Глуконска киселина
Глуконска киселина је органско једињење са молекулском формулом C6H12O7 и структурном формулом HOCH2(CHOH)4COOH. Она је један од 16 стереоизомера 2,3,4,5,6-пентахидроксихексанске киселине.
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
D-Glukonska kiselina
| |
| Други називи
Декстронска киселина
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.639 |
| Е-бројеви | Е574 (регулатор киселости, ...) |
| |
| Својства | |
| C6H12O7 | |
| Моларна маса | 196,16 g/mol |
| Агрегатно стање | Безбојни кристали |
| Тачка топљења | 131 °C (268 °F; 404 K) |
| Добра | |
| Киселост (пКа) | 3.86[3] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
У воденим растворима на неутралном pH, глуконска киселина формира глуконатни јон. Соли глуконске киселине су познате као „глуконати“. Глуконска киселина, глуконатне соли, и глуконатни естри су широко распрострањени у природи зато што произилазе из оксидације глукозе. Неки лекови се да уносе путем ињекција у облику глуконата.
Хемијска структура уреди
Хемијска структура глуконске киселине се састоји од ланца са шест угљеника за које је везано пет хидроксилних група и терминална карбоксилна група. У воденом раствору, глуконска киселина постоји у равнотежи са цикиличним естром глуконо делта-лактоном.
Распрострањеност и употреба уреди
Глуконска киселина се природно јавља у воћу, меду, комбуча чају, и вину. Као прехрамбени адитив (Е574[4]), она је регулатор киселости. Она се такође користи у средстивима за чишћење, где она раствара минералне депозите посебно у алкалином раствору. Глуконатни ањон формира хелате са Ca2+, Fe2+, Al3+, и другим металима. Хорас Терхун Херик је развио процес за производњу соли путем ферментације 1929.[5]
Калцијум глуконат у облику гела се користи за третирање опекотина узрокованих флуороводоничном киселином;[6][7] калцијум глуконатне ињекције се могу користити у озбиљнијим случајевима да би се избегла некроза унутрашњих ткива.[8] Кинин глуконат је со глуконске киселине и кинина, која се користи за интрамаскуларне ињекције у лечењу маларије. Цинк глуконатне ињекције се користе при кастрацији мужјака паса.[9] Ињекције гвожђе глуконата су биле предлагане за третирање анемије.[10]
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Bjerrum, J., et al. Stability Constants, Chemical Society, London, 1958.
- ^ Current EU approved additives and their E Numbers. Food Standards Agency
- ^ „Алл Цхемистрy”. Тиме магазине. 13. 5. 1929. Архивирано из оригинала 03. 06. 2011. г. Приступљено 12. 07. 2010.
- ^ ел Саади МС, Халл АХ, Халл ПК, Риггс БС, Аугенстеин WЛ, Румацк БХ (1989). „Хyдрофлуориц ацид дермал еxпосуре”. Вет Хум Тоxицол. 31 (3): 243—7. ПМИД 2741315.
- ^ Роблин I, Урбан M, Флицотеау D, Мартин C, Прадеау D (2006). „Топицал треатмент оф еxпериментал хyдрофлуориц ацид скин бурнс бy 2.5% цалциум глуцонате”. Ј Бурн Царе Рес. 27 (6): 889—94. ПМИД 17091088. С2ЦИД 3691306. дои:10.1097/01.БЦР.0000245767.54278.09.
- ^ Тхомас, D.; Јаегер, У.; Сагосцхен, I.; Ламберти, C.; Wилхелм, К. (2009). „Интра-Артериал Цалциум Глуцонате Треатмент Афтер Хyдрофлуориц Ацид Бурн оф тхе Ханд”. ЦардиоВасцулар анд Интервентионал Радиологy. 32 (1): 155—158. ПМИД 18506520. С2ЦИД 34140904. дои:10.1007/с00270-008-9361-1.
- ^ Левy, Јулие К.; Цраwфорд, П. Цyнда; Аппел, Леслие D.; Цлиффорд, Емма L. (2008). „Цомпарисон оф интратестицулар ињецтион оф зинц глуцонате версус сургицал цастратион то стерилизе мале догс”. Америцан Јоурнал оф Ветеринарy Ресеарцх. 69 (1): 140—143. ПМИД 18167099. С2ЦИД 29860157. дои:10.2460/ајвр.69.1.140.
- ^ Paul Reznikoff and Walther F. Goebel (1937), The preparation of ferrous gluconate and its use in the treatment of hypochromic anelia in rats. Journal of Pharmacology and Experimental Thereapy, volume 59 issue 2, page 182.
