Гуске
Guska (množina guske) je zajednički naziv nekoliko vrsta plovuša iz porodice Anatidae. Ову групу чине родови Anser (сива гуска), Branta (црна гуска) и Цхен (који укључује беле гуске); задњи од који се често укључује у род Anser. Неке птице, углавном повезане са пеганкама (утвама), у својим именима имају реч „гуска”. Даљи сродници из породице Anatidae су лабудови, већина којих је већа од правих гусака, и патака, које су мање.
| Anser | |
|---|---|
| |
| Divlja guska, Anser anser | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Anseriformes |
| Porodica: | Anatidae |
| Potporodica: | Anserinae Vigors 1825 |
| Rod: | Anser Brisson, 1760 |
| Tipska vrsta | |
| Anser anser Greylag goose | |
| Vrste | |
and see text | |
| Sinonimi | |
|
Chen Boie, 1822 (but see text) | |
Израз „гуска” правилније се користи за женку птице, док се „гусан” изричито односи на мужјака. Младе птице пре него што постану способне за лет називају се бирићи или гушчићи.[1][2]
Етимологија уреди
.jpg)
Реч „гуска” води порекло од праиндоевропског корена, ghans-. У германским језицима, корен речи је дао староенглеску реч gōs са множином gēs и gandres (од чега су настале садашње енглеске речи goose, geese, gander, и gosling, респективно), фризијске речи goes, gies и guoske, новонемачке речи Gans, Gänse, и Ganter, и старонордијска реч gās. Овај термин је исто тако основа литванске речи žąsìs, ирске gé (од староирске речи géiss), лат. anser, drevne grč. χήν (khēn), хол. gans, алб. gatë (херон), санскритских речи hamsa и hamsi, финске hanhi, авестанске zāō, пољ. gęś, румунске gâscă / gânsac, укр. гуска / гусак (гуска / гусак), рус. гусыня / гусь (gusyna / gus), чешке husa, и персијске غاز (ghāz).[1][3]
Систематика, таксономија и еволуција уреди
Род Ансер увео је француски зоолог Матирен Жак Брисон 1760. године.[4] Име је изведено таутонимијом од специфичног епитета сиве гуске Анас ансер који је увео Лине 1758. године.[5][6] Ансер је латинска реч за „гуску”.[7]
Филогенија уреди
Еволуционе односе између гусака Ансер било је тешко решити због њиховог брзог ширења током плеистоцена и честе хибридизације.[8][9] Године 2016. Отенбург и колеге су објавили студију која је утврдила филогенетске односе између врста упоређивањем егзонских ДНК секвенци.[10]
| Ансер |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Род садржи 11 врста:[11]
Праве гуске (Anserini) и њихови сродници уреди
Три постојећа рода правих гусака су: Anser, сива гуска, укључујући и дивљу гуску, и домаће гуске; Chen, беле гуске (често укључене у Anser); и Branta, црне гуске, попут канадске гуске.
Два рода гусака Cereopsis и Cnemiornis само су прелиминарно смештена у Anserinae; они могу да припадају Tadorninae или да формирају самосталну потпородицу Cereopsinae: Cereopsis, гуска Рта Барен и Cnemiornis, праисторијска новозеландска гуска. Било оне, или вероватније, гускама-сличан коскоробски лабуд су најближи живи рођаци правих гусака.
Фосиле правих гусака тешко је асоцирати са родовима. Све што се може рећи је да је њихов фосилни запис, посебно у Северној Америци, густ и свеобухватно документује много различитих врста правих гусака које су постојале од миоцена, током задњих 10 милиона година. Прикладно названа Anser atavus (са значењем „прогенитор гуске”) од пре око 12 милиона година имала је још више заједничких плезиоморфија са лабудима. Поред тога, неке птице сличне гускама познате из подфосилних остатака нађене су на Хавајским острвима.
Гуске су моногамне, и живе у сталним паровима током целе године; међутим, за разлику од већине осталих трајно моногамних животиња, оне су територијалне само током кратке сезоне гнежђења. Упарене гуске су доминантније и више се хране, што су два фактора која резултирају у већем потомству.[12]
Друге птица зване „гуске” уреди
Неке птице, углавном са јужне хемисфере се називају „гускама”, већина којих је у потпородици Tadorninae. Оне су:
- Ориноко гуска, Neochen jubata
- Египатска гуска, Alopochen aegyptiaca
- Јужноамеричке патагонске гуске из рода Chloephaga
- Праисторијска Centrornis majori
Друге:
- Остругаста гуска (Plectropterus gambensis), је сродна патагонским паткама, али је довољно особена да заслужује своју засебну потпородицу, Plectropterinae.
- Плавокрила гуска (Cyanochen cyanopterus) и кејпбаренска гуска (Cereopsis novaehollandiae) имају спорне афинитете. Оне припадају засебним древним лозама које могу бити сродне са било Tadorninae, Anserinae, или су ближе патуљастим паткама (Anatinae).
- Три врсте малих водених птица из рода Nettapus су назване „пигмејским гускама”. Постоје индикације да представљају још једну древну лозу, с могућим сродностима са Cereopsis novaehollandiae или остругастом гуском.
- Род праисторијских изумрлих морских патака, Chendytes, се понекад назива „ронећим гускама” услед њихове велике величине.[13]
- Необична свраколика гуска је у засебној породици, Anseranatidae.
- Северна блуна је морска птица која је такође позната као „соланска гуска”, мада ова птица није сродна са три рода гусака, нити било којим другим припадником реда Anseriformes.
У популарној култури уреди
Изреке о гускама укључују:
Угроженост уреди
Због прекомерног лова и уништења станишта неке врсте су мање или више угрожене. Мала лисаста гуска (Ансер ерyтхропус) и кинеска лабудаста гуска (Ансер цyгноидес) су на црвеној листи означене као рањиве врсте.[17]
Галерија уреди
-
Бире канадске гуске -
Канадске гуске у лету
Референце уреди
- ^ а б Партридге, Ериц (1983). Оригинс: а Схорт Етyмологицал Дицтионарy оф Модерн Енглисх. Неw Yорк: Греенwицх Хоусе. стр. 245–246. ИСБН 0-517-41425-2.
- ^ „АскОxфорд: Г”. Цоллецтиве Термс фор Гроупс оф Анималс. Оxфорд, Унитед Кингдом: Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 20. 10. 2008. г. Приступљено 19. 9. 2011.
- ^ Црyстал, Давид (1998). Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф Лангуаге. ИСБН 0-521-55967-7.
- ^ Бриссон, Матхурин Јацqуес (1760). Орнитхологие, оу, Мéтходе Цонтенант ла Дивисион дес Оисеауx ен Ордрес, Сецтионс, Генрес, Еспецес & леурс Вариéтéс (на језику: француски и латински). Парис: Јеан-Баптисте Бауцхе. Вол. 1, п. 58, Вол. 6, п. 261.
- ^ Маyр, Ернст; Цоттрелл, Г. Wиллиам, ур. (1979). Цхецк-лист оф Бирдс оф тхе Wорлд. 1 (2нд изд.). Цамбридге, Массацхусеттс: Мусеум оф Цомпаративе Зоологy. стр. 424.
- ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема Натурæ пер регна триа натурае, сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис, Волуме 1 (на језику: латински). 1 (10тх изд.). Холмиае:Лаурентии Салвии. стр. 123.
- ^ Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 48. ИСБН 978-1-4081-2501-4.
- ^ Оттенбургхс, Јенте; ван Хоофт, Пим; ван Wиерен, Сипке Е.; Yденберг, Роналд C.; Принс, Херберт Х. Т. (2016). „Хyбридизатион ин геесе: а ревиеw”. Фронтиерс ин Зоологy. 13 (1): 20. ПМЦ 4866292
. ПМИД 27182276. дои:10.1186/с12983-016-0153-1 .
- ^ Оттенбургхс, Јенте; Мегенс, Хендрик-Јан; Краус, Роберт Х. С.; ван Хоофт, Пим; ван Wиерен, Сипке Е.; Црооијманс, Рицхард П. M. А.; Yденберг, Роналд C.; Гроенен, Мартиен А. M.; Принс, Херберт Х. Т. (2017). „А хисторy оф хyбридс? Геномиц паттернс оф интрогрессион ин тхе Труе Геесе”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 17 (201): 1—14. ПМЦ 5568201 . ПМИД 28830337. дои:10.1186/с12862-017-1048-2 .
- ^ Оттенбургхс, Ј.; Мегенс, Х.-Ј.; Краус, Р.Х.С.; Мадсен, О.; ван Хоофт, П.; ван Wиерен, С.Е.; Црооијманс, Р.П.M.А.; Yденберг, Р.C.; Гроенен, M.А.M.; Принс, Х.Х.Т. (2016). „А трее оф геесе: А пхyлогеномиц перспецтиве он тхе еволутионарy хисторy оф Труе Геесе”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 101: 303—313. ПМИД 27233434. дои:10.1016/ј.yмпев.2016.05.021.
- ^ Гилл, Франк; Донскер, Давид, ур. (2019). „Сцреамерс, дуцкс, геесе, сwанс”. Wорлд Бирд Лист Версион 9.1. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 2. 4. 2019.
- ^ Лампрецхт, Јüрг (1987). „Фемале репродуцтиве стратегиес ин бар-хеадед геесе (Ансер индицус): Wхy аре геесе моногамоус?”. Бехавиорал Ецологy анд Социобиологy. Спрингер. 21 (5): 297—305. дои:10.1007/БФ00299967.
- ^ Хоwард, Хилдегарде (1955). „Неw Рецордс анд а Неw Специес оф Цхендyтес, ан Еxтинцт Генус оф Дивинг Геесе”. Тхе Цондор. 57 (3): 135—143. ЈСТОР 1364861. дои:10.2307/1364861.
- ^ Боулхоса, Патрициа Пресс. „Тхе Лаw оф Óлáфр инн Хелги.” Ин Ицеландерс анд тхе Кингс оф Норwаy: Медиаевал Сагас анд Легал Теxтс. Леиден, Нетхерландс: Брилл, 2005.
- ^ Бyоцк, Јессе L., Медиевал Ицеланд: Социетy, Сагас, анд Поwер, Беркелеy: Университy оф Цалифорниа, 1990
- ^ Бyоцк, Јессе L. "Грáгáс: Тхе 'Греy Гоосе' Лаw ин Викинг Аге Ицеланд Лондон: Пенгуин, 2001.
- ^ ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес Ансер цyгноидес
Литература уреди
- Царбонерас, Царлес (1992). „Фамилy Анатидае (Дуцкс, Геесе анд Сwанс)”. Ур.: дел Хоyо, Јосеп; Еллиотт, Андреw; Саргатал, Јорди. Хандбоок оф Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 1: Острицх то Дуцкс. Барцелона: Лyнx Едиционс. стр. 536—629. ИСБН 84-87334-10-5.
- Террес, Јохн К.; Натионал Аудубон Социетy (1991) [1980]. Тхе Аудубон Социетy Енцyцлопедиа оф Нортх Америцан Бирдс. Неw Yорк: Wингс Боокс. ИСБН 0-517-03288-0.
Спољашње везе уреди
- Anatidae media on the Internet Bird Collection
- О распрострањењу и детерминацији гусака љигарица Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2020)