Guska (množina guske) je zajednički naziv nekoliko vrsta plovuša iz porodice Anatidae. Ову групу чине родови Anser (сива гуска), Branta (црна гуска) и Цхен (који укључује беле гуске); задњи од који се често укључује у род Anser. Неке птице, углавном повезане са пеганкама (утвама), у својим именима имају реч „гуска”. Даљи сродници из породице Anatidae су лабудови, већина којих је већа од правих гусака, и патака, које су мање.

Anser
Vremenski raspon: Miocen-Holocen
Divlja guska, Anser anser
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Potporodica: Anserinae
Vigors 1825
Rod: Anser
Brisson, 1760
Tipska vrsta
Anser anser
Greylag goose
Vrste

and see text

Sinonimi

Chen Boie, 1822 (but see text)
Cygnopsis Brandt, 1836
Cycnopsis Agassiz, 1846 (emendation)
Eulabeia Reichenbach, 1852
Philacte Bannister, 1870
Heterochen Short, 1970 (but see text)

Израз „гуска” правилније се користи за женку птице, док се „гусан” изричито односи на мужјака. Младе птице пре него што постану способне за лет називају се бирићи или гушчићи.[1][2]

Етимологија уреди

 
Дивља гуска (Ансер ансер).

Реч „гуска” води порекло од праиндоевропског корена, ghans-. У германским језицима, корен речи је дао староенглеску реч gōs са множином gēs и gandres (од чега су настале садашње енглеске речи goose, geese, gander, и gosling, респективно), фризијске речи goes, gies и guoske, новонемачке речи Gans, Gänse, и Ganter, и старонордијска реч gās. Овај термин је исто тако основа литванске речи žąsìs, ирске (од староирске речи géiss), лат. anser, drevne grč. χήν (khēn), хол. gans, алб. gatë (херон), санскритских речи hamsa и hamsi, финске hanhi, авестанске zāō, пољ. gęś, румунске gâscă / gânsac, укр. гуска / гусак (гуска / гусак), рус. гусыня / гусь (gusyna / gus), чешке husa, и персијске غاز‎ (ghāz).[1][3]

Систематика, таксономија и еволуција уреди

Род Ансер увео је француски зоолог Матирен Жак Брисон 1760. године.[4] Име је изведено таутонимијом од специфичног епитета сиве гуске Анас ансер који је увео Лине 1758. године.[5][6] Ансер је латинска реч за „гуску”.[7]

Филогенија уреди

Еволуционе односе између гусака Ансер било је тешко решити због њиховог брзог ширења током плеистоцена и честе хибридизације.[8][9] Године 2016. Отенбург и колеге су објавили студију која је утврдила филогенетске односе између врста упоређивањем егзонских ДНК секвенци.[10]

Ансер 

Планинска гуска (Ансер индицус)

Царска гуска (Ансер цанагицус)

Росова гуска (Ансер россии)

Снежна гуска (Ансер цаерулесценс)

Дивља гуска (Ансер ансер)

Лабудска гуска (Ансер цyгноидес)

Тајшка гуска (Ансер фабалис)

Краткокљуна гуска (Ансер брацхyрхyнцхус)

Тундарска гуска (Ансер серрирострис)

Лисаста гуска (Ансер албифронс)

Мала лисаста гуска (Ансер ерyтхропус)

Род садржи 11 врста:[11]

Праве гуске (Anserini) и њихови сродници уреди

 
Снежне гуске у Квебеку, Канада
 
Кинеске гуске, доместикована форма лабудасте гуске

Три постојећа рода правих гусака су: Anser, сива гуска, укључујући и дивљу гуску, и домаће гуске; Chen, беле гуске (често укључене у Anser); и Branta, црне гуске, попут канадске гуске.

Два рода гусака Cereopsis и Cnemiornis само су прелиминарно смештена у Anserinae; они могу да припадају Tadorninae или да формирају самосталну потпородицу Cereopsinae: Cereopsis, гуска Рта Барен и Cnemiornis, праисторијска новозеландска гуска. Било оне, или вероватније, гускама-сличан коскоробски лабуд су најближи живи рођаци правих гусака.

Фосиле правих гусака тешко је асоцирати са родовима. Све што се може рећи је да је њихов фосилни запис, посебно у Северној Америци, густ и свеобухватно документује много различитих врста правих гусака које су постојале од миоцена, током задњих 10 милиона година. Прикладно названа Anser atavus (са значењем „прогенитор гуске”) од пре око 12 милиона година имала је још више заједничких плезиоморфија са лабудима. Поред тога, неке птице сличне гускама познате из подфосилних остатака нађене су на Хавајским острвима.

Гуске су моногамне, и живе у сталним паровима током целе године; међутим, за разлику од већине осталих трајно моногамних животиња, оне су територијалне само током кратке сезоне гнежђења. Упарене гуске су доминантније и више се хране, што су два фактора која резултирају у већем потомству.[12]

Друге птица зване „гуске” уреди

Неке птице, углавном са јужне хемисфере се називају „гускама”, већина којих је у потпородици Tadorninae. Оне су:

Друге:

  • Остругаста гуска (Plectropterus gambensis), је сродна патагонским паткама, али је довољно особена да заслужује своју засебну потпородицу, Plectropterinae.
  • Плавокрила гуска (Cyanochen cyanopterus) и кејпбаренска гуска (Cereopsis novaehollandiae) имају спорне афинитете. Оне припадају засебним древним лозама које могу бити сродне са било Tadorninae, Anserinae, или су ближе патуљастим паткама (Anatinae).
  • Три врсте малих водених птица из рода Nettapus су назване „пигмејским гускама”. Постоје индикације да представљају још једну древну лозу, с могућим сродностима са Cereopsis novaehollandiae или остругастом гуском.
  • Род праисторијских изумрлих морских патака, Chendytes, се понекад назива „ронећим гускама” услед њихове велике величине.[13]
  • Необична свраколика гуска је у засебној породици, Anseranatidae.
  • Северна блуна је морска птица која је такође позната као „соланска гуска”, мада ова птица није сродна са три рода гусака, нити било којим другим припадником реда Anseriformes.

У популарној култури уреди

Изреке о гускама укључују:

  • „Имати гусана” значи детаљно испитати нешто.
  • Због старости „Закона сиве гуске” на Исланду веровало се да гуске живе дуже од других птица.[14][15][16]

Угроженост уреди

Због прекомерног лова и уништења станишта неке врсте су мање или више угрожене. Мала лисаста гуска (Ансер ерyтхропус) и кинеска лабудаста гуска (Ансер цyгноидес) су на црвеној листи означене као рањиве врсте.[17]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Партридге, Ериц (1983). Оригинс: а Схорт Етyмологицал Дицтионарy оф Модерн Енглисх. Неw Yорк: Греенwицх Хоусе. стр. 245–246. ИСБН 0-517-41425-2. 
  2. ^ „АскОxфорд: Г”. Цоллецтиве Термс фор Гроупс оф Анималс. Оxфорд, Унитед Кингдом: Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 20. 10. 2008. г. Приступљено 19. 9. 2011. 
  3. ^ Црyстал, Давид (1998). Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф Лангуаге. ИСБН 0-521-55967-7. 
  4. ^ Бриссон, Матхурин Јацqуес (1760). Орнитхологие, оу, Мéтходе Цонтенант ла Дивисион дес Оисеауx ен Ордрес, Сецтионс, Генрес, Еспецес & леурс Вариéтéс (на језику: француски и латински). Парис: Јеан-Баптисте Бауцхе. Вол. 1, п. 58, Вол. 6, п. 261. 
  5. ^ Маyр, Ернст; Цоттрелл, Г. Wиллиам, ур. (1979). Цхецк-лист оф Бирдс оф тхе Wорлд. 1 (2нд изд.). Цамбридге, Массацхусеттс: Мусеум оф Цомпаративе Зоологy. стр. 424. 
  6. ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема Натурæ пер регна триа натурае, сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис, Волуме 1 (на језику: латински). 1 (10тх изд.). Холмиае:Лаурентии Салвии. стр. 123. 
  7. ^ Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 48. ИСБН 978-1-4081-2501-4. 
  8. ^ Оттенбургхс, Јенте; ван Хоофт, Пим; ван Wиерен, Сипке Е.; Yденберг, Роналд C.; Принс, Херберт Х. Т. (2016). „Хyбридизатион ин геесе: а ревиеw”. Фронтиерс ин Зоологy. 13 (1): 20. ПМЦ 4866292 . ПМИД 27182276. дои:10.1186/с12983-016-0153-1 . 
  9. ^ Оттенбургхс, Јенте; Мегенс, Хендрик-Јан; Краус, Роберт Х. С.; ван Хоофт, Пим; ван Wиерен, Сипке Е.; Црооијманс, Рицхард П. M. А.; Yденберг, Роналд C.; Гроенен, Мартиен А. M.; Принс, Херберт Х. Т. (2017). „А хисторy оф хyбридс? Геномиц паттернс оф интрогрессион ин тхе Труе Геесе”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 17 (201): 1—14. ПМЦ 5568201 . ПМИД 28830337. дои:10.1186/с12862-017-1048-2 . 
  10. ^ Оттенбургхс, Ј.; Мегенс, Х.-Ј.; Краус, Р.Х.С.; Мадсен, О.; ван Хоофт, П.; ван Wиерен, С.Е.; Црооијманс, Р.П.M.А.; Yденберг, Р.C.; Гроенен, M.А.M.; Принс, Х.Х.Т. (2016). „А трее оф геесе: А пхyлогеномиц перспецтиве он тхе еволутионарy хисторy оф Труе Геесе”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 101: 303—313. ПМИД 27233434. дои:10.1016/ј.yмпев.2016.05.021. 
  11. ^ Гилл, Франк; Донскер, Давид, ур. (2019). „Сцреамерс, дуцкс, геесе, сwанс”. Wорлд Бирд Лист Версион 9.1. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 2. 4. 2019. 
  12. ^ Лампрецхт, Јüрг (1987). „Фемале репродуцтиве стратегиес ин бар-хеадед геесе (Ансер индицус): Wхy аре геесе моногамоус?”. Бехавиорал Ецологy анд Социобиологy. Спрингер. 21 (5): 297—305. дои:10.1007/БФ00299967. 
  13. ^ Хоwард, Хилдегарде (1955). „Неw Рецордс анд а Неw Специес оф Цхендyтес, ан Еxтинцт Генус оф Дивинг Геесе”. Тхе Цондор. 57 (3): 135—143. ЈСТОР 1364861. дои:10.2307/1364861. 
  14. ^ Боулхоса, Патрициа Пресс. „Тхе Лаw оф Óлáфр инн Хелги.” Ин Ицеландерс анд тхе Кингс оф Норwаy: Медиаевал Сагас анд Легал Теxтс. Леиден, Нетхерландс: Брилл, 2005.
  15. ^ Бyоцк, Јессе L., Медиевал Ицеланд: Социетy, Сагас, анд Поwер, Беркелеy: Университy оф Цалифорниа, 1990
  16. ^ Бyоцк, Јессе L. "Грáгáс: Тхе 'Греy Гоосе' Лаw ин Викинг Аге Ицеланд Лондон: Пенгуин, 2001.
  17. ^ ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес Ансер цyгноидес

Литература уреди

Спољашње везе уреди