Географија Европе

Европа је један од седам континента. Са становишта физичке географије, она је северозападно полуострво веће земљишне масе Евроазије (или Афроевроазије); Азија заузима источни део те непрекидне земљишне масе.

Сателитски поглед на Европу ноћу

У Европи живи приближно 700 милиона становника. На насељеност утичу природни и друштвени предуслови. У природне предуслове убрајају се: рељеф, клима, вегетација, врста тла, богатство водом, руднички извори итд. Друштвени предуслови су: степен развијености привреде, политичка стабилност, могућност запошљавања итд.

Европа је састављена од 42 територијано цјеловите државе и европских дијелова Русије и Турске. С обзиром на површину која је отприлике 10,2 милиона км², Европа је међу најмањим континентима. Притом је однос између површина европског дијела Русије и преосталих 44 држава 42% : 58%. Европа је врло густо насељен континент, са средњом густином насељености од 69 ст./км².

"Европа" је име жене у грчкој митологији коју је отео Зевс у лику бика. Према неким мишљењима, име Европа потиче од семитске ријечи ереб што означава запад, мјесто заласка сунца.

Европа је смјештена у средишњем дијелу сјеверне полулопте. Крајње тачке копненог дијела Европе налазе се на сјеверу у Норвешкој (рт Киннародден), на западу у Португалу (рт Да Роца), на југу у Шпанији (рт Марроqуи) и на истоку у Русији (Сјеверни Урал). Европска источна граница се налази на Уралским планинама у Русији. Југоисточна граница са Азијом није универзално дефинисана иако је савремена дефиниција генерално река Урал или, ређе, река Емба. Граница се наставља дуж Каспијског мора, обода Кавкаских планина (или, ређе, реке Кура у Кавказу) и до Црног мора. Босфор, Мраморно море, и Дарданели завршни су део азијске границе.

Осим копна, овом континенту припадају и бројна острва те острвске групе у Атланском океану и Средоземном мору. Будући да је смјештена највећим дијелом у сјеверном умјереном појасу, а тек мањим дијелом у сјеверном хладном појасу, Европа је имала повољне услове за развој насељености и остваривање разноврсних културно-цивилизацијских и економских достигнућа.

Окружују је Африка и Азија, Атлански океан, Средоземно море и Сјеверно ледено море. Бројна врата, пролази и канали омогућавају јој добру поморску повезаност с остатком свијета. Све је то допринијело положају културно-цивилизацијског средишта Старог свијета. Данас је повољност смјештаја и положаја видљива у изразитој густоћи насељености и значајном мјесту Европе у свјетској трговини и саобраћају.

Рељеф

Рељеф Европе је разнолик по изгледу и старости. Највећи дио Европе заузимају низије (простори до 200 метара висине), а само 17% површине простире се изнад 500 метара. Елбрус, највиши врх Европе, висок је 5642 метара. Европа је просјечно најнижи континент. Деловањем спољог утицаја и унутартасњих сила рељеф се непрестано мијења. Из тога произлази веза између његовог изгледа и старости. Млађа рељефна узвишења виша су и стрмија од старијих. Међутим данашњи изглед Европе није настао одједном. С обзиром на вријеме настанка, рељеф је подијељен у три основне групе: прастару Европу, стару Европу и младу Европу.

Литература

• Блоует, Бриан W. (2008)). Тхе ЕУ & Неигхборс: А Геограпхy оф Еуропе ин тхе Модерн Wорлд. Хобокен Њ: Јохн Wилеy & Сонс. 
• Глобал Студиес: Еуропе (10тх Едитион. изд.). Гуилдфорд ЦТ: МцГраw-Хилл/Дусхкин. 2009.