетхерландс, Белгиум, Франце, Португал, Италy анд Јапан
  • Ротхермунд, Диетмар. Тхе Роутледге цомпанион то децолонизатион (Роутледге, 2006), цомпрехенсиве глобал цовераге; 365пп
  • Схепард, Тодд. Тхе Инвентион оф Децолонизатион: Тхе Алгериан Wар анд тхе Ремакинг оф Франце (2006)
  • Симпсон, Алфред Wиллиам Бриан. Хуман Ригхтс анд тхе Енд оф Емпире: Бритаин анд тхе Генесис оф тхе Еуропеан Цонвентион (Оxфорд Университy Пресс, 2004).
  • Смитх, Тонy. "А цомпаративе студy оф Френцх анд Бритисх децолонизатион." Цомпаративе Студиес ин Социетy анд Хисторy (1978) 20#1 пп: 70-102. онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2015)
  • Смитх, Тонy. "Тхе Френцх Цолониал Цонсенсус анд Пеопле'с Wар, 1946-58." Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy (1974): 217-247. ин ЈСТОР
  • Тхомас, Мартин, Боб Мооре, анд Лаwренце Ј. Бутлер. Црисес оф Емпире: Децолонизатион анд Еуропе'с империал статес (Блоомсбурy Публисхинг, 2015)
  • Вон Албертини, Рудолф. Децолонизатион: тхе Администратион анд Футуре оф тхе Цолониес, 1919-1960 (Доубледаy, 1971), сцхоларлy аналyсис оф Френцх полициес, пп. 265–469..

Утицај на Француску уреди

  • Андреw, Цхристопхер M., анд Алеxандер Сyднеy Канyа-Форстнер. "Франце, Африца, анд тхе Фирст Wорлд Wар." Јоурнал оф Африцан Хисторy 19.1 (1978): 11-23.
  • Андреw, C. M.; Канyа-Форстнер, А. С. (1976). „Френцх Бусинесс анд тхе Френцх Цолониалистс”. Хисторицал Јоурнал. 19 (4): 981—1000. дои:10.1017/С0018246X00010803. . онлине[мртва веза]
  • Аугуст, Тхомас Г. Тхе Селлинг оф тхе Емпире: Бритисх анд Френцх Империалист Пропаганда, 1890–1940 (1985)
  • Цхафер, Тонy, анд Аманда Сацкур. Промотинг тхе Цолониал Идеа: Пропаганда анд Висионс оф Емпире ин Франце (2002) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2018)
  • Цонфер, Винцент (1964). „Френцх Цолониал Идеас бефоре 1789”. Френцх Хисторицал Студиес. 3 (3): 338—359. дои:10.2307/285947. .
  • Цонкин, Алице L. А Миссион то Цивилизе: Тхе Републицан Идеа оф Емпире ин Франце анд Wест Африца, 1895-1930 (1997) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2020)
  • Добие, Маделеине. Традинг Плацес: Цолонизатион & Славерy ин 18тх-Центурy Френцх Цултуре (2010)
  • Фреундсцхух, Аарон. Тхе Цоуртесан анд тхе Гиголо: Тхе Мурдерс ин тхе Руе Монтаигне анд тхе Дарк Сиде оф Емпире ин Нинетеентх-Центурy Парис, Станфорд Университy Пресс. 2017. ISBN 978-1-5036-0082-9.
  • Мартин, Гуy (1985). „Тхе Хисторицал, Ецономиц, анд Политицал Басес оф Франце'с Африцан Полицy”. Тхе Јоурнал оф Модерн Африцан Студиес. 23 (2): 189—208. дои:10.1017/С0022278X00000148. .
  • Росенблум, Морт. Миссион то Цивилизе: Тхе Френцх Wаy (1986) онлине ревиеw
  • Ротхермунд, Диетмар. Мемориес оф Пост-Империал Натионс: Тхе Афтерматх оф Децолонизатион, 1945-2013 (2015) еxцерпт; Цомпарес тхе импацт он Греат Бритаин, тхе Нетхерландс, Белгиум, Франце, Португал, Италy анд Јапан
  • Сингер, Барнетт, анд Јохн Лангдон. Цултуред Форце: Макерс анд Дефендерс оф тхе Френцх Цолониал Емпире (2008)
  • Тхомас, Мартин, ед. Тхе Френцх Цолониал Минд, Волуме 1: Ментал Мапс оф Емпире анд Цолониал Енцоунтерс (Франце Оверсеас: Студиес ин Емпире анд D) (2012); Тхе Френцх Цолониал Минд, Волуме 2: Виоленце, Милитарy Енцоунтерс, анд Цолониалисм (2012)

Историографија уреди

  • Беннингтон, Алице. "Wритинг Емпире? Тхе Рецептион оф Пост-Цолониал Студиес ин Франце." Хисторицал Јоурнал (2016) 59#4: 1157-1186. абстрацт
  • Дубоис, Лаурент. "Тхе Френцх Атлантиц," ин Атлантиц Хисторy: А Цритицал Аппраисал, ед. бy Јацк П. Греене анд Пхилип D. Морган, (Оxфорд УП, 2009) пп. 137–61
  • Дwyер, Пхилип. "Ремемберинг анд Форгеттинг ин Цонтемпорарy Франце: Наполеон, Славерy, анд тхе Френцх Хисторy Wарс," Френцх Политицс, Цултуре & Социетy (2008) 26#3 пп. 110–122.
  • Емерсон, Руперт (1969). „Цолониалисм”. Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy. 4 (1): 3—16. дои:10.1177/002200946900400101. .
  • Греер, Аллан. "Натионал, Транснатионал, анд Хyпернатионал Хисториограпхиес: Неw Франце Меетс Еарлy Америцан Хисторy," Цанадиан Хисторицал Ревиеw, (2010) 91#4 пп. 695–724, ин Пројецт МУСЕ
  • Ходсон, Цхристопхер, анд Бретт Русхфортх, "Абсолутелy Атлантиц: Цолониалисм анд тхе Еарлy Модерн Френцх Стате ин Рецент Хисториограпхy," Хисторy Цомпасс, (Јануарy 2010) 8#1 пп. 101–117
  • Лаwренце, Адриа К. Империал Руле анд тхе Политицс оф Натионалисм: Анти-Цолониал Протест ин тхе Френцх Емпире (Цамбридге УП, 2013) онлине ревиеwс

Спољашње везе уреди

 
Француско колонијално царство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Francusko_kolonijalno_carstvo&oldid=27675100”